Tvoj pendrek zvuči poznato: Srećna finalna transformacija Vučića u Miloševića svima koji slave

Nakon događaja ispred Skupštine grada Beograda, gde je tokom protesta opozicije došlo do policijskog juriša na okupljene građane, u svet je poslata slika prestonice Srbije koja neodoljivo podseća na rane devedesete kad se na ulicama vodila bitka za demokratiju sa autoritarnim režimom Slobodana Miloševića.Iz ormara su ponovo ispali pokradeni izbori, policijsko nasilje, obraćanje predsednika Vučića kroz Miloševićev narativ o “rušenju države” i siledžijama i nasilnicima na ulicama. Ponovo je međunarodni faktor uključen u sve, što kroz priču vlasti o “strancima koji mentorišu opoziciju i podstiču ih da destabilizuju zemlju”, što kroz, na prvi pogled, povećano interesovanje Zapada i EU za unutrašnje probleme Srbije.Moglo bi se reći da je sve isto, samo njega nema..Zapravo, i on je tu, samo se drugačije zove, objašnjavaju sagovornici Nove.

“Modus operandi je prilično sličan onome što smo gledali u vreme Miloševića. Iskustvo nam pokazuje da svi autoritarni lideri slično postupaju, jer njima su ograničene opcije. Ako hoćete da u jednoj zemlji uništite demokratiju i zavedete ličnu vlast, zna se kako se to radi i tu nema mnogo opcija - morate da uplašite ljude, da koristite propagandu, da širite strah i ne smete da dozvolite nijedan poraz. To mora da bude potpuno zatvoren sistem gde i najmanji poraz može da vas ugrozi. Zato svaki nivo vlast mora da bude i njegovim rukama i posebno ne sme da dozvoli da izgubi glavni grad”, objašnjava u razgovoru za Nova.rs Dragan Popović, direktor Centra za praktične politike.

Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i jedan od aktivnih učesnika i organizatora protesta devedesetih godina, smatra da je Vučić verzija Miloševića koja je je, kako kaže, usavršila tehnike krađe glasova i migiracije birača.“Za vreme Miloševića je bilo krađe glasova kao i danas, ali nije bilo migracije birača i nije bilo te vrste zloupotreba da ljudi dva puta glasaju na izborima. To je jedan novi metod, pored “bugarskog voza” dobili smo i “bosanski autobus” i to je izazvalo šok kod međunarodnih posmatrača, jer tako nešto u Evropi nije viđeno”, objašnjava Pajtić.Sagovornik Nova.rs podseća da je identična policijska represija nad građanima bila i u vreme Miloševića, kao i retorika u kojoj Vučić, baš poput bivšeg predsednika SR Jugoslavije, tvrdi da ne ruše njega nego državu.“Milošević je barem održavao određenu formu legalnosti, a ovde više nemamo ni pokušaj da se fingira legalnost. Ovo je brutalna sila u kombinaciji sa jednim beskrupuloznim marektingom gde se Aleksandar Vučić u stilu Luja XIV izjednačava sa celom državom i dobrobit svoje stranke izjednačava sa dobrobiti Srbije.Otvorena izborna krađa koja se brani policijskom represijom, prema rečima Popovića, logične su stvari u sistemima nalik ono koji je vladao Srbijom devedesetih i koji vlada danas.“Da bi se građani uplašili, mora da im se preti velikom silom. Nema tu mnogo dileme - Vučić koristi Miloševićeve metode. On jeste iz tog političkog miljea iz devedesetih, ali je prošlo mnogo vremena u međuvremenu - nešto smo mi zabroavili, a nešto je on naučio”, objašnjava naš sagovornik.

Vučić koristi javne resurse onako kako ih ni Milošević nije koristio, veze s mafijom očiglednije

Dragan Popović objašnjava da Milošević, s obzirom na period kad je vladao nije imao mogućnost da koristi javne resurse na način kako to danas Vučić čini, te da je zloupotreba institucija i policije sad daleko vidljivija.“To nije sad samo zloupotreba policijske sile. Vi ste ovde morali da naterate veliki broj policajaca, koji prijavljuju lažna prebivališta ljudima, da počine krivično delo. U tom smislu je uveliko prevazišao Slobodana Miloševića”, smatra Popović.

Pored brojnih sličnosti, sagovornici Nova.rs ističu da postoji i jedna velika razlika između vlasti Miloševića i Aleksandra Vučića. Iako su, kako dodaju, oba režima imali bliske veze sa mafijom, aktuelna vlast to daleko otvorenije pokazuje i štaviše, ne stidi se tih veza.Dragan Popović ističe da je, s obzirom na to da živimo u eri društvenih mreža, mogo lakše primetiti pomenute veze, ali da je istina i da su socijalisti nekad, za razliku aktuelnih naprednjaka, pokušavali da naprave javnu distancu od ljudi iz sveta kriminala.“Socijalisti su delovali kao neko ko krade tako što, na primer, ima monopol na izvoz pšenice, kao Mirko Marjanović. To je jedan nivo krađe, ali baš ovako direktne veze koje možemo da vidimo kod najviših funkcionera SNS - to nije bio slučaj”, smatra sagovornik Nova.rs“Potpuno je izbrisana razlika između mafije i vladajuće partije. Grupa Belivuk je npr. služila za disciplinovanje političkih neistomišljenika i novinara za vreme inauguracije predsednika. Njima su asfaltirali put do njihovog sedišta u Ritopeku gde su mleli ljude. Njima bilo tolerisano sve. Bili su formirani i kontrolisani od strane države, a visoki dužnosnici države se aposlutno nisu stideli tih veza”, smatra Pajtić.

On podseća da vladajuća stranka kao elitu predstavlja ljude kojima su SAD uvele sankcije, poput Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića.“Oni dobijaju mesto u svečanoj glaeriji na sednicama Skupštine Srbije. Predsednik Srbije se diči poznanstvom s njima. Za vreme Miloševića to nije bio slučaj. Čak vladajuća partija nije neposredno koristila ljude iz kriminalnog miljea za prljave poslove. To je manje-više činjeno preko službi državne bezbednosti, a danas je to ogoljena sprega. SNS je umrežio gotovo sve kriminalce, uključujući i one po lokalnim samoupravama. Upravo su oni ti koji kupuju glasove , koji se bave migracijom birača i prete ljudima. To ne čine njihovi članovi stranke, već ljudi iz sveta kriminala”, zaključuje Bojan Pajtić.BONUS VIDEO: