0
"Dragi gledaoci, ovo je informativna emisija HRT-a na srpskom jeziku", čulo bi se u etru da se hrvatska država kojim slučajem pridržava svojih međunarodno preuzetih obaveza i svog zakonodavstva, piše nedeljnik "Novosti" iz Zagreba. Nažalost, usled svih političkih i drugih interesa i opstrukcija, to se ne događa ni nakon višedecenijskih rasprava u kojima se, uz ostalo, upozoravalo na pozitivne primere prakse po tom pitanju u delovima Srbije, tačnije Autonomnoj pokrajini Vojvodini.
PROČITAJTE JOŠ:
Na takve je probleme u svom nedavnom istupu u Saboru ukazala i SDSS-ova zastupnica Dragana Jeckov, govoreći o medijskoj (ne)zastupljenosti srpske i drugih manjina ponajpre u programima HRT-a, državne televizijske i radijske kuće, sve uprkos tome što pripadnici čak 22 hrvatske manjine čine gotovo osam odsto sveukupnog stanovništva, od čega je Srpkinja i Srba više od polovine, odnosno 4,3 odsto.
Doduše, zakonski okvir koji se tiče nacionalnih manjina usuglašen je sa međunarodnim i evropskim pravnim propisima, ali razina primena tih akata u domeni informiranja nije zadovoljavajuća, pogotovu na HRT-u koji svako hrvatsko domaćinstvo, većinsko ili manjinsko, finansira mesečno sa po osamdeset kuna radio-televizijske pretplate. Istovremeno, ta državna medijska kuća drži neslavnu titulu po broju tužbi radi suzbijanja kritičkog govora, kojima valja pridodati čak 36 onih koje je sama pokrenula protiv sopstvenih novinara, prenose portalnovosti.com.
„Iz perspektive nacionalnih manjina, uloga medija je od presudnog značenja za promociju njihove ravnopravnosti, stvaranje tolerancije i očuvanje kulturnog i duhovnog identiteta. Pritom, obaveza je javnih medija da u skladu sa programskim načelima pridonose poštovanju ljudskih prava i sloboda, razumevanju i promovisanju različitosti. Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina, Zakon o HRT-u i ugovor potpisan s Vladom, obavezuje Hrvatsku radio-televiziju da proizvodi, suproizvodi i emituje programe namenjene informiranju pripadnika nacionalnih manjina RH na manjinskim jezicima, uključujući i dečje programe“, rekla je saborska zastupnica pred svojim kolegama i kolegicama.
Iako HRT ima zakonsku obavezu svake godine podneti izveštaj o svom radu, Savet za nacionalne manjine RH iz godine u godinu upozorava na poražavajuće podatke i niz manjkavosti u takvim dokumentima.
„Sve nacionalne manjine na svim HRT-ovim programima bile su 2018. zastupljene sa tek jedan odsto, a u 2017. sa svega 0,69 odsto. Reč je o dve emisije posvećene nacionalnim manjinama na ukupno pet HRT-ovih kanala, a u njima se neretko uopšte ne priča sa manjinama, nego samo o manjinama“, kazala je Jeckov, ističući pozitivna iskustva u susedstvu, gde je na RTV-u Vojvodina, jednom od dvaju javnih medijskih servisa Srbije, još 2010. osnovana hrvatska manjinska redakcija.
Pored odgovornog urednika, u njoj su još četiri urednika, četvoro novinara, troje programskih saradnika te troje lektora za hrvatski jezik. Zahvaljujući njima, na Drugom programu vojvođanskog RTV-a, od ponedeljka do subote u 17:45 sati emituje se Dnevnik na hrvatskom nedeljom od 16 sati ide emisija Izravno, u kojoj se govori o društveno-političkim aktualnostima, dok se u takođe nedeljnom Svetioniku obrađuju kulturno-umetničke teme.
SDSS-ova saborska zastupnica smatra da bi primer sličan vojvođanskom trebalo recipročno primeniti i u Hrvatskoj, za srpsku manjinu – da i ona u sklopu javnog radiotelevizijskog servisa, dakle HRT-a, ima svoju redakciju. Pritom se osvrnula na izjave hrvatskih zvaničnika da bi Hrvati u Srbiji trebali uživati u istim pravima kao i Srbi u Hrvatskoj. Doduše, prvi svoj medijski prostor imaju samo u jednoj od dve državnih RTV-kuća, onoj u Vojvodini, ne i na RTS-u, dok ovdašnja srpska zajednica u sklopu jedinog javnog medijskog servisa nema nijednu „svoju“ TV-emisiju.
Jedini TV-program u kojem se o životu srpske zajednice govori isključivo na njenom jeziku i pismu proizvodi Televizijska produkcija Zajedničkog veća opština: emisija pod nazivom „Hronika Slavonije, Baranje i zapadnog Srema“ snima se od 2007., a u njoj idu priče iz svih područja delovanja pripadnika manjine na istoku Hrvatske, ali i u Dalmaciji i Lici, na Kordunu i Baniji kao i ostalim delovima države u kojima žive u značajnijem broju. Osim toga, ona se emituje samo u programima javnih RTV servisa Republike Srbije i bosanskohercegovačke Republike Srpske, pa je ovde mogu pratiti samo oni čiji prijemnici hvataju te signale ili koji imaju pristup internetskom servisu Jutjub.
„Kad je reč o informiranju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, reći ću da je više puta u zaključcima i preporukama Međuvladinog mešovitog odbora za rešavanje problema srpske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji, jasno navedeno da bi pri HRT-u trebalo formirati srpsku redakciju, a to su prihvatili i hrvatski članovi Odbora. Pored toga, valja imati na umu i činjenicu da hrvatska nacionalna manjina u Srbiji ima svoju redakciju na jednom od dva javna servisa te veći broj emisija na svom jeziku. Mislim da kao legalno izabrani predstavnici srpske zajednice trebamo da tražimo sastanke sa relevantnim osobama da se to pitanje reši. Argumente imamo“, kaže za Novosti predsednik ZVO-a i novi vukovarsko-sremski dožupan Srđan Jeremić.
„Manjinske redakcije i emisije na manjinskim jezicima trebale bi postojati ne samo radi međunarodnog prava i preuzetih obaveza nego i radi hrvatskog zakonodavstva, od Ustavnog zakona o pravima manjina nadalje“, smatra Antonija Petričušić sa zagrebačkog Pravnog fakulteta, inače članica Savetodavnog odbora koji nadgleda primenu Okvirne konvencije Veća Evrope za zaštitu nacionalnih manjina.
Petričušić ističe važnost manjinskih zastupnika, ali i ulogu Ministarstva kulture i medija kao institucije koja bi trebala nadgledati jesu li i u kolikoj meri ostvareni određeni akcijski planovi i zakoni vezani uz manjine.
„Dakle, to je zakonska i politička obaveza, pogotovo kad manjinske redakcije ne postoje, a broj novinara se s godinama smanjuje. Tako Prizmu rade tek dve urednice i jedna novinarka, jer HRT nije ispoštovao obavezu zapošljavanja školovanih i za proizvodnju manjinske emisije osposobljenih novinara. Osim toga, HRT nema dovoljno kamermana i kamera, pa se u Prizmi sve uglavnom zbiva u studiju, bez interakcija sa građanima koji pripadaju manjinskim zajednicama. Dakle, manjinski programi se usled nedostatka političke volje ne izvode na adekvatan način, pa se manjine ne promovišu kako bi trebalo“, kaže Petričušić, pa nastavlja da obrazlaže svoje stavove o istoj temi.
„Emisije na jezicima nacionalnih manjina, uključujući i dnevne vesti, trebaju, kao i manjinske redakcije, biti deo političkog dogovora ili izborenog prava. Iako, moram priznati da nisam za to da se neka etnička zajednica izdvaja u neku svoju redakciju: ponajpre stoga što to u Hrvatskoj nije praksa, a potom i zato što bi uz produbljivanje razlika to dovelo do dodatne getoizacije te manjine“, smatra ona, ističući kako bi bilo najbitnije osavremeniti pristup izveštavanju o temama važnima manjinama. Njihovoj društvenoj integraciji, smatra, doprinelo bi i to da imaju moderne i relevantne programe koji se gledaju i doživljavaju kao trajna vrednost, piše portalnovosti.com.
Nakraju, nije loše izneti i neka poređenja: hrvatsku redakciju na RTV-u Vojvodina čini sveukupno 15 urednika, novinara i lektora, a na HRT-u sve ovdašnje nacionalne manjine, njih 22, ‘hendla’ manje od deset osoba, uključujući one koje učestvuju u proizvodnji emisija Manjinski mozaik i Multikultura. Nadalje, u Hrvatskoj prema popisu 2011. od ukupno 4.284.889 stanovnika živi 186.633 ili 4,3 odsto pripadnika srpske manjine, dok je u Srbiji iste godine među 7.186.862 ukupnog stanovništva popisano i 11,68 odsto svih „manjina“, od kojih je Hrvata bilo svega 57.900 ili zanemarivih 0,81 odsto. Osim toga, više od 90 odsto od tog broja živi u Vojvodini ili u Beogradu, u kojem se takođe „lovi“ program vojvođanskog RTV-a. Za razliku od toga, srpska zajednica u Hrvatskoj mahom živi u svim delovima svoje zemlje, ali uglavnom udaljena od velikih gradova i onde gde je slabija dostupnost telekomunikacijskih signala.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
