Severna Koreja u svojim vodama iskopava pesak i, kršeći sankcije Ujedinjenih nacija, zarađuje milione dolara od njegove prodaje, prenosi američka televizijska mreža CNN.
Analitičari Lukas Kuo i Loren Sung primetili su pre godinu dana više od 100 brodova u vodama kod luke Haedžu u Severnoj Koreji.
U okviru svog rada za vašingtonski Centar za unapređene odbrambene studije, neprofitnu organizaciju koja analizira bezbednosna pitanja, dvoje analitičara prate saobraćaj u vodama Severne Koreje i Severoistočne Azije.
Povod za njihov rad su navodi da Pjongjang prodaje ugalj i drugu vrednu robu, nekad i u veoma velikim količinama na otvorenom moru, kako bi izbegao carinu koja mora da primeni sankcije UN prema Severnoj Koreji.
Umesto da prebace robu u luku pre trgovine, Severnokorejci navodno prebacuju robu sa jednog broda na drugi i prikrivaju njeno poreklo, piše CNN.
Ovakvi „transferi sa broda na brod“ mogu, zavisno od toga šta se prodaje, da donesu desetine miliona dolara režimu Kim Džong Una kome nedostaje gotovina, piše američka mreža.
Takvi transferi su brzi i diskretni i u njima učestvuje obično najviše nekoliko brodova.
Ali Sung i Kuo su videli na desetine brodova koji misteriozno plove ka Severnoj Koreji i otkrili masovnu operaciju navodno vrednu više miliona dolara u kojoj je učestvovalo 279 brodova koji su zaobišli sankcije UN.
Brodovi nisu nosili oružje, drogu, nova, a ni ugalj, najprofitabilniji izvozni proizvod Pjogjanga, već su korišćeni za iskopavanje i transport peska.
To možda deluje bezazleno, ali Severnoj Koreji je zabranjeno da izvozi zemlju i kamenje, pa i pesak.
Uprkos tome, Severna Koreja je prošle godine zaradila najmanje 22 miliona dolara od izvoza peska, rekli su istražitelji UN u izveštaju iz aprila.
Oni tvrde da je Pjongjang uputio u inostranstvo milion tona peska od maja do decembra prošle godine.
Kuo i Sung su, kako kažu, nedeljama pratili brodove dok nisu primetili obrazac: svi brodovi u severnokorejskim vodama imali su veze sa Kinom, neki su nosili kineske zastave, drugi imali kineska imena.
Dvoje istraživača posegli su i za satelitskim snimcima koji su pokazali oblake peska pod desetinama bagera i kopača, što je, tvrde, dokaz da se u severnokorejskim vodama masovno izvlači pesak sa dna.
Sung je analizirala prodaju i iskopavanja peska od početka 90-tih godina do danas u Severnoj Koreji koje pokazuju da ovo nije ništa novo. Severna Koreja je uvek izvozila pesak u mnoge susedne zemlje, a sada to nastoji da čini „ispod radara“.
Moderna civilizacija izgrađena je na različitim tipovima peska koji je ključan sastavni deo betona, stakla čak i procesora za elektronske uređaje. Godišnje čovečanstvo potroši 50 milijardi tona peska, više od bilo kog prirodnog resursa osim vode.
Dok je pustinjski pesak previše gladak za upotrebu u građevini jer nema dobro vezivno svojstvo, rečni pesak je obično najbolji za proizvodnju cementa. Dobar je i pesak sa dna okeana ali mora da bude očišćen i desalinizovan pre upotrebe.
Severna Koreja godinama je prodavala pesak Južnoj Koreji, a samo 2008. zaradila je preko 73 miliona dolara. Trgovina je potom obustavljena.
Kina kao najveći svetski potrošač peska, upotrebila je tokom ekspanzije izgradnje, od 2011. do 2013. više peska nego SAD u celom 20. veku, a i dalje ga koristi više nego ostatak sveta zajedno, piše CNN.
Peking je uvek negirao optužbe za kršenje sankcija Severnoj Koreji.
Međutim, postoji i mogućnost da je Pjongjang manje zainteresovan za sam pesak a više za produbljavanje ili proširenje luke Haedžu.
Moguće je da je Severna Koreja angažovala kompaniju sa flotom brodova iz Kine za iskopavanje kojoj zauzvrat plaća peskom, piše CNN.