Danas ističe poslednji rok da crnogorske partije "stare" parlamentarne većine okončaju pregovore o formiranju vlade koji su kroz proteklih mesec dana srljali iz neuspeha u neuspeh. Ukoliko do dogovora oko mandatara i raspodele ministarstava ne dođe, sva borba pobednika na izborima 30. avgusta 2020. godine mogla bi da postane uzaludna, jer u tom slučaju upravo predsednik Milo Đukanović, aktivira ustavni mehanizam koji mu omogućuje raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora.
Kako je reč o vrlo nestabilnoj političkoj situaciji koja traje već godinama, informacije o krajnjem ishodu pregovora menjaju se iz sat u sat.
Ali, naposletku na stolu su samo dve opcije- trijumf „starih“ pobednika ili eventualni Milov povratak kroz raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Kočnica za dogovor trenutno je preraspodela pozicija, što je potvrdio i jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić, nakon jednog od mnogobrojnih pregovora koji su se dogodili tokom protekle nedelje.
„Zapelo je u konkretnoj raspodeli vlasti, odnosno da li će se vlast unutar Vlade Crne Gore deliti u skladu sa narodnom voljom, da svako dobije ono što mu je narod dao ili će postojati neki korektivni faktor“, rekao Mandić.
Mandić zapravo misli na ustupke koje želi Građanski pokret URA. Jer, da bi trijumfovale partije „stare“ većine potrebno je da DF i Demokrate Alekse Bečića učine ne tako mali ustupak u korist GP URA- i omoguće joj da dobije „kontrolni paket“ kojim je predviđeno da URA i Socijalistička narodna partija (SNP) dobiju kontrolu nad bezbednosnim sektorom.
Pored toga, lider GP URA i premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović, traži i jedno ministarstvo više u odnosu na ostale partije u koaliciji.
Drugi problem mogao bi da bude zahtev lidera Demokrata Alekse Bečića da poziciju predsednika Narodne skupštine ne mogu da dobiju partije koje je podržala bivša vladajuća stranka Mila Đukanovića. To se odnosi na GP URA i SNP, koju je Demokratska partija socijalista (DPS) podržavala tokom prethodnog mandata.
Ukoliko oko ovih stavki do kraja dana ne uspeju da se usaglase, Đukanović će verovatno Skupštini predložiti skraćenje mandata. U slučaju da poslanici odluče da skrate mandat parlamentu, naredni korak je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Kako Ustav nalaže, oni moraju biti organizovani u periodu od 60 do 100 dana od skraćenja madata Skupštini.
Šta ako se dogovore?
Međutim, nije isključena mogućnost da će do dogovora „stare“ većine doći. To bi značilo da su ispunjeni zahtevi i Abazovića i Bečića, ali i da lider URA učvršćuje poziciju jednog najvažnijih političara u ovoj državi, i to već u trećoj vladi zaredom.
Uz to, ukoliko se partneri koji su oformili savez 2020. dogovore, nova vlada bi bila formirana pre kraja godine. U tom slučaju, oni moraju da predsedniku Đukanoviću predaju potpis 41 poslanika koji su usaglašeni oko imena mandatara za sastav nove vlade.
POGLEDAJTE JOŠ:
Tada bi novi mandatar dobio rok od 90 dana da sastavi kabinet i taj predlog uputi Skupštini na odlučivanje, gde mora dobiti većinu glasova poslanika. U slučaju da do toga ne dođe, Crnu Goru čeka scenario o kom je već bilo reči – raspušta se skupština i raspisuju vanredni parlamentarni izbori.
Lekić kao potencijalni mandatar
Ipak, oko jedne stvari se sve stranke bivše parlamentarne većine slažu. Reč je o potencijalnom mandataru Miodragu Lekiću, lideru Demosa.
Međutim, Lekić smatra da ukoliko se pregovori i pri isteku roka nastave u „neozbiljnom tonu“, do dogovora neće doći.
„Ovakvo ponašanje DPS-u daje vetar u leđa. Na početku pregovora poručio sam im da ako ne žele dogovor da to kažu na samom početku, a to smo, po svemu sudeći doživeli“, poručio je Lekić.
BONUS VIDEO „Uticaj Mila Đukanovića nikada nije prestao“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar