Ekstremna desnica je sve veća pretnja svetu

Broj žrtava terorističkih napada širom sveta opao je 2019. godine za 15 odsto na manje od 14.000, što je 59 odsto manje nego 2014. godine, pokazalo je istraživanje koje je objavio Institut za ekonomiku i mir (IEP), preneo je portal EURACTIV.U istraživanju IEP, čije je sedište u Sidneju, navodi se da se terorizam druge uzastopne godine najviše smirio na Bliskom istoku i u Severnoj Africi. U tim regionima je najmanji broj ubijenih još od 2003. godine, a pandemija bi lako mogla da to produži.U studiji su analizirani trendovi globalnog terorizma i sastavljena je rang lista zemalja po ugroženosti od terorizma u 2019. godini po broju žrtava i materijalnim gubicima.Srbija među zemljama sa malim efektom terorizmaNa rang listi zemalja u šest kategorija, prva tri mesta, kao zemlje sa veoma visokim uticajem terorizma zauzimaju Avganistan, Irak i Nigerija.Sledi grupa od 17 zemalja, predvođenih Sirijom, u kojima je uticaj terorizma visok. U toj grupi nema evropskih zemalja.U grupu od 27 zemalja gde terorizam ima srednji efekat svrstane su i SAD, Rusija, Ukrajina, Francuska, Velika Britanija i Grčka.Među 32 zemlje za koje je ocenjeno da je uticaj terorizma mali su Nemačka, Italija, Holandija, Irska, Belgija, Švedska, Španija, Kanada i Australija i Japan.

Gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, ušle su u grupu od 55 država u kojima terorizam ima veoma mali efekat, s izuzetkom Kosova koje su autori, kao i Hrvatsku i Sloveniju, svrstali u među 29 u kojima, kako se navodi, nije ustanovljen efekat terorizma.Po oceni autora studija, smanjenje broja terorističkih napada može se u najvećoj meri pripisati smanjenju teritorije koju je okupirala ekstremistička Islamska država i deeskalaciji sukoba na Bliskom istoku.Međutim, sada se beleži više terorističkih napada ekstremne desnice nego ikada u poslednjih 50 godina, samo prošle godine ih je bilo 13 u kojima je ubijeno više od deset ljudi, dok su bila 24 napada sa islamističkom pozadinom i tri teroristička napada koji se mogu dovesti u vezu s drugim ideologijama, navodi se u studiji."Na počeku nove decenije vidimo i nove terorističke pretnje. Uspon ekstremno desničarskog terorizma na Zapadu i slabljenje u Sahelu najbolji su primeri", izjavio izvršni direktor IEP Stiv Kilelea.Kilelea je, ipak, dodao da nedavni napadi islamističkih terorista u Francuskoj i Austriji pokazuju "da su i dalje aktivne mnoge manje grupe koje gaje simpatije prema filozofiji Islamske države".Viši naučni saradnik u IEP Tomas Morgan naglasio je da je veoma česta "zabluda" da terorizam najviše pogađa države Zapada.

"Postoji zabluda koja se zasniva na količini medijskog izveštavanja... ali i zato što se 96 odsto terorizma događa u kontekstu nekog sukoba koji je u toku", rekao je Morgan, navodeći kao primere Avganistan, Siriju, Nigeriju, Somaliju ili Jemen.Morgan je izrazio bojazan da bi ekonomske posledice pandemije kovida-19 mogle da utiču kako na učestalost, tako i na oblike terorizma sa kojima će se svet suočiti u narednim godinama.Iako su protivepidemijske mere - zabrana izlaska napolje, zatvaranje granica i prizemljivanje avionskog saobraćaja otežali kretanje terorista, regrutaciju novih saboraca i izvođenje terorističkih napada, visoko razvijena zapadna društva su poslednjih godina postala ranjivija na takve napade, ocenjeno je u studiji.U istraživanju se upozorava da bi pandemija mogla da ima negativan uticaj, pošto neizvesna ekonomska budućnost vodi još većoj političkoj nestabilnosti."Moglo bi da dođe do smanjenja finansiranja anti-terorističkih aktivnosti, ili ativnosti koje stvaraju bolje društveno-ekonomsko okruženje, u kojem postoji manja opasnost da se ljudi radikalizuju", izjavio je za EURACTIV direktor IEP za Evropu, Bliski istok i Severnu Afriku, Serž Strobants."Pod tim društveno-ekonomskim pritiskom mogli bismo da vidimo da se još više ljudi otuđuje od društva, da više ljudi misli da su diskriminisani i da je više ljudi spremnih da čuju poruke onih koji regrutuju teroriste", rekao je Strobants, uz upozorenje da je to "potencijalni rizik koji nosi budućnost".Na pitanje kako se to može sprečiti, Strobants je odgovorio da "postoji potreba da se preispita kako su društva izgrađena, da bi se obezbedilo da što manje ljudi dodje do tog stepena frustracije, tog stepena otuđenja".Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram