3
Kada je Esmail Gani izabran da nasledi Kasema Sulejmanija na čelu elitnih snaga Kuds, prekomorskog ogranka Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) u januaru 2020, mnogi su sumnjali hoće li moći da opravda ukazano poverenje.
Četiri godine kasnije, Gani se nalazi u središtu regionalne krize, dok milicije koje podržava Iran napadaju američke i izraelske trupe i gađaju komercijalne brodove u Crvenom moru.
Nekadašnji komandant jedinica Kuds Kasem Sulejmani imao je status vođe kulta. Nakon što su ga američke snage ubile 3. januara 2020, njegova pogrebna povorka privukla je nekoliko miliona ljudi i izazvala stampedo u kojem je smrtno stradalo 50 i povređeno više od 200 ljudi. Nasledio ga je Gani, dijametralno suprotan karakter. Za razliku od njegovog prethodnika, Gani se drži podalje od medija pa tako njegove vojne aktivnosti nisu ni približno poznate javnosti.
Prema novinskoj agenciji Islamske republike, Gani je rođen 1957. godine u severoistočnom gradu Mašhadu i odrastao je tokom vladavine poslednjeg iranskog šaha Muhameda Reze Pahlavija. Poput miliona drugih u njegovoj generaciji, Ganija je zahvatio revolucionarni žar kasnih 1970-ih koji je potresao Iran i srušio hiljadama godina staru monarhiju. Međutim, za razliku od većine drugih zvaničnika Islamske republike, Gani nije igrao istaknutu ulogu u svrgavanju monarhije i uspostavljanju Islamske republike zasnovane na šerijatskom pravu.
„Bio sam prisutan u revoluciji kao i svi drugi“, kratko je komentarisao u intervjuu za lokalne novine Ramz-e Obur, preneo je Jutarnji list.
Početkom 1980-ih, kad je Iran postao teokratska republika, Gani se pridružio Korpusu islamske revolucionarne garde. Ali, nije se nije odmah pridružio redovima revolucionara, nego se prvo prijavio u lokalni ogranak IRGC-a, i to punu godinu dana nakon revolucije. Ubrzo je poslat u Teheran, gde je prošao paravojnu obuku. Njegova jedinica bila je raspoređena u pokrajinu Kurdistan kako bi suzbila kurdske separatiste. Gani se sa Sulejmanijem sprijateljio 1982. godine na prvoj liniji fronta.
„Svi smo mi ratna deca. Ono što nas povezuje nije utemeljeno na geografiji ili našem rodnom gradu. Mi smo ratni drugovi i rat nas je sprijateljilo. Oni koji postanu prijatelji u teškim vremenima imaju dublje i trajnije odnose od onih koji postanu prijatelji samo zato što su kao deca bili susedi“, rekao je Gani.
Krajem iransko-iračkog rata 1988, Gani je imenovan komandantom Pete Nasr divizije, a iranski vrhovni vođa Hamenei nazvao ga je „jednim od najistaknutijih vojnih komandanata tokom Svete odbrane“.
Njegova iskustva s ratišta, bliske veze s vrhovnim vođom, kao i predanost i lojalnost revolucionarnom režimu pomogli su mu u usponu u IRGC-u. Krajem 1990-ih, nakon što je Sulejmani postavljen za komandanta snaga Kuds, general Gani imenovan je njegovim zamenikom. Dok je Sulejmanijev fokus bio na izgradnji šiitskih mreža širom zapadne Azije, Gani se brinuo o iranskim interesima u Avganistanu, Pakistanu i srednjoazijskim republikama i učestvovao u borbi protiv trgovine drogom i pružao pomoć savezu milicija koji su se ratovali protiv talibana iz severnog Avganistana.
Za razliku od Sulejmanija, koji je u Iranu proglašen harizmatičnim i popularnim vođom, Gani se smatrao birokratom usredsređenim na operativne aspekte snaga Kuds. Retko je govorio za medije, a kad god je to činio, uvek je naglašavao svoju odanost revoluciji. „Islamska Republika je utočište svih svetskih revolucionarnih pokreta“, rekao je jednom prilikom, braneći iransku podršku regionalnim paravojskama.
Kada je porastao njegov uticaj unutar IRGC-a, ministarstvo finansija SAD-a stavilo je njegovo ime na popis posebno imenovanih državljana i blokiranih osoba, navevši kako „ovlašćenja generala Ganija pokrivaju IRGC-QF (snage Kuds), finansijske isplate elementima IRGC-QF-a, uključujući elemente u Africi, kao i raznim terorističkim grupama, uključujući Hezbolah.“
Pročitajte još...
Nakon što je Gani imenovan vođom Kudsa, mnogi su isticali da je pred njim težak zadatak. „Teško je očekivati da će Gani, birokrata, uspeti da nadomesti harizmatično vođstvo svog prethodnika“, ističe saradnik pri Institutu arapskih zalivskih država u Vašingtonu Ali Alfoneh, predviđajući da će se Ganijeva moć bazirati na snazi jedinica kojima upravlja.
Otkako je preuzeo mesto komandanta Kudsa, Gani je udvostručio podršku proiranskim milicijama od Bagdada do Crvenog mora. Tokom poslednje tri godine Izrael je pojačao napade na iransku imovinu i osobe u i izvan Irana. To je navelo Ganija da početkom 2023. održi niz sastanaka s proiranskim paravojskama s ciljem pokretanja novog talasa napada na izraelske ciljeve, kako saznaje Vol Strit Žurnal. Nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, Gani je otvoreno podržao Hamas.
„Vaša braća u Osovini otpora stoje ujedinjeni s vama. Otpor neće dopustiti neprijatelju da postigne svoje prljave ciljeve u Gazi i Palestini“, rekao je tada Gani. U mesecima koji su usledili osovina otpora izvela je više smrtonosnih napada, od napada na brodove u Crvenom moru do gađanja američke baze u Jordanu, pretvorivši regiju u prostor osvetničkog nasilja, kojem se ne nazire kraj.
