Vujo Ilić o reviziji biračkog spiska: Ili će se raditi posao ili nema smisla sedeti u Komisiji

On upozorava da se istovremenim usvajanjem „Mrdićevih zakona“ šalje problematična poruka o stanju vladavine prava i evropskom putu Srbije.

Na istom glasanju na kojem su izglasani takozvani "Mrdićevi zakoni", izabarani su i članovi novoosnovane Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska. Na predlog organizacije Crta za člana ove Komisije izabran je i politikolog Vujo Ilić.

Komisija, navodi, mora da ima način odlučivanja koji bi omogućio jednu temeljnu reviziju biračkog spiska sa jedne strane, i sa druge strane komisija mora da ima vrlo jasne zakonske nadležnosti da sprovede tu reviziju.

Komisija broji 10 članova, od kojih pet imenuju stranke vladajuće koalicije u parlamentu, troje imenuje opozicija, i dva predstavnika biraju se iz organizacija koje su pratile bar tri izborna procesa.

Odluke se, kaže za N1, ne donose jednostavnom većinom, već pre svega kvalifikovanom većinom, a zapravo se donose konsenzualno.

"Za sve odluke koje će ta komisija donositi biće potrebno sedam glasova za, od kojih po dva moraju da budu iz sve ove tri grupacije. Dakle, oko svih odluka će morati da se odlučuje konsenzualno. To će podrazumevati jako mnogo usaglašavanja i približavanja stavova i puno mukotrpnog posla da se započne revizija", objašnjava.

Smatra da je ova Komisija prilika i sa time on lično, ali i Crta, ulaze u ovaj proces.

"Zakon je napisan na takav način da ukoliko se bude poštovao taj zakon u praksi, temeljna revizija biračkog spiska moći će da se uradi. Ako se to ne bude dešavalo, nema nikakvog smisla ni da mi budemo u toj komisiji", navodi.

Nema, dodaje, nekog velikog rizika da će to biti neka pozornica za popravljanje imidža bilo koga u tom procesu.

"Ili će se raditi posao ili nemam razloga da se sedi tamo", kaže.

Ističe i da postoji čitav spisak ovlašćenja Komisije.

"Ovlaščenja su i pisana na takav način da se unapred predviđa šta je sve to što je neophodno da Komisija može da radi da bi se uradila temeljna revizija biračkog spiska. Direktno menjanje podataka u biračkom spisku nikada nije trebalo da bude deo nadležnosti te Komisije. Mislim da bi tek tako nešto uvelo potpunu zabunu u taj proces", navodi.

Ideja revizije jeste temeljna istraga gde su problemi i na koji način nastaju, navodi.

"Mi imamo probleme sa biračkim spiskom 35 godina od kada imamo višestranačke izbore, a sa jedinstvenim biračkim spiskom od kada imamo jedinstveni birački spisak, a to je od izbora 2012. godina", napominje.

Podvlačenje linije u evropskim integracijama

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je danas ukaze o proglašenju seta pravosudnih zakona koje je na predlog poslanika Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića usvojila Skupština Srbije.

Poruka koju time vlast šalje, tiče se sa jedne strane nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa, a sa druge strane i evropskog puta, ocenjuje naš sagovornik.

"Ukoliko dobijate vrlo jasne signale sa druge strane da način na koji funkcionišu institucije u Srbiji sa nije u skladu sa evropskim integracijama, onda su te dve stvari u koliziji. Tu vidim najveći razlog za brigu. Dakle, sa jedne strane smanjivanje vladavine prava u samoj zemlji, ali sa druge strane vrlo jasno podlačenje linije i u evropskim integracijama. Tiče se nas, ali se tiče i našeg odnosa sa Evropskom unijom", zaključuje.