1
Evropska unija je pod ogromnim pritiskom da ograniči cenu uvezenog prirodnog gasa kako bi smanjila energetske troškove, ali mnoge kompanije se obogaćuju prodajući jeftin američki gas Starom kontinentu po cenama koje su za Evropu previsoke.
Tečni prirodni gas (LNG) utovaren u tankere u američkim lukama košta skoro četiri puta više na drugoj strani Atlantika, uglavnom zbog poremećaja na tržištu izazvanog skoro potpunom obustavom ruskih isporuka gasa nakon početka rata u Ukrajini.
Evropska komisija se našla pred žestokim pritiskom da skicira plan za ograničavanje cena gasa, ali neke zemlje, na čelu sa Nemačkom, brinu da bi takva mera mogla da podstakne pošiljaoce da svoju robu pošalju na drugo mesto.
Komisija je takođe u dilemi, a njen predlog objavljen u utorak postavlja takve zahteve da oni nisu ispunjeni čak ni tokom letnjeg vanrednog stanja cena. Ali, veliki deo trgovine je u evropskim rukama, navodi najveći američki izvoznik LNG-a, prenosi Politiko.
„Devedeset odsto svega što proizvodimo prodajemo trećim stranama, a većina naših kupaca su komunalna preduzeća“, rekao je Kori Grindal, izvršni potpredsednik za svetsku trgovinu u „Šenijer Enerdžiju“.
„Šenijer“, koji je ove godine imao 70 odsto procenata izvezenog LNG-a u Evropu, prodaje svoj gas po šemi sa fiksnim cenama zasnovanoj na američkoj referentnoj ceni, nazvanoj Henri Hab, koja trenutno iznosi oko 6 dolara za milion britanskih termalnih jedinica.
U proseku, cena ugovora kompanije „Šenijer“ je 115 odsto Henri Haba plus tri dolara, rekao je Grindal. To iznosi oko 33 evra po megavat satu. Poređenja radi, trenutna referentna stopa EU, nazvana TTF, iznosi oko 119 evra po megavat satu.
To je velika naknada za one koji prodaju LNG terete na evropsko tržište na veliko, profitirajući od straha da možda neće biti dovoljno gasa da se prebrodi zima.
Uprkos strahovima da bi bilo kakvo ograničavanje EU moglo poslati gas ponuđačima iz Azije, što bi dovelo do nestašice u EU bloki, Grindal je dao odlučno „ne“ na pitanje da li bi ograničavanje cena imalo uticaj na kako „Šenijer“ posluje sa evropskim kopanijama.
„Naš bilans je zasnovan na tim dugoročnim ugovorima“, dodao je on.
Prebacivanje krivice
Razlika između cena gasa u SAD i EU nije prošla nezapaženo od strane evropskih političara – ali se više upiralo prstom na američke proizvođače, nego na prodavce koji su bliže kući.
„U današnjem geopolitičkom kontekstu, među zemljama koje podržavaju Ukrajinu postoje dve kategorije koje se stvaraju na tržištu gasa: oni koji skupo plaćaju i oni koji prodaju po visokim cenama“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron grupi industrijskih igrača prošle nedelje.
„SAD su proizvođač jeftinog gasa koji nam prodaju po visokoj ceni… Mislim da to nije prijateljski“, dodao je Makron.
U Makronovim tvrdnjama je zgodno ignorisano to da je najveći evropski vlasnik dugoročnih američkih ugovora o gasu niko drugi do francuski „Total Energžis“.
Francuski direktor „Total Enerdžisa“ Žan-Pjer Sbrair je istakao prošlog meseca da je pristup kompanije više od 10 miliona tona američkog LNG-a godišnje „ogromna prednost za naše trgovce, koji mogu da arbitriraju između SAD i Evrope“.
„A sada, s obzirom na cenu LNG-a, svaki teret predstavlja nešto poput 80 miliona dolara, ili čak 100 miliona dolara. Dakle, kada smo u mogućnosti da preusmerimo ili da arbitiramo između tržišta, naravno to je veoma efikasan način da maksimiziramo vrednost koja dolazi iz tog posla“, rekao je on.
Španska kompanija „Naturgi“ – koja ima oko 5 miliona tona američkog LNG-a godišnje iz „Šenijer“ ugovora – takođe je ove godine zaradila skoro pet puta više od trgovanja gasom u poređenju sa 2021. godinom, zahvaljujući „povećanom rasponu između Henri Haba i TTF-a“, pisalo je u polugodišnjem izveštaju.
PROČITAJTE JOŠ:
1
2
0
Dugoročni ugovori sa SAD nisu ipak uvek isplativi. U stvari, od 2016. godine do najmanje 2018. kupci su uglavnom gubili novac na fiksnim poslovima, što je dovelo do toga da ih neki prodaju.
Španska „Iberdrola“ je 2019. godine, na primer, založila svoj 20-godišnji Šenijer ugovor sa azijskim trgovcem „Pavilion Enerdži“, koji sada ima koristi od prodaje na skupom globalnom tržištu.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, „Centrika“ je pokušala – ali nije uspela – da proda svoj LNG portfelj 2020. godine, kada su blokade koje je naredila vlada dovele do pada cena u realnom vremenu. To je uključivalo 20-godišnji fiksni „Šenijer“ ugovor koji bi sada trebalo da traje do 2038. godine.
Sada, kada su cene u realnom vremenu ponovo skočile, „Centrika“ – deo kompanije „Britiš Gas“ u vlasništvu „Šela“ – ubire plodove i željno sklapa još dugoročnih ugovora, a poslednji je 15-godišnji ugovor sa američkim izvoznikom LNG Delfinom koji počinje 2026. godine.
„Ovo je zaista važan tok profita za nas“, rekao je finansijski direktor „Centrike“ Kris O’Šea investitorima u pozivu za ažuriranje trgovanja.
Za razliku od nekih proizvođača, na primer na Bliskom istoku, koji ograničavaju krajnju destinaciju LNG na potrošače u Aziji i sprečavaju da se dalje prodaje po višoj ceni, američki gas menja vlasništvo u trenutku kada se utovari u brod i dolazi bez ikakvih obaveza u prilogu.
To ostavlja kupcima slobodu da preusmere ponudu gde god je to najprofitalbinije – ponekad i na račun svojih klijenata na nižem toku, ako je jeftinije prekršiti te već postojeće obaveze domaće isporuke.
„Možemo da kontrolišemo samo ono što možemo da kontrolišemo“, rekao je Grindal iz „Šenijera“. „Američki LNG je bez odredišta“, naveo je on.
Ali, što se tiče isporuke na brod po prethodno dogovorenim cenama, „naš fokus je da budemo taj pouzdan dobavljač, da budemo posvećeni obavezama, koje smo preuzeli prema našim kupcima, i posvećeni smo da učinimo sve što možemo da pomognemo EU u ovoj situaciji“, istakao je on.
BONUS VIDEO: Eksplozija gasovoda u blizini Sankt Peterburga