Vučićeva „Potemkinova sela“ od 12 milijardi evra: Ništa bez kosmičke stanice u orbiti Meseca

Uoči najavljene konferencije za medije, na kojoj su se pojavili predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić, građani nisu imali previše informacija. Niko nije znao zbog čega se najmoćniji ljudi u izvršnoj vlasti ponovo zajedno obraćaju, ali su već nekoliko minuta nakon početka konferencije dobili odgovor.Predsednik je vrlo brzo preuzeo dirigentsku palicu, stao pred tablu i krenuo da objašnjava šta nas čeka do 2026. godine.Obećao je predsednik da će Prokop biti otvoren do 20. oktobra, da se gradi 18 kilometara pruge, te da će se sa aerodroma moći direktno do Prokopa vozom. Predsednik je jasno poručio da će voz morati da bude izgrađen pre Međunarodne izložbe EXPO 2027. godine.

„Posle se produžava dalje, ide ka stanici Surčin, do Nacionalnog stadiona. Dakle idete od Aerodroma do Nacionalnog stadiona, odnosno od centra grada do Nacionalnog stadiona za pola sata ovim vozom, zatim taj voz ide dalje na Jakovo i Obrenovac“, izjavio je Vučić, čime je još jednom potvrdio da će se graditi nacionalni stadion.I tu nije bio kraj, naprotiv. Kao na traci, ili bolje reći Vučićevoj tabli, ređale su se investicije koje će Beograđani prema rečima Vučića ugledati već do 2026. godine. Najavljena je nova autobuska stanica do 2025. godine (iako je Šapić najavio do kraja 2023.), za Stari savski most je pronađeno mesto gde će imati upotrebnu vrednost, a najavljene su i investicije javnih preduzeća koje one treba da urade u vrednosti od 140 miliona evra.

Ekskluzivne najave nije propustila da saopšti ni premijerka Ana Brnabić, koja je govorila o ambicioznim planovima za autonomnu vožnju, bez vozača. Govorila je Brnabić o vozačima koji sede na mestu suvozača, Vučić je pratio i tako naizmenično.Javnost i novinari čuli su sve u tih sat i po vremena samo nisu čuli odakle jednoj relativno siromašnoj zemlji 12 milijardi za ovakvo zahtevne organizaciono i logistički teške investicije.Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović kaže za Novu da nema sumnje da ćemo se za ovoliku sumu novca morati da se zadužimo. Kako tvrdi, takvo zaduživanje se radi “isključivo iz obesti”.“Za toliko novca koliko su planirane investicije moramo se zadužiti, nema dileme. A kamatna stopa je svugde u porastu i može dostići i 4 i 5 odsto,a sa privrednim rastom ispod 3 odsto, to znači da ćemo toliko osiromašiti. Takvo zaduživanje se radi isključivo iz obesti. Naravno, Srbija ćuti pa je Vučiću sve dozvoljeno”, ističe u izjavi za Novu profesorka Popović.

Naša sagovornica na ironičan način kaže da je Vučić bio skroman u svojim prognozama, jer je sve bez kosmičke stanice u orbiti Meseca za njega malo."A sa druge strane, kanalizaciju u Borči obećao je pre tri godine i ništa. Pa sad vi to sebi objasnite, treba li takvom čoveku verovati i u njegovo ime se zadužiti 12 milijardi evra. I to ne samo da ćemo se prekomerno zadužiti, nego ćemo i osiromašiti. A dugove ćemo vraćati sve više, dok će nam rast biti sporiji“, zaključuje Popović.O lošim trendovima privrednog rasta govorila je nedavno i predsednica Vlade Ana Brnabić. Iako je to relativno prošlo „ispod radara“ javnosti, Brnabić je sednici Saveta za BDP u junu poručila da su rezultati jako loši, te da Vlada neće ispuniti zacrtane ciljeve.

„Do kraja godine možemo očekivati rast između jedan i dva odsto, dok bi „herojski scenario“ iznosio 2,5 odsto“, zaključak je sa nedavno održane sednice Saveta za BDP.Time je konačno do javnosti došlo da stanje sa finansijama nije baš ružičasto kako se neretko poručuje sa televizije čija je zaštitna boja upravo ružičasta.Nešto bolje, korigovanije prognoze Brnabić je iznela početkom avgusta kada je izjavila da će rast ipak biti 2,5 odsto. Iako nešto bolje nego projektovanih 1-2 odsto, takve projekcije nisu dovoljne da država stvara investicije koje se realizuju na zdravim osnovama, bez prekomernog zaduživanja.Upravo na to zaduživanje skreće pažnju Dušan Nikezić, ekonomista i potpredsednik SSP koji podseća da je dosadašnje zaduživanje vlasti od preko 20 milijardi evra je već osakatilo srpske javne finansije, a novih 12 milijardi evra duga će ih sahraniti.„Zato su prve asocijacije i na novonajavljene projekte: prekomerno zaduživanje, sveprisutna korupcija, angažovanje stranih izvođača, partijsko kadriranje i povlađivanje firmi bliskih vrhu vlasti. Pogledajte sve velike državne projekte i videćete da svaki sadrži sve gore navedene atribute, uključujući i EXPO za koji je juče najavljeno donošenje Lex specialisa, kako bi se i za novih 12 milijardi evra omogućilo ugovaranje mimo tendera i javnih nabavki.“, kaže Nikezić za Novu.

Na pitanje kako komentariše Vučićevu vizije Srbije u budućnosti, Nikezić kaže da ćemo nabavkom drugog „superkomjutera“ i izgradnjom nekoliko novih zgrada postati „apsolutni lideri Evrope u razvoju veštačke inteligencije“ zvuči isto kao da kažete da će srpski astronauti prvi sleteti na Mars.„Skoro svi ti bombastični projekti će, nažalost, završiti na istom mestu gde i leteći automobili, Mubadala čipovi, uređaji za teleportovanje, kanalizacija na levoj obali Dunava ili Mercedes iz Ikarbusa“, poručuje Nikezić.Tema zaduživanja bila je i deo i skupštinske rasprave na kojoj je su usvojeni predlozi da Srbija uzme 10 zajmova za razne projekte.Tako će Srbija uzeti od Međunarodne banke za obnovu i razvoj zajam za “razvojnu politiku zelenog rasta” u iznosu od 149,9 miliona evra. Od iste institucije pozajmiće još 69,3 miliona evra i to za projekat unapređenja upravljanja javnim finansijama za zelenu tranziciju.Ujedno, dok su poslanici prihvatali da se dodatno zaduži zemlja, predsednik Vučić izjavljivao je da na računu imamo 5 milijardi evra, te da toliko sumu nemaju ni mnogo bogatije zemlje.