Tri razloga zbog kojih je Nemačka rekla "aufiderzen" Vučiću

Koliko se odnos između Nemačke i Srbije promenio od odlaska Merkelove odslikavaju i tekstovi u nemačkim medijima, koji se poslednjih dana ozbiljno bave krizom na Kosovu i zahtevom Srbije da na sever pošalje izvestan broj vojnika i policajaca.Tako komandant nemačkog kontigenta KFOR Eugen Frank za “Velt”, između ostalog, kaže da nestabilna situacija ima uzroke „u organizovanom kriminalu, srpskim paralelnim strukturama i u nepromenjenom postojećem međuetničkom konfliktnom potencijalu“. On navodi i stav da se ljudi na severu Kosova upotrebljavaju „kao instrument za srpski uticaj posredstvom različitih aktera“, a novinar dodaje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić “podstiče nemire time što traži slanje trupa na sever Kosova“.Sličan je stav nedavno iznela i ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok.

“Kosovo je smirilo tenzije odlaganjem lokalnih izbora. Nedavna retorika iz Srbije učinila je suprotno. Predlozi o slanju srpskih snaga je apsolutno neprihvatljivo" napisala je Berbok na Tviteru.Odgovorila je premijerka Srbije Ana Brnabić:“U poslednjem saopštenju ministara inostranih poslova zemalja G7 (14. maja 2022.), u rešavanju svakog problema ili krize u svetu (Libija, Sirija, Jemen, Somalija, itd.) oni su tražili striktno sprovođenje odgovarajućih Rezolucija Saveta bezbednosti UN (UNSCR). Sada, iznenađujuće, MIP Nemačke eksplicitno poručuje da Rezoluciju SBUN 1244 – koja predviđa da Srbija ima pravo da traži povratak određenog broja svojih bezbednosnih snaga na Kosovo* – treba ignorisati, jer je „neprihvatljiva“. Što se tiče međunarodnog prava i stabilnosti, na osnovu kojih kriterijuma odlučujete koja Rezolucija SB UN se mora poštovati, a koja se mora zanemariti – na primer, u slučaju Libije, Rezolucija 2571 se mora poštovati, ali u slučaju Srbije, Rezolucija 1244 mora da bude ignorisana? Zapanjujući nivo apsurda. Ono za čim Srbi na Kosovu* čeznu je mir i stabilnost. Nama, takođe, ne bi smetalo da se poštuje međunarodno pravo, Povelja UN, Rezolucija SB UN… Još jedna stvar: ne bi bilo tenzija koje je trebalo smanjiti da je Kurti poštovao sporazume i ne bi ih jednostrano kršio“, poručila je Brnabić Berbokovoj.I to nije prvi put da je Berbok isprovocirala predstavnike srpskih vlasti. Njena poseta Beogradu u martu ove godine bila je obojena zahtevom da se priključimo sankcijama protiv Rusije.A to je na kraju krajeva na početku svog mandata otvoreno rekao i nemački kancelar Olaf Šolc.Tokom prve posete Šolca Beogradu, u junu ove godine, kancelar je od Srbije “oštro i decidno” zatražio da se pridruži sankcijama protiv Rusije, a onda pred Vučića “prvi put” javno postavio uslov – međusobno priznanje Srbije i Kosova.“Nezamislivo je da zemlje, koje se međusobno ne priznaju, budu primljene u EU”, pojasnio je svoj stav nemački kancelar na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Aleksandrom Vučićem.

Nemačka je zatim, zajedno sa Francuskom, pripremila predlog o konačnom sporazumu sa Prištinom, koji za sada nije prihvatljiv vlastima u Beogradu.

Nemcima ništa ne verujem

Nakon objavljivanja prve verzije ovog dokumenta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić upitan je da li veruje da EU i SAD mogu da ubede Kurija da odustane od zahteva za preregistraciju vozila na severu KiM, Vučić je izjavio da Amerika sigurno pokušava i da ne žele sukob, ali i da ostalima ne veruje ništa kada je u pitanju Kosovo i Metohija, a posebno ne Nemcima.“Nemcima ne verujem ama baš ništa kada je reč o Kosovu i Metohiji”, izjavio je tada Vučić.A to je zapravo jedna velika promena u odnosu na onaj period kada je na čelu Nemačke bila Angela Merkel.Pravi mali rat mesecima unazad se vodi između srpske premijerke Ane Brnabić i izvestiteljke Evropskog parlamenta Viole fon Kramon, koja je baš kao i Analena Berbok članica nemačkih Zelenih.Nastavio se i povodom nove krize na KiM, kada je von Kramon pozvala na uklanjanje barikada na severu, koje su Srbi podigli protestujući zbog hapšenja bivšeg policajca Dejana Pantića.

„Konačno, dugo očekivano saopštenje lažnog generalnog sekretara UN Viole fon Kramon, koja je takođe preuzela ulogu vrhovnog komandanta KFOR-a, generalnog stručnjaka za sva pitanja – od litijuma do Evroprajda, i glavnog branioca vladavine prava i ljudskih prava (isključujući Srbe). Gospodar ĆUTANJA kada je Aljbin Kurti za ministra za zajednice i povratak, da predstavlja Srbe na Kosovu* postavio Nenada Rašića – čoveka koji je na izborima osvojio 0,2 odsto glasova, 30 puta manje od predstavnika Srpske liste… Majstor ĆUTANJA kada je pre 10 dana (2. decembra) bez objašnjenja uhapšen Gavrilo Milosavljević (63) kada je otišao da prijavi oduzetu imovinu u opštini Istok. Majstor meditacije kada je pre šest dana (6. decembra) kosovska policija nasilno upala u Zubin Potok, a potom i u Kosovsku Mitrovicu – direktno kršeći Briselski sporazum. Izvestilac EP, poznata i kao „Ne treba ništa da govorim“, kada je Kurti pre 3 dana (9. decembra) izjavio da je zahtev Srbije da Kosovo* osnuje Zajednicu srpskih opština „detinjast“ – čime se direktno suprotstavlja Briselu Sporazuma čiji je garant EU. Sada se konačno oseća obaveznom da kaže NEŠTO o miru i stabilnosti na severu Kosova* i u svojoj izjavi poziva na raspuštanje Saveta bezbednosti UN čije rezolucije treba ignorisati ako joj se ne sviđaju. Bravo! Ponekad je bolje ćutati…“, odgovorila joj je Brnabić na Tviteru.BONUS VIDEO: Susret Vučića i Merkelove u Palati Srbija

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=merkeladocekispredsivaik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2414736"]