Vučićevo dugo putovanje u propast

Prvih godina lagano, a zatim sve agresivnije, režim SNS je poput najezde skakavaca upao u svaku instituciju ove države i oglodao je gotovo do kraja. Prvo je svaki smisao izgubila Vlada, jer je odavno jasno i glupo je ponavljati da se sve odluke umesto u Nemanjinoj 11, donose na Andrićevom vencu. Zatim je “pala” Skupština, pa su redom “košeni” pravosuđe, vojska, policija, BIA… Potom su ušli u pozorišta, škole, čak i vrtiće (nikada ne treba zaboraviti da su iz njega izbačeni mališani u Pećincima, koji su preko noći postali nepodobni članovi ove male zajednice).

Nakon pada nadstrešnice, sve se nekako ubrzalo, na red su došli pobunjeni studenti, njihovi profesori, na posletku i sam Univerzitet. Takođe, nikada ne treba zaboraviti nedavnu izjavu potpredsednice pokrajinske Vlade i dugogodišnje poslanice SNS Sandre Božić, da “visoko obrazovanje treba srušiti do temelja”. I onda stvoriti “nacionalni univerzitet”. Verovatno po merama naprednjaka. A svi znamo sve o mnogim njihovim diplomama, pa i o onoj doktorskoj pomenute funkcionerke SNS.

Ali, da nastavimo…

U jeku studentske i građanske borbe za pravdu za 16 stradalih pod nadstrešnicom u Novom Sadu, ispred Skupštine je instaliran poslednji odbrambeni zid ove i ovakve vasti. Kamp u Pionirskom parku, u kojem svako malo nešto gori, da l‘ pljeskavice, da l’ municija. Leglo osoba sa sumnjivim biografijama i policijskim dosijem.

Tako smo, čini se, došli do vrhunca represije, koju sprovode istovremeno policija i režimu bliski batinaši.

Nasuprot tog nasilja stoji ono najvrednije što imamo, stoje deca koja joj se odupiru golih ruku, ali krvavih nogu. Deca koja i danas u Novom Sadu ponovo pale svetlo u svakom od nas i poručuju - gledaj, slušaj, osvrni se oko sebe, prepoznaj istinu…

Zbog svega toga, iako u nekim trenucima izgleda kao da se u toj borbi posustaje, ovaj režim je na putu ka propasti. Taj put je dug, ali kako kažu sagovornici Nove, povratka na staro nema.

To za Novu potvrđuju i studenti Fakulteta političkih nauka, iz šetnje ka Novom Sadu.

Više nema nazad

“Poslednjih godinu dana pokazalo je da se Srbija promenila. Dok studenti prolaze kroz gradove i sela, ljudi izlaze na ulice, mašu, donose vodu, hranu, zagrljaje i reči podrške. Ta solidarnost, koja se rađa spontano i iskreno, postala je simbol nove snage društva. Posle godinu dana, na ulicama širom Srbije vidimo sve koji veruju u iste vrednosti – empatiju, zajedništvo i odgovornost”, kažu studenti.

Posle skoro godinu dana posle prve studentske šetnje, navode oni, i dalje se na svakom koraku oseća toplina, poverenje i osećaj da pripadamo jedni drugima.

“Zagrljaji nepoznatih i suze podrške pokazuju da Srbija više nije pasivna ni ravnodušna. Iz bola i nepravde nastalo je jedinstvo koje ne može da se ugasi. Pred godišnjicu tragedije u Novom Sadu, kolona studenata podseća da promena već traje, na ulicama, u ljudima, svuda. Više nema nazad”.

Čeka se samo da…

Viši naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać za Novu kaže da u ovom trenutku niko ne može da pretpostavi do kad će taj put propasti SNS trajati, te da se taj proces odvija po fazama.

“U martu je još SNS odlučila da pokuša sa jednom vrstom otvorene društvene polarizacije, pre toga je bila skrivena, da se održi na vlasti. Problem s tim je što mi se čini da je SNS nepovratno izgubila deo svog rejtinga. I to vidimo. Oni više ne mogu da zagrabe ni u jednu novu društvenu grupu koja bi eventualno glasala za njih. Izgubili su nešto glasača, nešto njih razočarali. SNS je po istraživanjima i dalje na dosta visokoj poziciji, međutim mnogo veći problem za njim od gubitka procenata jeste to što se druga strana organizovala i mobilisala, kaže Bursać i dodaje:

