Rastuće tenzije na granici između Rusije i Ukrajine izazvale su strahove da bi evropska kriza u snabdevanju gasom mogla da postane mnogo ozbiljnija. Cene na tržištu gasa su već premašile rekordne visine i prete da evopska domaćinstva opterećuju krizom troškova života, prenosi Gardijan.
Rusija je najveći evropski snabdevač gasom, od čega trećina teče ukrajinskim gasovodima u zemlje širom evropskog kontinenta. Ruski tokovi gasa bili su za četvrtinu manji nego inače tokom prošle godine, ali evropski lideri sada strahuju da bi ruska invazija na Ukrajinu mogla da dovde do energetske katastrofe ako se smanji izvoz gasa.
SAD pomaže Evropi
SAD su pomogle da se obave pripreme za preusmeravanje snabdevanja prirodnim gasom iz celog sveta u Evropu u slučaju da dotok gasa iz Rusije bude prekinut. Kako su strahovi od invazije u Ukrajini rasli, američki zvaničnici su rekli da su pregovarali sa globalnim dobavljačima u toku i da su sada uvereni da Evropa neće patiti od iznenadnog gubitka energije za grejanje usred zime, prenosi Gardijan.
„Razgovor je zaista širok, sa mnogo kompanija i zemalja širom sveta. Nije usresređen na jednog ili dva dobavljača“, rekao je američki zvaničnik.
Jedna od glavnih alternativnih snabdevača gasom je Katar, a najavljeno je da će emir Tamin bin Hamad al-Tani posetiti Belu kuću krajem meseca, a da će „stabilnost globanog snabdevanja energijom“ biti na dnevnom redu.
Katar je snažan saveznik Zapada na Bliskom istoku i godinama je isporučivao gas Velikoj Britaniji i drugim evropskim zemljama preko tankera. Libija bi takođe mogla da pomogne s ozbirom na svoju proizvodnju gasa i neposrednu blizinu Evrope. U pregovorima učestvuje i Norveška.
I same SAD bi mogle da igraju direktnu ulogu u jačanju snabdevanja Evrope gasom. Rekordne količine tečnog prirodnog gasa koji je namanjen Evropi napustile su SAD prošlog meseca. SAD imaju snažan dugoročni podsticaj da ohrabre Evropu da odustane od oslanjanjan na Rusiju, u korist rezerve gasa iz škriljaca.
Međutim, trenutno celokupno globano tržište ne bi bilo dovoljno da nadoknadi manjak ako Rusija prekine snabdevanje preko Ukrajine.
Koliko gasa za hitne slučajeve treba Evropi?
Obim izazova evropskog snabdevanja gasom zavisiće od toga koliko će tenzije između Rusije i Ukrajine eksalirati.
Procenjuje se da Rusija u Evropu šalje 230 miliona kubnih metara gasa svakog dana od čega trećina putuje preko Ukrajine. Ali tržišni stručnjaci su podeljeni oko toga da li bi Rusija verovatno poremitila sav izvoz gasa u Evropu ili samo onaj koji se odvija preko Ukrajine. Drugi su skeptični oko toga da li bi Kremlj uopšte smanjio izvoz gasa.
„Ako bi Rusija izvoz gasa iskoristila kao oružje, koliko bi toga bilo poremećeno? To je teško planirani“, rekla je Helima Kroft, globalni ditektor u RBC Kapitalu. Ali pitanje nije da li bi SAD mogle da stvore rezervni plan za gas, već da li bi mogle da nabave gas u dovoljnim količinama da bi ublažile bilo kakve poremećaje.
Da li postoji dovoljno gasa da se popuni praznina?
Globalna kriza u snabdevanju gasom koja se pojavila kada su ekonomije počele da se oporavljaju nakon pada izazvanog pandemijom koronavirusa, znači da ima malo rezervnog gasa koji bi mogao da se koristi, kaže analitičar Si Nan iz Ristad Enerdžija.
SAD su rekle da su njihovi razgovori „zaista širiko, sa mnogo kompanija i zemalja širom sveta“, tako da ne bi trebalo „da tarže od bilo koje pojedinačne kompanije ili zemlje da poveća izvoz za zanačajne količine, joj trebaju manje količine iz više izvora“.
Katar trenutno prozivodi 77 miliona tona tečnog prirodnog gasa godišnje, a ugovorio je isporuke za kupce u Aziji, Evropi, Kuvajtu i velikim energetskim kompanijima koje mogu da biraju gde će im poslati robu. SAD su takođe posvetile svojih 80 miliona tona tečnog prirodnog gasa kupcima u Aziji i Evropi i takozvanim „portfolio igračima“.
Ako postoji mogućnost da neki ugovoreni tereti namenjeni Aziji umesto toga budu poslati u Evropu, zahvaljujući blagim zimskim temperaturama u regionu, to može da smanji potražnju za gasom, rekla je Kroft.
Ona je dodala da će biti potrebni „delikatni“ razgovori između velikih proizvođača gasa i njihovih kupaca iz Azije da bi se pregovaralo o izvesnoj fleksibilnosti isporuke gasa.
Da li je tako nešto urađeno ranije?
Na globalnom tržištu nafte, ima dosta primera hitnih mera snabdevanja ali ne i za gas. Tokom građanskog rata u Libiji, Saudijska Arabija je pritala da poveća svoj izvoz nafte na globalno tržište, kako bi nadoknadila manjak libijske sirove nafte, što je dovelo do cene od oko 120 dolara po barelu.
Tržištu gasa nedostaje globalna saradnja što je otežalo dogovor na globalnu krizu snabdevanja.
„Mohamed bin Salman, saudijski prestolonaslednik, sebe vidi kao centralnu banku za naftu. Ne postoji ekvivalent na tržištu gasa“, rekla je Kroft.
Možda će vremena bez presedana, zahtevati mere bez presedana.
BONUS VIDEO: Rusija i Ukrajina: Ide li Evropa ka ratu?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: