Dva zakleta neprijatelja se ujedinjuju protiv Putina: Rusija bi mogla da ostane bez velikog aduta

Sve je počelo prošlog meseca hapšenjem sedmorice državljana bivše sovjetske republike u ruskom gradu Jekaterinburgu. Oni su pritvoreni u sklopu istrage Moskve o mafijaškim ubistvima koja datiraju još od pre 25 godina. U roku od nekoliko dana, dva osumnjičena – obojica etnički Azerbejdžanci – umrla su u pritvoru.

Ostali su se na sudu pojavili s vidljivim modricama i znacima prebijanja.
Azerbejdžan je reagovao besno. Uvereni su da se nije radilo o prirodnoj smrti dvojice muškaraca u pritvoru. Usledio je odgovor - otkazani su ruski kulturni događaji, redakcija državne agencije Sputnjik u Bakuu je pretresena, a grupa ruskih IT radnika uhapšena pod optužbama za trgovinu drogom i sajber kriminal.

Potom se na ruskoj državnoj televiziji pojavila pretnja da bi „Baku mogao pasti za tri dana“, što je podsećalo na retoriku koja je prethodila invaziji na Ukrajinu 2022. godine.

Pregovori oko koridora

Rat je malo verovatan – ali razdor je stvaran i opasan za Moskvu jer se Jermenija, nakon 30 godina krvavih ratova s Azerbejdžanom, sada priklanja svom nekadašnjem neprijatelju s ciljem da istisne Putina sa Južnog Kavkaza.

Dana 10. jula predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev sastao se sa jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom.

Direktni pregovori su se fokusirali na koridor Zangezur – predloženu rutu koja bi povezala Azerbejdžan sa njegovom eksklavom Nahčivan preko juga Jermenije.
Taj koridor ispunio bi san o fizičkom povezivanju Azerbejdžana i Turske dve države sa većinskim turkijskim stanovništvom, i predstavljao bi deo „Srednjeg koridora“, trgovačke rute koja vodi od Kine i Centralne Azije do Evrope, piše britanski Telegraf.

Prema sporazumu o prekidu vatre iz 2020. godine, tu rutu je trebalo da nadzire ruska Federalna služba bezbednosti (FSB).
Ali sada je taj aranžman pod znakom pitanja – Alijev želi da potpuno isključi Moskvu iz dogovora i preuzme punu kontrolu.

„To je poslednji veliki ruski adut u regionu“, rekao je Nil Melvin, direktor za međunarodnu bezbednost u britanskom Institutu za vojne studije (RUSI).
„Omogućava im kontrolu nad trgovinskim rutama i uticaj na Jermeniju i Azerbejdžan. Gubitak toga bio bi veliki udarac.“

Fleksibilniji pristup Jermenije

Iako razgovori 10. jula nisu dali konačne rezultate, zamajac se menja.
Pašinjan je prošlog meseca posetio turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Istanbulu, što je značajan događaj imajući u vidu da Jermenija i Turska nemaju formalne diplomatske odnose.

Erdogan je kasnije rekao da Jermenija pokazuje „fleksibilniji pristup“ u vezi sa koridorom Zangezur, iako mu se prethodno oštro protivila.

Zapad je u međuvremenu predložio da ruta bude pod neutralnim međunarodnim nadzorom – poput švajcarske ili američke firme – što bi efektivno isključilo Rusiju.
Slično kao i sa Azerbejdžanom, odnosi Jermenije s Moskvom ozbiljno su narušeni – posebno od 2023. godine, kada su se ruske mirovne snage uglavnom povukle tokom munjevite ofanzive Bakua na Nagorno-Karabah.

Skoro celokupno jermensko stanovništvo je pobeglo, a Azerbejdžan je optužen za etničko čišćenje.