“Vi sada imate ogroman broj ljudi koji zahtevaju promene, a koji u ranijoj društvenoj situaciji ne bi bili toliko zainteresovani za politička dešavanja ili bi im bilo svejedno. Svojim delanjem i pre pada nadstrešnice, koje je dovelo do te tragedije, a to su korupcija, nestručnost, zaobilaženje procedura i slično, kao i svojim delovanjem posle pada nadstrešnice, bahatošću, nasiljem, jednom nedemokratičnom atmosferom, SNS je apsolutno mobilisala drugu stranu - protivnike režima. A to je ono što zapravo daje lošu brojku SNS-u. Kad saberete sve ljude koji su protiv njih i one koji su za njih, vi više nemate jednačinu njihovog održavanja na vlasti. To na kraju i jeste razlog zašto se ne raspisuju vanredni parlamentarni izbori, iako pričamo o stranci koja je uvek trčala na birališta”.

Bursać podseća i na haos koji smo imali na ulicama više gradova krajem avgusta i početkom septembra, uključujući i ispaljivanje vatrenog oružja u Novom Sadu, demoliranje prostorije SNS i ulične sukobe, počeo tako što SNS nije htela da dopusti da se u Bačkom Petrovcu, mestu koje ima oko 10.000 ljudi, održi izložba slika u parku.

“Oni imaju samo jedan manir, samo jedan modus opearndi, a to je gola sila. A to postepeno gubi svoju privlačnost. Sve je to počelo da im pravi problem i sa međunarodnom zajednicom. Zbog svega toga, ne vidim mogućnost povrtaka SNS, a koliko će dugo taj put u propast trajati zavisi od pritiska druge strane, od interne strukture SNS, ali i od toga koliko će se brzo studentski pokret preobraziti u pravog političkog aktera, s kojim može da pregovara neki spoljni akter. I to je veliko pitanje ovog gubitka spoljne podrške SNS, a taj gubitak bi išao mnogo brže da postoji neka organizovana alternativa s kojom može da se razgovara”.

Veliki deo borbe protiv režima, minulih godina, na svojim leđima nosila je opozicija. U susret obeležavanja godišnjice tragedije u Novom Sadu, jedan Novosađanin, a dugogodišnji borac protiv vlasti SNS, Borislav Novaković iz Narodnog pokreta Srbije, za Novu kaže da je jasno da je Vučić ušao u trend pada poverenja i podrške.

Četiri tačke pada

“A kada jednom uđete u taj trend, vij pad možete povremeno usporavati, ali ga ne možete zaustaviti. Dakle, on ne može više nikad da povrati rejting koji je imao do pre godinu dana. Novosadska tragedija je vremenska i politička vododelnica Vučićeve vlasti. Političko vreme njegove vlasti će se deliti, na ono pre i ono posle nje”, navodi Noovaković za Novu.

Taj pad, kaže on, moguće je podeliti u četiri dominantne tačke.

“Prvo, novosadska tragedija je učinila potpuno vidljivom besramnu i bezobalnu korupciju i prostački lopovluk Vučićve vlasti i potkopala temelje u najbolnijoj tački, jer Vučić je učvrstio autoritet upravo na "borbi protiv korupcije i kriminala". Tačka njegovog uzleta, sada je tačka njegovog pada! Drugo, ceo sistem vlasti predugo se oslanjao samo na Vučićev lični autoritet. Vrlo brzo se pokazalo, a nažalost i tu je novosadska tragedija očit i bolan primer, a nestručnost, ošljarenje i javašluk prosto cvetaju u Vučićevoj Srbiji. Nikad toliko bahatog i nekompetentnog sveta nije bilo raspoređeno na vrlo osetljiva i delikatna upravljačka mesta u državnoj upravi i javnim preduzećima. Amaterizam je potisnuo, a potom i uništio profesionalnost”, kaže Novaković i zaključuje:

“Treće, zamro je društveni dijalog. Normalna politička i stručna komunikacija, o svim bitnim pitanjima za razvoj i pravac u kome se kreće ovo društvo, osnova je stabilnosti poretka. Svaka, pa i bezazlena kritika "dočekana je na nož". Konfliktna politička kultura caruje. Uvrede, potcenjavanje, omalovažavanje i cinizam osnovne su metode "dijaloga" SNS vrhuške! Napokon, četvrta karakteristika, koja je direktan i najočitiji nagoveštaj Vučićevog skorog odlaska sa vlasti je gruba i brutalna upotreba sile i svih mehanizama represivnog aparata”.