Džefri Saks: Cilj NATO bombardovanja je cepanje Srbije i formiranje vojne baze na Kosovu

Američki i svetski poznati ekonomista i analitičar Džefri Saks istakao je da je Srbija bombardovana i razorena zbog NATO baze Bondstil i profita američkog vojno-industrijskog kompleksa.

Gostujući u podkastu američkog novinara Takera Karlsona, Saks je odgovarao na pitanja u vezi sa geopolitičkim kretanjima i izazovima s kojima se svet susreće, a govorio je i o NATO bombardovanju SR Jugoslavije, prenosi RTS.

Istakao je da Sjedinjene Države nakon "pobede u Hladnom ratu" više nisu želele da pregovaraju, već su nastupale unilateralno, obećavajući jedno, a radeći potpuno drugo.

"Zanemarili su interese druge strane, ponašajući se kao svetski policajac", rekao je Saks o američkoj administraciji tokom devedesetih i u tom kontekstu naveo i NATO bombardovanje Jugoslavije.

"Kao i u pregovorima sa Rusijom o neširenju NATO-a na istok, nastavili su da sprovode jednostrane poteze. Tako smo 1999. godine bombardovali Beograd 78 dana, što je nečuveno. Apsolutno loš potez. Bombardovali smo jednu evropsku prestonicu 78 dana", naglasio je američki ekonomista.

"Cepanje Srbije, stvaranje Kosova i građenje Bondstila"

Na pitanje Karlsona koja je suština bombardovanja i šta su bili razlozi za takvu odluku sa ove distance, Saks je rekao da je cilj bio cepanje Srbije i otvaranje najveće NATO baze u jugoistočnoj Evropi.

"Dakle, poenta je bila da se Srbija pocepa i stvori nova država Kosovo, gde imamo najveću vojnu bazu NATO-a u jugoistočnoj Evropi – Bondstil", ukazao je Saks.

Istakao je i da je u dokumentu "Obnova američke odbrane" iz 2000. godine podvučeno da je Balkan nova strateška oblast za SAD.

"Dakle, morali smo da prebacimo velike trupe na Balkan, jer je njihova ideja bila igra rizika, a ne samo da su vam potrebni dobri odnosi ili mir. U takvom rasporedu su vam potrebne vaše figure na tabli", procenio je Saks.

Naglasio je da je takva doktrina podrazumevala formiranje vojnih baza i napredno pozicioniranje vojske gde god je moguće u svetu, pa tako i u jugoistočnoj Evropi.

"A Srbiju nisu voleli (u Beloj kući), a i bila je bliska Rusiji. Pošto su smatrali da su jedina supersila, radili su šta su hteli. Tako su pocepali zemlju (Srbiju) što sada tvrde da nigde ne sme da se radi. Znate, kad kažu – nema promena granica. Razbili smo Srbiju i našom deklaracijom ustanovili novu državu Kosovo. Tako smo, dalje, stvorili ogromnu NATO bazu", ponovio je analitičar u razgovoru sa Karlsonom.

Džefri Saks – "ekonomski tinejdžer" i "profesor u farmerkama"

Džefri Saks (69) američki je ekonomista, analitičar javnih politika i univerzitetski profesor na Univerzitetu Kolumbija, poznat po radovima o održivom i ekonomskom razvoju koje je promovisao još na Harvardu, gde je predavao tokom osamdesetih.

Svetskoj javnosti postao je interesantan kada je 1985. godine, kao 31-godišnji savetnik vlade u Boliviji, okončao visoku inflaciju za samo godinu dana, sa 24.000 na devet odsto.

Tada je stekao nadimke "ekonomski tinejddžer" i "profesor u farmerkama". Ipak, u periodu od tri godine savetovanja, između 15.000 i 27.000 državnih službenika i radnika u Boliviji ostalo je bez posla.

Džefri Saks se na Kopaonik biznis forumu prisetio i da je tokom boravka u Beogradu prvi put osetio da od ujedinjenog sveta nema ništa kada je tadašnji premijer Marković predložio da Jugoslaviji bude odobrena pauza u vraćanju duga kako bi se obuzdala inflacija.

"Evropa i SAD odbile su mogućnost moratorijuma 1989. godine. Jugoslavija je bila osuđena na propast i onda se interno raspala. A ideja Evorpe je bila da će postojati Hrvatska i Slovenija, a sa druge strane Srbija, sa ruske strane ove podele", naveo je Saks na Kopaoniku.

Drugi put među Srbima

Savetovao je i Slovence, Poljake i Ruse u pretumbavanju socijalističkih ekonomskih sistema u kapitalističke, sa dosta manje uspeha nego tokom prvog mandata u Beogradu.

Poljski analitičari često su isticali da je tranzicioni uspeh počeo tek kada je Saks otišao.

Nakon petooktobarskih promena, bivši Saksov učenik i saradnik Božidar Đelić, kao ministar finansija SR Jugoslavije, tražio je od američkog ekonomiste da poseti Srbiju.

Saks je tom prilikom izrazio uverenje da će Srbija vrlo brzo nadoknaditi vreme izgubljeno u protekloj deceniji, te da će postati jedna od zemalja s najbržim privrednim i ekonomskim razvojem u regionu.