Ekonomist: Srbija zemlja staraca, decu ne rađaju, mladi beže

List Ekonomist navodi da je teško doći do demografskih podataka na Balkanu, osim onih o rođenju i smrti. Vozač kamiona koji odlazi iz Beograda da bi se zaposlio u Nemačkoj ne mora o tome da obavesti srpske vlasti. Zbog komplikovane istorije regiona, milioni njegovih građana mogu dobiti pasoše susednih „matičnih zemalja”.Pasoši su posebno atraktivni ako matična zemlja pripada EU, jer državljanstvo EU podrazumeva pravo na rad bilo gde u tom bloku.

Teško utvrditi ko je odakle

Petina hrvatskih vlasnika pasoša koji rade u inostranstvu verovatno su iz Bosne i Hercegovine, a gotovo svi Moldavci koji rade na Zapadu imaju rumunska dokumenta. Zbog svega ovoga, teško je utvrditi ko je odakle. Međutim, dostupni podaci daju jasnu sliku, navodi list, i dodaje da se broj stanovnika svake balkanske zemlje smanjuje zbog iseljavanja i niske stope fertiliteta. U prošlosti je broj stanovnika rastao nakon talasa emigracije jer su mnoge žene imale šestoro dece. Sada malo žena ima više od jednog deteta.

„Ekonomist” ističe da će Srbija do sledeće godine možda imati više penzionera nego radno sposobnih ljudi.Kratkoročno, vlastima ne smeta iseljavanje jer ono smanjuje nezaposlenost i povećava doznake iz inostranstva. Ipak, dugoročno, kako kaže demograf iz Srbije Vladimir Nikitović, situacija je „katastrofalna”.

Srbiju napusti 50.000 ljudi svake godine

"Oko 50.000 ljudi svake godine napusti Srbiju. Od onih koji se vrate, oko 10.000 su penzioneri koji su radni vek proveli na Zapadu. Njihova deca neće doći za njima."Prema trenutnim projekcijama, Bugarska će do 2050. imati 39 odsto manje ljudi nego 1990. Balkanska stopa fertiliteta je među najnižim u svetu. Žene u BiH imaju u projeku 1,3 dece, a u Hrvatskoj 1,4. Kosovo, sa prosečnom starošću od 29 godina, ima najmlađe stanovništvo u regionu, ali stopa fertiliteta od 2,0 takođe godinama pada. U ostatku regiona, stope su slične onima u zapadnoevropskim zemljama. S obzirom na to da je na Balkanu zanemarljiv broj imigranata koji plaćaju porez, novca za penzionere je malo, ističe se u komentaru.

„Ekonomist” piše da je grad Rasnov u Transilvaniji u Rumuniji nekad bio dinamičan, a sada je jezivo prazan. Pre jedne generacije, njegovo etničko saksonsko stanovništvo je otišlo u Nemačku. Etnički Rumuni posao traže na drugom mestu. Novac šalju kući starim roditeljima, ali malo njih se vraća osim kada odu u penziju. Zašto raditi u kafiću u Rasnovu kada to isto možete za daleko više novca u inostranstvu?

Albanija privlači ljude

U komentaru se navodi da je nekoliko gradova u regionu doživelo rast. Kluž, takođe u Transilvaniji, trenutno je u procvatu. Prestonica Albanije, Tirana, takođe privlači ljude. Gradonačelnik Erion Veliaj kaže da se suočava sa prilivom od 25.000 ljudi svake godine. Međutim, kako ističe britanski list, to su izuzeci."Ova kombinacija brze emigracije, niske stope fertiliteta i slabe imigracije daje najgori mogući rezultat", kaže hrvatski demograf Krešimir Ivanda. Grčka, Italija i Španija imaju nisku stopu nataliteta, ali privlače puno imigranata.U Poljskoj je više od milion Ukrajinaca popunilo praznine na tržištu rada koje je napravilo iseljavanje.

Žene pred otkazom ako zatrudne

„Ekonomist” piše da je Nikitović radio za nacionalnu komisiju za rešavanje demografske krize u Srbiji. On je istakao da vlada nije uložila dovoljno truda da nešto promeni. Žene su obeshrabrene da imaju više dece jer ne postoji zaštita od otkaza kada zatrudne. Jeftino putovanje avionom olakšava potragu za radom u inostranstvu (makar je tako bilo pre izbijanja pandemije koronavirusa). U članku se navodi da u normalnim vremenima, hrvatski negovatelji u Britaniji ili Rumuni u nemačkim klanicama mogu da putuju na kratkoročne poslove. Ovo pogoršava nestašicu radne snage kod kuće, što dovodi do povećanja zarada.

Ivan Vejvoda, sa Instituta za humanističke nauke u Beču, smatra da je za zadovoljenje potreba zapadne Evrope bez masovnog odliva balkanskog stanovništva potrebna zajednička akcija EU i država regiona.„Ekonomist” prenosi i stav rumunskog demografa Remusa Gabriela Anhela, da su iskustva sa migracijama u poslednjih 15 godina takođe bila motor društvenih promena. Ranije je ljudima bio cilj samo da sastave kraj sa krajem, dok sada oni koji su živeli u zapadnoj Evropi traže bolje škole, bolnice i usluge.