Zabrana Evroprajda bi bila korak unazad u poglavlju 23

"U prelaznom merilu za Poglavlje 23, koje se tiče vladavine prava i ljudskih prava, u delu koje se odnosi na načelno nediskriminacije, kaže se da će Srbija primenjivati Strategiju i Akcioni plan u borbi protiv diskriminacije i usvojiti izmene Zakona o zabrani diskriminacije u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije. Takođe, Srbija se obavezala i da će obezbediti adekvatan institucionalni kapacitet za primenu ovih akata", piše EWB.U posebnom delu prelaznog merila eksplicitno stoji da će Srbija pažljivo pratiti poštovanje LGBTQ+ populacije i preduzimati “korektivne mere” ukoliko su ta prava ugrožena. Prema tekstu prelaznog merila unapređen položaj LGBTQ+ zajednice trebalo bi da bude rezultat poštovanja njihovih prava i sloboda. Broj održanih odnosno zabranjenih okupljanja stoji kao indikator da li se prava LGBTQ+ zajednice sprovode.Koordinatorka Radne grupe za poglavlje 23 Nacionalnog konventa o EU (NKEU) Jovana Spremo kaže za European Western Balkans da ukoliko i zvanično bude doneta odluka o zabrani Europrajda, Srbija će načiniti korak nazad u ispunjavanju svojih obaveza u okviru Poglavlja 23.

“Za sada nemamo nazadovanje jer još uvek nije došla nikakva zvanična odluka o zabrani skupa. Ovako usmen predlog ili konstatacija predsednika Republike da će doći do odlaganja ili zabrane skupa institucionalno ne znači ništa, jer to nije u njegovoj nadležnosti. Sa druge strane ima veliki društveni uticaj i potpiruje negativno ponašanje usmereno ka LGBTIQ+ populaciji. Ono što bi bio dodatni problem jeste ako se na osnovu izjave Predsednika donese odluka nadležnih odnosno MUP-a, koja nije dovoljno obrazložena. To bi svakako bio korak nazad”, objašnjava Spremo za EWB.Jovana Spremo objašnjava da Srbija mora da ima u svim prelaznim merilima određen vidljiv napredak da bi potencijalno dobila merila za zatavaranje poglavlja.“Vlada će morati da pokaže dokaz o ispunjenosti indikatora da bi uopšte mogla da dobije merila za zatvaranje poglavlja, a to se takođe odnosi na deo koji je povezan sa načelom nediskriminacije. Dodatna težina ovog konkretnog prelaznog merila koje se odnosi na primenu strateškog okvira za zabranu diskriminacije jeste što je posebno naglašeno da će se pratiti ostvarivanje prava LGBTQ+ zajednice”, naglašava koordinatorka Radne grupe za poglavlje 23 NKEU.Prema njenim rečima ukoliko se Europrajd zabrani, kada Ministarstvo pravde bude izradilo izveštaj prema prelaznim merilima, a ne ispunjenosti Akcionog plana (što se najavljuje već durže vreme), zabrana Europrajda moraće da stoji u tom izveštaju.Spremo zaključuje da bi zabrana Prajda svakako bila korak nazad i zbog činjenice da je od 2014. godine bilo u načelu omogućeno mirno održavanje protesta LGBTQ+ populacije, iako uz pratnju prekomernih kordona policije.Prema Pregovaračkom okviru, Poglavlje 23 je jedno od blokirajućih što znači da bez napretka u vladavini prava nema napretka u daljim pregovorima. O potencijalnom uticaju zabrane Europrajda na pregovore Srbije sa EU i stanje u oblasti poglavlja 23, do sada se nije oglašavalo ni Ministarstvo pravde ni Ministarstvo evropskih integracija.

Bez zvanične odluke institucija o zabrani Europrajda

Dok organizatori Europrajda kažu da pripreme teku po planu i da će šetnja biti organizovana 17. sepmtebra u 17 časova ispred zgrade Narodne skupštine, vlasti u Srbiji još uvek nisu donele formalnu odluku da li je Europrajd dozvoljen ili ne.Još uvek se ne zna kako će reagovati nadležne institucije. Sve još uvek stoji na najavi predsednika Srbije da će Prajd biti zabranjen zbog “komplikovane bezbednosne situacije u zemlji, Kosova, Otvorenog Balkana”. Premijerka Srbije Ana Brnabić objasnila da je predsednik ipak zamolio organizatore da odustanu. Konačnu odluku doneće MUP.Reakcije na najavu srpskih vlasti da bi Prajd mogao da bude zabranjen bile su oštre. Bez obzira na zabranu, mnogi evropski zvaničnici najavili su dolazak u Beograd u septembru.Poslanica Evropskog parlamenta Teri Rajntke izjavila je za European Western Balkans da bi uspešan i miran Europrajd dao pozitivan impuls procesu evropskih integracija Srbije.„Pravo okupljanja nije garantovano samo Ustavom Srbije. Kada je postala članica Saveta Evrope 2003. godine, Srbija se obavezala da poštuje Evropsku konvenciju ljudskih prava: poštovanje osnovnih sloboda, zaštita manjina, pravo na okupljanje. Sigurna sam da je Vlada Srbije svesna ovog opredeljenja i obaveza koje iz toga proizilaze“, rekla je Rajntke.BONUS VIDEO: Raste pritisak - Evropski državnici stižu na Evroprajd

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=rastepritisakevropskidravnicistiunaevroprajd-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4053431"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram