Nakon ubedljivog poraza na lokalnim izborima održanim u nedelju, Zoran Zaev podneo je ostavku i na stranačku, ali i na funkciju premijera države. Ovaj potez, neobičan za naše podneblje, mogao bi Makedonce ponovo da izvede na birališta, tačnije na vanredne parlementarne izbore. Ako do toga dođe, da li će Makedonci videti ime Zorana Zaeva na glasačkim listićima? Da li je poraz u Skolju kraj njegove karijere?
Zoran Zaev podneo je ostavku u nedelju uveče nakon što je njegova stranka Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) ubedljivo poražena na svim važnijim „bojnim“ poljima – Skoplje, Kumanovo, Ohrid…Za Zaeva najteži, i potencijalno kobni, poraz je onaj u glavnom gradu gde je kandidat njegove stranke i aktuelni gradonačelnik Petr Šilegov potučen do nogu. Danela Arsovska, koja se kandidovala kao nezavisni kandidat, ali je dobila podršku opozicione VMRO-DPMNE, osvojila je 55,5 odsto glasova, dok je Pilegov imao samo 41.
Sagovornici „Nove“ Čedomir Čupić, profesor FPN-a u penziji, i Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog, smatraju da je Zaev napravio dobar potez kada je odlučio da se povuče.
„Zaev je postupio onako kako bi inače trebalo da se postupa u zemljama u kojima je razvijena demokratija. To znači da kada doživite poraz na bilo kojem nivou izbora, a posebno ako su važni izbori, kao što je bitka za Skoplje, treba da odete“, kaže Ćupić za „Novu“.
Čedomir Čupić Foto: Vesna Lalić/Nova.rs
„Ostavka Zaeva jeste odgovoran čin, pogotovu na Balkanu na kojem je odgovornost ‚retka životinja‘. Bilo bi dobro da smenjivost vlasti kakvu vidimo u Severnoj Makedoniji u poslednjih pet, šest godina postoji i u ostalim zemljama na Balkanu“, dodao je Milenković.
Ostavka prvog čoveka vlade i vladajuće stranke zbog poraza na lokalnim izborima predstavlja prvu takvu na našim prostorima, objašnjava Čupić.
„Sada ako neko doživi sličan neuspeh i ne podnese ostavku, biće etiketiran kao nedemokrata. Ukoliko bi i državnici ostalih država bivše Jugoslavije sledili ovaj primer, to bi rezultiralo oporavkom demokratije i političkog života uopšte“, kaže.
Na pitanje da li poraz u Skoplju i ostavka znače i kraj za Zaeva, Milenković kaže da ne veruje da će se tako nešto dogoditi.
Dušan Milenković Foto:N1
„Čini mi se da je Zaev tražio neku vrstu olakšanja, jer je bio pod velikim spoljašnjim i unutrašnjim pritiscima od kada je preuzeo vlast od prethodnog režima. Očigledno je da mu treba pauza, ali čini mi se da se ovom ostavkom neće završiti njegova politička karijera“, kaže Milenković.
Čupić smatra da će Zaev, ako se vrati na političku scenu, biti „drugi čovek“.
„Ukoliko se vrati u politički život u budućnosti to će biti drugi čovek. Oprezno će davati obećanja, a vodiće i računa o tome na koji način održava zadobijeno poverenje građana. Sa druge strane, ovakav rezultat dokazuje da su izbori u Severnoj Makedoniji bili demokratski i da u njima nije bilo prostora ni za kakve manipulacije, jer da je on na bilo koji način zloupotrebio izborni proces sigurno ne bi pretrpeo ovakav poraz, zaključuje Čupić.
Ko je Danela Arsovska, nova gradonačelnica Skoplja?
Danela Arsovska postaće prva žena na čelu Skoplja od osamostaljivanja Severne Makedonije nakon što je u drugom krugu lokalnih izbora pobedila Petra Šilegova, kandidata vladajućeg SDSM-a.
Arsovska rođena je u Skoplju 1979. godine, po profesiji je pravnica, a školovala se na Univerzitetima Oksford i Šefild. Ima višegodišnje iskustvo u poslovnom svetu i privredi. Bila je predsednica Privredne komore Severne Makedonije, osnivač je Asocijacije žena preduzetnica, a 2019. godine pokrenula je inicijativu „Žene u klimi“. Takođe, bila je članica Saveta za javno-privatna partnerstva u Vladi Severne Makedonije i članica Nacionalnog saveta za evropske integracije Skupštine Severne Makedonije od 2016. godine.
Tokom kampanje za lokalne izbore, stranka Zorana Zaeva objavila je da su Arskovska i njen suprug 2011. godine dobili bugrasko državljanstvo zbog čega su je otuživali da već deset godina ima „rezervnu otadžbinu“, i tražili da napusti izbornu trku. Arskovska je demantovala da ima državljastvo susedne zemlje.
