Da li je Izrael stvarno "završio posao" u Iranu? Šta je uništeno u napadima na nuklearna postrojenja i ko je ubijen iz iranskog vrha

Samo nekoliko sati nakon najave primirja, iz Irana su ponovo lansirane rakete prema izraelskoj teritoriji, što je Tel Aviv protumačio kao direktno kršenje sporazuma. Izraelske snage su odmah reagovale najavom novih udara, a ministar odbrane Izrael Kac poručio je da je izraelska vojska dobila naređenje da „odlučno odgovori“ i da su mete sada direktno u Teheranu.

Ipak, Iran tvrdi da nije istina da su ponovo napali Izrael.

Postavlja se pitanje da li je Izrael stvarno želeo primirje i "postigao glavne ciljeve", kao što je rečeno.

Bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja

Ključni trenutak sukoba bio je američko-izraelski napad na tri glavna nuklearna postrojenja u Iranu: Natanz, Fordou i Isfahan. Ove mete nisu slučajno izabrane – u njima se odvijao najveći deo iranskog programa obogaćivanja uranijuma, a napadi su izvedeni preciznim udarima specijalizovanim bombama za uništavanje podzemnih bunkera.

Posebno je pogođen objekat u Fordou, koji se nalazi duboko ispod planinskog masiva i važi za najzaštićeniju iransku nuklearnu lokaciju. Prema izveštajima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), napadi su izazvali „značajnu štetu“, iako nije registrovana opasna radijacija. Napad na Isfahan pogodio je i pogone za proizvodnju delova centrifuga, dok je u Natanzu oštećena infrastruktura koja služi za obogaćivanje uranijuma na visoke nivoe.

S obzirom na ciljane lokacije i upotrebljeno oružje, jasno je da su napadi bili usmereni na smanjenje sposobnosti Irana da brzo dođe do nuklearnog oružja. Ipak, iako su naneti ozbiljni gubici, analitičari upozoravaju da Iran još uvek ima naučne resurse i tehničko znanje da obnovi program, ukoliko to odluči.

Likvidacija iranskog vojnog i naučnog vrha

Paralelno s udarima na nuklearne objekte, izraelske snage su sprovele operaciju gađanja iranskog vojnog rukovodstva. U napadima su poginuli neki od najuticajnijih generala i komandanta Iranske revolucionarne garde (IRGC), kao i brojni naučnici koji su radili na nuklearnom programu.

Među najvažnijim likvidiranim figurama su:

• Saed Izadi, komandant Palestinskog korpusa Kuds jedinice, zadužen za veze s Hamasom. Izrael tvrdi da je bio direktno umešan u planiranje masakra od 7. oktobra.




• Behnam Šahrijari, zadužen za transfer oružja ka iranskim saveznicima širom Bliskog istoka.




• General Golam Ali Rašid, zamenik načelnika generalštaba i komandant zadužen za iranski dron program.




• General Ali Šadmani, koji je preuzeo Rašidovu poziciju, ubijen samo nekoliko dana kasnije u novom udaru na Teheran.




• Hosein Salami, komandant IRGC, poznat po pretnjama upućenim Izraelu i SAD-u.




• Mohamed Bagheri, načelnik Generalštaba iranske vojske, bio je drugi čovek vojnog vrha posle vrhovnog vođe ajatolaha Hameneija.

Saed Izadi, komandant Palestinskog korpusa Kuds jedinice, zadužen za veze s Hamasom. Izrael tvrdi da je bio direktno umešan u planiranje masakra od 7. oktobra.

Behnam Šahrijari, zadužen za transfer oružja ka iranskim saveznicima širom Bliskog istoka.

General Golam Ali Rašid, zamenik načelnika generalštaba i komandant zadužen za iranski dron program.

General Ali Šadmani, koji je preuzeo Rašidovu poziciju, ubijen samo nekoliko dana kasnije u novom udaru na Teheran.

Hosein Salami, komandant IRGC, poznat po pretnjama upućenim Izraelu i SAD-u.

Mohamed Bagheri, načelnik Generalštaba iranske vojske, bio je drugi čovek vojnog vrha posle vrhovnog vođe ajatolaha Hameneija.

Pored vojnih lidera, Izrael je objavio da je eliminisano i devet visokorangiranih naučnika, ključnih za razvoj iranskog nuklearnog programa. Među njima je i bivši šef Iranske organizacije za atomsku energiju, Ferejdoun Absasi, kao i stručnjaci za nuklearno inženjerstvo, fiziku, hemiju i mehaniku. Ubijeni su i vodeći ljudi uključeni u projekat „AMAD“ – iranski program razvoja nuklearnog oružja iz ranih 2000-ih.

Da li je posao stvarno "završen"?

Na papiru, Izrael i SAD su ovom serijom napada postigli ono što godinama unazad nije bilo moguće – eliminaciju ključnih ljudi, uništavanje infrastrukture i demonstraciju sile bez ulaska u potpunu kopnenu ofanzivu. Ipak, odgovor na pitanje iz naslova nije jednostavan.

Iako su ciljevi u velikoj meri pogođeni, iranski režim još uvek nije kapitulirao. Naprotiv, preostali deo vojnog i političkog vrha šalje poruke odlučnosti i otpora. Takođe, naučna zajednica u Iranu, iako uzdrmana, i dalje postoji. Nuklearna tehnologija je prenosiva, a politička volja može vrlo brzo preokrenuti strateški pravac.

Iran je više puta jasno stavio do znanja da je glavni cilj izraelskih i američkih napada likvidacija vrhovnog vođe Ajatolaha Alija Hamneja. On je kao vrhovni lider iranskog režima ključna figura u donošenju svih strateških odluka, a njegova eliminacija predstavljala bi veliki udarac za iranski establišment.

Uprkos ovim pretnjama, Hamnej je do sada uspešno izbegao bilo kakve napade, a njegova uloga i uticaj ostaju neupitni u trenutnoj krizi između Irana i Izraela.