Da li je Vatikan spreman za prvog crnog papu? Dvojica Afrikanaca imaju velike šanse, a jedan od njih je bio ljuti neprijatelj pape Franje

Među imenima potencijalnih naslednika sve češće se pominju afrički kardinali, a posebno Piter Turkson iz Gane. Njegovo ime nije novo u tim krugovima – već je bio favorit i 2013. godine kada je izabran papa Franja.

Prema nekim anketama, Turkson je sada u samom vrhu favorita za naslednika pape Franje.

Katolička crkva je poslednji put imala papu iz Afrike pre više od 1800 godina – Papa Viktor I, koji je vodio crkvu krajem 2. veka, poticao je iz severne Afrike. Danas, kada katoličanstvo na afričkom kontinentu doživljava veliki rast, dok Evropa postaje sve sekularnija, postavlja se pitanje: da li je Crkva spremna za svog prvog crnog papu?

Kardinal Piter Turkson dolazi iz siromašne porodice sa desetoro dece, a 2003. postao je prvi ganski kardinal. Igrao je važnu ulogu u sprečavanju nasilja tokom političke krize u Gani 2008. godine, a obavljao je i značajne funkcije u Vatikanu. Iako je on poznat po otvorenosti i nedavnoj izjavi u kojoj je branio LGBT+ osobe u Gani, deo afričkog klera ostaje veoma konzervativan. Kardinali poput Roberta Saraha iz Gvineje ili Fridolina Ambonga iz Konga poznati su po čvrstim stavovima protiv istopolnih zajednica i pobačaja.

Papa Franja je za vreme svog pontifikata nastojao da osnaži globalni karakter crkve, čime je afričkim kardinalima dao veći značaj – sada čine 12% izbornog tela, u poređenju sa 8% u prethodnoj konklavi. Time je otvorio vrata mogućnosti da papa iz Afrike zaista bude izabran.

Međutim, diskriminacija, iako ne uvek otvorena, ostaje prepreka. Jedan sveštenik iz Konga ističe da i dalje postoji tiha barijera prema afričkom papi, bez obzira na napredak.

Afrika, koja ima oko 20% katolika sveta, mogla bi uneti novu dinamiku u Vatikan. Pitanja poput klimatskih promena, siromaštva, manjka sveštenika i tradicionalnih praksi (poput poligamije) otvaraju prostor za nove poglede. Kardinal Ambongo, na primer, već razmatra kako Crkva može odgovoriti na pitanje celibata i uključivanja bivših poligamnih vernika.

Za mnoge vernike, kao što kaže sveštenik Paul Maji iz Nigerije, poreklo pape nije presudno – važnija je Božja volja. To potvrđuje i profesor Silvain Badibanga iz Konga, koji poručuje: "Ne treba da mislimo da je sada naš red. Bog odlučuje."

I sam Turkson je, upitan o mogućnosti da postane papa, odgovorio jednostavno: „Ako je to Božja volja.“

I rival pape Franje ima velike šanse

Drugi tamnoputi kardinal koji se često pominje je Robert Sarah. Sarah, 79-godišnji iz Gvineje, bivši šef vatikanske liturgijske kancelarije, dugo je smatran najboljom nadom za afričkog papu.

Voljen od strane konzervativaca, Sarah bi značio povratak doktrinarnih i liturgijski orijentisanih papstava poput onih Jovana Pavla II i Benedikta. Sarah, koji je prethodno predvodio vatikansku kancelariju za dobrotvorne aktivnosti Cor Unum, nekoliko puta je imao sukobe sa Franjom, a nijedan nije bio ozbiljniji od onog kada su on i Benedikt zajedno napisali knjigu koja je zagovarala "neophodnost" nastavka celibata za sveštenike latinskog obreda. Knjiga je objavljena u vreme kada je Franjo razmatrao da li da dozvoli venčane sveštenike u Amazoniji kako bi rešio problem manjka sveštenika u tom regionu.

Impliciralo se da je Sarah manipulisao Benediktom kako bi posudio svoje ime i moralnu autoritetu knjizi koja je imala sve karakteristike suprotnog stava u odnosu na Franjovo učenje. Franja je smenio Benediktovog sekretara, a nekoliko meseci kasnije je penzionisao Sarah nakon što je napunio 75 godina. Čak su i Sarini pristalice žalile da je ovaj incident naškodio njegovim šansama da postane papa.