EP: Sve jače pretnje slobodi medija širom sveta

Pozivajući se na izveštaj Fridom haus (Freedom House) o slobodi medija za 2019. godinu i Svetski indeks slobode štampe iz 2020. godine Reportera bez granica, koji ukazuju na sve veću pretnju po slobodu medija, kako u nedemokratskim, tako i u demokratskim zemljama, u analizi Evropskog parlamenta navodi se da se te pretnje pripisuju usponu populističkih i autoritarnih vlade i kritikuju svetski lideri, među kojima i "lideri velikih demokratija", koji slobodne medije sve više posmatraju kao protivnika, a ne kao osnovni akspekt slobodnog društva."Domino efekti takvih akcija mogu biti ozbiljni, posebno imajući u vidu važnu ulogu koju slobodni mediji igraju u podržavanju demokratije i demokratskih sloboda", navodi se u izveštaju, uz napomenu da su sloboda medija i pluralizam deo "prava i principa utvrđenih u Evropskoj povelji o osnovnim pravima i u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima".U Izveštaju Analitičkog centra, koji služi da članovima Evropskog parlamenta obezbedi informacije o aktuelnim dešavanjima, kako bi o tome mogli da raspravljaju na parlamentarnim zasedanjima, dodaje se da i pandemija koronavirusa predstavlja značajnu pretnju slobodi medija."Zagovornici slobode medija upozoravali su da bi vlade širom sveta mogle da iskoriste koronavirus kao izgovor za sprovođenje novih, drakonskih ograničenja slobodnog izražavanja, kao i da povećaju cenzuru medija", navodi se u dokumentu i dodaje da je kriza u mnogim zemljama iskorišćena iz takvih razloga, kao i da su je politički lideri koristili kao opravdanje za dodatna ograničavanja slobode medija.Sloboda medija bila je jedna od tema i jučerašnje sednice Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta.Poslanike je posebno zanimala uredba Vlade Srbije o ograničenju protoka informacija, koja je ubrzo povučena, kao i slučaj novinarke portala Nova.rs Ane Lalić, koja je privođena i oduzeta su joj sredstva za rad, nakon što je objavila kritički tekst o stanju u novosadskom Kliničkom centru.Puna sloboda medija jedan je od ključnih uslova za punu demokratizaciju društva, kako je navedeno i u Zagrebačkoj deklaraciji usvojenoj u sredu na virtualnom samitu lidera država Evropske unije i zapadnog Balkana.U njoj je posebno istaknuta potreba za "jačanjem saradnje na suzbijanju dezinformacija i drugih hibridnih aktivnosti, posebno aktivnosti od strane aktera iz trećih zemalja koji žele da ugroze evropsku perspektivu regiona", navodi se u deklaraciji.