Da li će se istorijski mandat završiti debaklom: Najveci rizik za Kinu i Si Đinpinga je on sam

Tokom decenije vlasti, Đinping je u svojim rukama koncentrisao količinu moći veću od svih njegovim prethodnika. Si je šef Komunističke partije Kine, države, oružanih snaga i ogromnih broja komiteta zbog čega su ga prozvali „predsedavajućim svega“.Sada je čak i spreman da zakorači u treći mandat, sa potencijalom da vlada doživotno, piše CNN.Kao što je već poznato, apsolutna moć znači apsolutnu odgovornost, a kako se problemi povećavaju, analitičari upozoravaju da će Si imati manje prostora da izbegne krivicu.

„Mislim da je najgori neprijatelj Si Đinpingove dugovečnosti sam Si", rekao je Stiv Tang, direktor SOAS Kineskog instituta u Londonu.

Treći madant preseda, Si radi ono od čega građani strahuju

Inače, Si će ulaskom u treći mandat uraditi upravo ono od čega građani Kine strahuju.Naime, kako je vladavina prethodnog višedecenijskog kineskog lidera Cedunga dovela do desetina miliona smrtnih slučajeva i posrnuća ekonomije, Komunistička partija je razvila sistem kolektivnog rukovodstva koji je upravo dizajniran u cilju sprečavanja uspona još jednog diktatora koji bi mogao da donosi opasne odluke.Uz to, kada je Si preuzeo vlast 2012. godine, kineska ekonomija je bila u procvatu jer se integrisala sa ostatkom sveta. Samo četiri godine pre toga, Kina je zapanjila svet ekstravagantnim Letnjim olimpijskim igrama u Pekingu. Ali situacija u partiji je bila daleko od glamurozne - preplavljena korupcijom, sukobima i neefikasnošću.

Sijevo rešenje je bilo da se vrati diktatorskoj i personalističkoj vladavini. Prvi korak po dolasku na vlast bio mu je "čišćenje" političkih neprijatelja u širokoj antikorupcijskoj kampanji, ućutkivanje svakog neslaganja unutar partije, uklanjanje ograničenja predsedničkog mandata i unušenje „Misli Si Đinpinga“ u partijski ustav.Ovakvo vođenja politike dovelo je do toga da Si postane neprikosnoveni vladar, što ga čini sličnim njegovom ruskom kolegi Vladimiru Putinu. Zbog toga sada postoji bojazan da bi njegova neupitna moć, kao u slučaju Putina mogla da jednog dana dovede do katastrofalnih posledica."Putin i Si pate od istog problema - "sindroma lidera", koji kontroliše svoje krugove za savetovanje koji više ne mogu slobodno da govore svoje mišljenje“, rekao je Tang.

Zamka strategije nultog kovida

Još jedan problem za Sija je što se "kinesko čudo" brze modernizacije i izvlačenje stotine miliona ljudi iz siromaštva, usporilo.Jer, Si je postavio za svoju misiju jačanje partije i njene kontrole nad poslovanjem i društvom. Time je pokrenuo udar na nekada živahni privatni sektor koji je doveo do masovnih otpuštanja. Peking tvrdi da stroži propisi ograničavaju previše moćne korporacije i štite potrošače, ali su te mere ugušile privatna preduzeća i izazvale strah od budućih inovacija.Peking je počeo da ograničava lako kreditiranje firmi za nekretnine 2020. godine, što je dovelo do smanjenja gotovine i neplaćanja za mnoge programere, uključujući džinovski konglomerat Evergrande. Stambeni projekti su u zastoju, a očajni kupci kuća širom zemlje odbijaju da plate hipoteke na nedovršene domove. Poremećaji u sektoru nekretnina imaju ogroman uticaj na širu kinesku ekonomiju, jer ona čini čak 30 osto BDP-a zemlje.Tokom Sijevog vođstva, ništa nije toliko potreslo kinesku ekonomiju i društvo kao strategija nultog kovida. U trećoj godini pandemije, Kina se držala oštre politike, koja se oslanja na masovno testiranje, opsežne karantine i brza zaključavanja kako bi se suzbile infekcije po svaku cenu, čak i dok je ostatak sveta naučio da živi sa virusom.

Zemlja i dalje nastavlja da zatvara čitave gradove zbog nekoliko infekcija, dok sve pozitivne slučajeve i bliske kontakte šalje u vladine karantinske ustanove.

Korona "samlela" kinesku ekonomiju

Stalne blokade su dramatično smanjile tempo rasta kineske ekonomije. Rekordna nezaposlenost mladih dostigla je skoro 20 odsto. Visoko zadužene lokalne samouprave prinuđene su da troše ogroman novac na masovno testiranje.Stručnjaci kažu da bi resurse bilo bolje potrošiti na povećanje stope vakcinacije nego na izgradnju skupih ordinacija za testiranje i karantinskih objekata. Uz to, Kina još uvek nije odobrila nijednu stranu mRNA vakcinu za koju se pokazalo da je efikasnija protiv visoko zarazne omikron varijante virusa.Takođe, građane ove zemlje nervira i licemerje, jer je u trenutku kada se korona pojavila upravo u Kini, Sijeva policija hapsila sve one koji govore da se od ovog virusa može umreti.Skoro tri godine kasnije, dok većina međunarodnih stručnjaka savetuje Kinu da pronađe način da živi sa virusom, Peking uvodi mere strožije nego ikada. Ranije ove godine, Šangaj – metropola sa populacijom tri puta većom od Njujorka – bio je zatvoren na dva meseca.Ljudi su se borili da dobiju dovoljno hrane i osnovnih potrepština. Očajni stanovnici pobegli su iz kućnog pritvora i sukobili se sa radnicima policije na uličnim protestima. Mnogim pacijentima je uskraćena zdravstvena zaštita koja bi spasila život.Kada je Svetska zdravstvena organizacija kritikovala ovu strategiju, Kina je cenzurisala mišljenje SZO-a na društvenim medijima.Suzan Širk, direktorka Kineskog centra 21. veka kaže da je ova predstava tako dobro uigrana iz jednog razloga - Si je direktno vezao svoje vođstvo za strategiju, pa su je lokalni zvaničnici revnosno pratili kako bi pokazali lojalnost lideru i zaštitili svoje karijere.I baš to, kako kaže, dovelo je do toga da kineski zvanični umesto razvoja ekonomije i privrede biraju "držanje strane" Siju i to će papreno koštati upravo kineskog lidera.BONUS VIDEO Kina: Džin koji drema ili nešto sprema? – gosti Boško Jakšić i Dragana Mitrović

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kinadinkojidremailinetospremagostibokojakiidraganamitrovi-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4355812"]