Evropa se ujedinila protiv politike Izraela: London i Pariz predvode novi pritisak

Gotovo godinu dana nakon što je Velika Britanija priznala palestinsku državu, britanska vlada preuzela je inicijativu i najavila prekid trgovine sa jevrejskim naseljima na Zapadnoj obali. Ubrzo su joj se pridružile Francuska i Kanada.

London je otišao i korak dalje, optuživši pojedine izraelske doseljenike za „etničko čišćenje“ Palestinaca.

Ovakav razvoj događaja delom je posledica unutrašnje politike evropskih država. Francuski predsednik Emanuel Makron prošle godine predvodio je inicijativu za priznanje Palestine, dok novi britanski premijer Endi Bernam sada pokušava da odgovori na snažno nezadovoljstvo unutar Laburističke partije zbog stradanja u Gazi i ocena da London nije učinio dovoljno.

Ipak, rezultat je do sada jedan od najozbiljnijih koordinisanih evropskih pritisaka na Izrael. Izraelska vlada našla se u otvorenom sukobu sa dve najveće evropske vojne sile, Velikom Britanijom i Francuskom, koje su dugo smatrane važnim izraelskim saveznicima.

Udar na ekonomiju jevrejskih naselja

Bivši američki ambasador u Izraelu Danijel Kurcer ocenjuje da bi zabrana trgovine mogla da predstavlja ozbiljan ekonomski udarac za naselja na Zapadnoj obali, ali i za izraelsku vladu ukoliko nastavi da podržava njihovo širenje.

O zabrani ili posebnom carinskom tretmanu robe proizvedene u naseljima govori se godinama, ali konkretnih poteza do sada gotovo da nije bilo, naveo je Kurcer.

Izvoz iz naselja predstavlja samo mali deo godišnje trgovine između Velike Britanije i Izraela, vredne oko osam milijardi dolara. Ipak, prihodi od proizvoda poput urmi, vina i plastike, zajedno sa subvencijama izraelske vlade, imaju značajnu ulogu u ekonomiji pojedinih naselja.

Britanski potez istovremeno pokazuje koliko se evropska politika prema Bliskom istoku udaljava od američke. Američki državni sekretar Marko Rubio jasno je poručio da administracija predsednika Donalda Trampa neće slediti britanski primer.

Takvo razilaženje nije neuobičajeno za Francusku, ali je značajnije kada dolazi od Velike Britanije, koja je tradicionalno bila bliže usklađena sa Vašingtonom.

Žestok odgovor Izraela

Reakcija izraelskih vlasti pokazala je da Londonov potez ne smatraju samo simboličnim. Izrael je naredio zatvaranje britanskog Generalnog konzulata u Istočnom Jerusalimu, koji zastupa britanske interese u Jerusalimu, na Zapadnoj obali i u Gazi. Konzulat postoji još od 1839. godine i jedno je od najstarijih diplomatskih predstavništava u regionu.

Izrael je takođe zabranio ulazak u zemlju nekolicini uglavnom levičarskih poslanika britanskog parlamenta, obustavio britansko učešće u obuci palestinskih bezbednosnih snaga i isključio London iz međunarodne misije za koordinaciju pomoći Gazi koju predvode SAD, pišeNjujork Tajms.

Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar optužio je „neprijateljsku laburističku vladu“ da sistematski deluje protiv Izraela. Odluku Londona nazvao je „moralno izopačenom“ i poručio da Izrael nije imao drugog izbora nego da odgovori.

Još devet zemalja podržalo mere

Izrael se, međutim, sada suočava sa mnogo širim frontom. Pored Velike Britanije, Francuske i Kanade, mere protiv trgovine sa jevrejskim naseljima podržale su Danska, Finska, Island, Irska, Norveška, Poljska, Portugal, Španija i Švedska.

Ministri spoljnih poslova ovih zemalja naveli su u zajedničkom saopštenju da su na akciju bili primorani zbog „nezabeleženog nivoa nasilja doseljenika i širenja naselja“.

Posebno su ukazali na izraelske planove za izgradnju novog naselja u području E1, strateškom koridoru na Zapadnoj obali koji se smatra ključnim za teritorijalnu povezanost i održivost buduće palestinske države.

Ove države najavile su donošenje nacionalnih propisa i podršku evropskim merama kojima bi trgovina robom iz naselja bila ograničena. Jevrejska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali veliki deo međunarodne zajednice smatra nezakonitim prema međunarodnom pravu.

Velika Britanija, Francuska i Kanada otišle su dalje i najavile da će, osim trgovine robom, mere obuhvatiti i usluge, odnosno pojedince i kompanije koji podržavaju, omogućavaju ili ostvaruju profit od ilegalnog širenja naselja.

To bi moglo da otvori znatno složenija pitanja. Na primer, mere bi potencijalno mogle da pogode izraelske banke koje finansiraju izgradnju naselja na Zapadnoj obali, a istovremeno posluju u ostatku Izraela i inostranstvu.

Danijel Levi, direktor organizacije U.S./Middle East Project, ocenjuje da se time ulazi na potpuno novi teren, posebno kada je reč o britanskoj politici prema Izraelu.

London zauzeo znatno oštriji stav

Promena britanske politike usledila je nakon dolaska Endija Bernama na mesto premijera u julu. On se ubrzo po preuzimanju funkcije izvinio zbog načina na koji su laburisti u početku reagovali na rat u Gazi, koji je počeo nakon napada Hamasa na Izrael u oktobru 2023. godine.

Glavno lice nove, oštrije britanske politike postao je ministar spoljnih poslova Ed Miliband.

Govoreći u parlamentu, Miliband se opisao kao „ponosni britanski Jevrejin“ koji podržava Izrael, ali je istovremeno oštro kritikovao stanje na Zapadnoj obali, gde su napadi izraelskih doseljenika na Palestince poslednjih godina dostigli rekordne nivoe i doveli do raseljavanja palestinskog stanovništva iz pojedinih područja.

„Britanska vlada smatra da se u delovima Zapadne obale sprovodi etničko čišćenje Palestinaca koje vrše teroristi među doseljenicima“, rekao je Miliband, optužujući izraelsku vladu da je prečesto zatvarala oči pred takvim postupcima.

On je dodao da je London razmatrao moguće posledice svojih odluka, ali je zaključio da ne može jednostavno da ne reaguje samo zbog straha od odgovora Izraela.

Kritike i u samoj Britaniji

Nova britanska politika, međutim, nema jednoglasnu podršku. Piter Mandelson, dugogodišnji funkcioner Laburističke partije i bivši britanski ambasador u Vašingtonu, ocenio je da London sve više zamenjuje stvarnu strategiju političkim deklaracijama.

Prema njegovom mišljenju, posledica takve politike je slabljenje britanskog uticaja na Izrael, što bi, umesto da približi rešenje o dve države, moglo dodatno da ga udalji.

Britanska vlada očekuje suprotan efekat i već je uspela da privuče veliki broj saveznika svojoj inicijativi.

Razrada konkretnih trgovinskih ograničenja mogla bi da potraje mesecima, a njihova primena biće komplikovana. Ipak, analitičari smatraju da je reč o pokušaju Londona da ponovo preuzme značajniju diplomatsku ulogu u rešavanju bliskoistočne krize.

Kako ocenjuje Levi, Velika Britanija sada testira koliko političkog uticaja još ima na međunarodnoj sceni, preuzimajući vodeću ulogu koja bi i drugim državama mogla da otvori prostor za odlučnije poteze prema Izraelu.