Predsedniče, što ne svratite u subotu do Novog Sada? Da vidite kakva će to utakmica da bude

Studenti sa svih krajeva Srbije danima pešače ka Novom Sadu. Tamo će 1. novembra biti održan komemorativni skup za 16 poginulih pod nadstrešnicom na Železničkoj stanici. Za to vreme je predsednik Aleksandar Vučić daleko od ovog mesta tuge, na “bezbednoj udaljenosti” od naše realnosti. Destinacija - Taškent, Uzbekistan.

U ugodnom ćaskanju sa novinarima “izletela” mu je možda i najsurovija izjava u minulih godinu dana. Dva dana pred skup kojim se odaje počast poginulima, Vučiću je postavljeno sledeće pitanje:

„Svi gledaju i čekaju tu subotu, je l’ očekujete da će proći mirno?”

Na to predsednik Srbije odgovara:

„A šta je u subotu, ima neka utakmica ili šta?“

„Skup u Novom Sadu, obeležavanje godinu dana od…“, pokušala je novinarka da završi rečenicu, ali joj Vučić nije dozvolio.

„Biće mnogo veći skup u Novom Sadu desetak dana kasnije, desetak, 12 dana kasnije, tako da ne znam ko baš čeka tako skupove i ne znam šta misli. Stvarno ne znam šta očekujete? Vi stvarno mislite da mogu da izazovu promenu vlasti, time što će da tuku nekoga na ulici, da razbijaju zgrade ili ne znam šta? Stvarno verujete u to? Nikada nije bilo realno, a sada ponajmanje”, rekao je Vučić, kao da očituje svoje najveće strahove.

A onda je počeo o brojevima i nekim istraživanjima…

“Pogledajte dobro brojeve, gledajte dobro šta ljudi u Srbiji misle, pa će vam biti jasno koliko to nije moguće“, rekao je Vučić.

Jedine brojke, predsedniče, koje se zaista računaju i koje trepću sa vašeg semafora jesu 16 (žrtava) : 0 (kažnjenih).

Ali, da vidimo šta kažu Vojvođani…

Odbornik pokreta “Bravo” u Skupštini grada Novog Sada, Miran Pogačar, odgovarajući predsedniku Srbije, za Novu kaže:

“Vučicu, ima utakmica u subotu, igra narod Srbije protiv Vučića i SNS. Tu se sećamo 16 ljudi koji su stradali, pozivamo krivce da odgovaraju, borimo se da mladost ostane u Srbiji, da ljudi žive dostojanstveno i da ova zemlja ima budućnost”, kaže Pogačar i dodaje:

“U subotu svi smo tu, zbog sećanja, pravde i borbe protiv korupcije. A gubitnik je onaj koji igra protiv svoje zemlje - onaj koji ne sme da se pojavi dok ne kupi i ne dovuče “svoje pristalice” autobusima i okruži se policijom, domaći okupator koji je još malo tu”.

Vučić nikad neće slobodno šetati Novim Sadom

Osnivač Građanskog pokreta "Solidarnost" Goran Ješić kaže da nema adekvatnog odgovora na ovakve Vučićeve reči.

“U trenutku kad obeležavamo tako veliku tragediju, tebi je u glavi kako ćeš napraviti već skup. Na godišnjicu takve tragedije, ti pitaš da li se igra fudbalska utakmica? Pa to nije normalno. Ne znate šta pristojno da kažete na to”, kaže Ješić za Novu, a zatim navodi:

“Ja sam već dugo na stanovištu, mada su me mnogi kritikovali, da svakom kliničkom psihijatru i psihologu u Srbiji treba oduzeti licencu. Već tamo dve godine od početka mandata, kada je počeo da ima šizofrena cepanja. Klinički psihijatri koji su lekari, morali bi da reaguju. S druge strane, da budemo ozbiljni, on je čovek koji je proterivao Hrvate iz Srema, išao u toj zločinačkoj bandi koja se zvala Srpska radikalna stranka, bacali su bombe po kućama starosedelaca, otimali imovinu, palili kombajne i traktore. Onda imate slike sa Pala gde on nosi snajper, a kaže stativ za kameru. U njegovoj prirodi je da bude neotesani đilkoš”, navodi Ješić.

“I to je super dok neotesani đilkoš sedi ispred neke kafane, na klupi i pije Apatinsko pivo, ali kad postane predsednik države sa apsolutnom moći, onda to postane opasno za svakog građanina ove zemlje. Zahvaljujući tome što je većina građana Srbije rešila da kazni Demokratsku stranku i Borisa Tadića, mi sada imamo čoveka za koga nisam siguran, a nisam kvalifikovan da kažem da je psihički zdrav. Ono što mogu da procenim, jeste da je reč o čoveku koji nema empatiju, osećaj ljudskosti i pristojnosti u sebi i to je poneo od kuće”.

Upitan da prokomentariše još jednu Vučićevu najavu da će održati skup u Novom Sadu, Ješić kaže da je to moguće ako izvede tenkove ili svoje paramilitarne formacije.

“Negde tamo u decembru, kad je rekao da dolazi u Novi Sad, a bio je u Čoki koja je jedno 100 kilometara dalje, rekao sam da nikad neće hodati Novim Sadom. On ima tu neostvarenu želju da sa svim svojim siledžijama koji postoje oko njega, a to su ovi narko karteli, policijski kartelu i paramilitarne snage, hoda Novim Sadom. E sad, to se sve može desiti. Može se desiti i da istera tenkove i da dovede toliko tih paramilitarnih formacija, da bude u Novom Sadu, ali on i Miloš Vučević nikad neće slobodno šetati tim gradom”, zaključuje on.

Za to vreme, u Novi Sad stižu deca. Studenti koji dolaze peške iz Novog Pazara, Beograda, Vršca, Čačka, Kraljeva, Subotice, Zrenjanina, biciklisti iz Niša…

I ponovo su na svakom stajalištu dočekani suzama i zagrljajima, uz baklje i zastavu Srbije. Bez rentiranih statista i autobusa, bez ucenjenih, zastrašenih… Samo neki ljudi puni ljubavi i nade, stižu lagano i slobodno u Novi Sad i dočekani su širom raširenih ruku.