Od tada, Pašinjan se okreće Zapadu i traži pomirenje s Bakuom, verujući da Jermenija nema budućnost ako zadrži neprijateljske odnose s Azerbejdžanom i Turskom.
To je veoma nepopularno u Jermeniji. Pašinjan ima jednu od najnižih stopa podrške među svetskim liderima, a nedavni sukob sa Jermenskom apostolskom crkvom doveo je do hapšenja dvojice arhiepiskopa pod optužbom za zaveru protiv vlasti.

Veliki udarac za ruski režim

Ipak, prema rečima Nurlana Alijeva, istraživača sa Evropskog koledža, Pašinjanove geopolitičke promene gurnule su Jerevan i Baku bliže u stavu prema Rusiji:
„Obe zemlje shvataju da treba da stvore bezbednosnu arhitekturu Južnog Kavkaza bez ruskog učešća – strukturu koju bi podržale same regionalne sile.

Još nismo videli konačni mirovni sporazum između Azerbejdžana i Jermenije, ali ima pozitivnih signala. Takav sporazum bio bi veliki udarac ruskom uticaju u regionu.“
Za predsednika Alijeva, čini se da su dani slušanja Moskve završeni. Analitičari kažu da koristi incident iz Jekaterinburga ne samo kao povod za pravdu, već i za pokazivanje nezavisnosti.

„Problem u odnosima s Bakuom je ozbiljan“, rekao je bivši visoki ruski diplomata za „Telegraf“.
„Predsednik Alijev je pokazao zube, kao što bi to učinio svaki autoritarni lider. On sada sebe vidi kao pobednika. Moskva više ne diktira uslove.“
Bašir Kitačajev iz Karnegi centra u Berlinu kaže da Baku koristi incident da potisne Moskvu u defanzivu.

„Smrt dvojice Azerbejdžanaca u Jekaterinburgu je samo zgodan izgovor“, rekao je.
„Azerbejdžanske vlasti koriste situaciju da učvrste položaj kod kuće i u inostranstvu, podižući tenzije s Moskvom.“
Promenu kursa dodatno je potvrdio javni telefonski razgovor između Alijeva i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, tokom kojeg su govorili o jačanju saradnje.
To je bio jasan signal iz Azerbejdžana – zemlje koja se dugo smatrala saveznikom Moskve.

Pukotine u odnosima

Kremlj u međuvremenu pokušava da ceo sukob prikaže kao zapadnu zaveru.
„Režiser i dirigent sukoba s Azerbejdžanom dolazi izvan post-sovjetskog prostora“, rekao je ruski senator Grigorij Karasin.

Drugi ruski zvaničnik, Vladimir Džabarov, bivši agent KGB-a, otišao je korak dalje, optuživši britansku MI6 i Tursku za podsticanje nereda.
Ali pukotine su se pojavile mnogo ranije.

Prošlog Božića, Rusija je greškom oborila avion azerbejdžanske avio-kompanije. Baku je odbio da pređe preko incidenta, što je nateralo Putina da se retko izvinjava i ponudi kompenzaciju.

Sada, svesni snage javne konfrontacije, Azerbejdžanci nisu oklevali da uzvrate posle hapšenja u Jekaterinburgu.
Posledice bi mogle ugroziti i severno-južni koridor – važnu trgovinsku rutu koja povezuje Moskvu s Iranom i Indijom, a prolazi kroz Azerbejdžan.
Gubitak pristupa toj ruti bio bi ozbiljan ekonomski udarac za Rusiju, naročito dok traži načine da zaobiđe zapadne sankcije.

Postsovjetski ekspert Arkadij Dubnov napisao je na Telegramu da je Moskvin glavni interes sada očuvanje tog koridora – svesna da bi potpuno udaljavanje Bakua moglo ugroziti njene planove.

Za sada, Rusija će nastaviti da optužuje Zapad, dok će iza kulisa pokušavati da spase svoje pozicije. Ali za Jermeniju i Azerbejdžan – dve zemlje koje su nekad bile sovjetski sateliti – jasno je da sve više kroje sopstveni put. A na tom putu Rusije sve manje ima, zaključuje britanski Telegraf.