Kako je raskrinkana špijunska akcija veka

Kako piše Dojče vele, predstavnici BND i CIA su 1970. godine u Minhenu sklopili strogo poverljiv ugovor.Njihovo partnerstvo se odvijalo preko švajcarske firme "Kripto AG", jedne od vodećih svetskih firmi za tehnologiju šifrovanja.Osnovao ju je Boris Hagelajn, koji se još od tridesetih godina prošlog veka bavio veštinom šifrovanja. U mirnom alpskom gradiću Cug mnoge svetske države kupovale su mašine za šifrovanje i njima opremale svoje ambasade, službe i državne institucije. Oko 200 radnika proizvodilo je i prodavalo mašine u više od 120 zemalja sveta. I svi oni su bili prevareni.Ni zaposleni u firmi nisu znali da je ona u vlasništvu dve tajne službe. Preko BND-kontakata u Simensu i jedne advokatske kancelarije u Lihtenštajnu, pravi vlasnici firme Kripto AG bili su prikriveni. Zaradu su delili BND i CIA. Samo 1975. godine ona je iznosila 51 milion švajcarskih franaka. Na strogo poverljivim sastancima u podzemnim garažama, saradnici BND su u gotovini dostavljali deo koji je pripadao kolegama iz CIA.Kupci proizvoda firme Kripto AG između ostalog su bili Iran, Saudijska Arabija, kao i južnoameričke i afričke države. Jedino Sovjetski Savez i Kina nikada nisu bile mušterije te firme. Od 1970. godine stručnjaci BND i CIA manipulisali su mašine za šifrovanje koje je proizvodila firma Kripto AG. To je njihovim kolegama operativcima kasnije omogućilo da prate navodno bezbednu komunikaciju drugih zemalja.Na primer 1989. godine, kada su SAD umarširale u Panamu, zahvaljujući operaciji „Minerva“ znale su da se diktator kojeg traže, Manuel Norijega, nalazi u vatikanskoj ambasadi u gradu Panami. Jer i Vatikan je koristio mašine firme Kripto AG.Samo dan nakon eksplozije bombe u klubu „La Belle“ u Zapadnom Berlinu 1986. godine, kada je troje ljudi smrtno stradalo, a više od 200 bilo povređeno, predsednik SAD Ronald Regan javno je saopštio da SAD imaju neoborive dokaze da iza napada stoji libijski režim s Muamerom el Gadafijem na čelu. Kako je objasnio, do tih informacije se došlo prisluškivanjem libijske ambasade u Istočnom Berlinu.Bivši koordinator tajnih službi u kancelarskom uredu Bernd Šmidbauer smatra da je „Rubikon“ doprineo da svet bude bezbedniji. Ali, kao i uvek kada je reč o svetu tajnih službi, to je bila samo jedna strana medalje. Naime, BND i CIA su imale informacije i o mučenjima i ubijanjima iza kojih su stajale južnoameričke diktature, o planiranim državnim udarima i o masakrima. Da li su te informacije stizale i do nemačke vlade i Bele kuće, nije poznato.Godine 1981, kada se Velika Britanija u Folklandskom ratu borila protiv Argentine, BND i CIA su Britancima prosleđivale informacije prikupljene prisluškivanjem Argentinaca. U operaciji „Rubikon“ prisluškivane su i članice EU i NATO, poput Italije, Španije ili Irske.BND je više puta kritikovao američke partnere zbog špijunaže među prijateljima. Ali operaciju „Rubikon“ BND je obustavio tek 1993. Godine, pod pritiskom savezne nemačke vlade. Godinu dana ranije Hans Biler, koji je u Iranu prodavao mašine za šifrovanje firme Kripto AG, uhapšen je zbog špijunaže u toj islamskoj Republici. Biler nije ništa znao o špijuniranju, ali su ga sumnjičavi Iranci skoro godinu dana držali u pritvoru.Nemačkoj je bilo dosta, pa je BND svojih 50 odsto vlasništva u firmi Kripto AG prodao CIA, koja je firmu zatvorila tek 2018. godine. Tada ona već dugo nije bila vodeća na tržištu, a američke tajne službe su se već bile okrenule ka digitalnoj komunikaciji.I pored toga, operacija Kripto je omogućila Amerikancima da decenijama zadovoljavaju svoj apetiti za globalnim špijuniranjem i nadgledanjem,koje je 2013. raskrinkao Edvard Snounden. Ovu priču su Vašington postu i ZDF-u potvrdili brojni zapadni bezbednosni zvaničnici, kao i zaposleni u švajcarskoj kompaniji, uz uslov anonimnosti.Iako Kripto više nema takav uticaj u eri moderne onlajn enkripcije, eho te afere se može videti u strahovanju od kineskog "Huaveija" i njegovog prisustva u Evropi, kao i od ruske firme "Kasperski", proizvođaća antivirus softvera.