Pun krug prošla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović od trenutka kada je odlučila da prihvati poziv SNS i uđe u Vladu Srbije. Najavljena je kao stručan kadar koji će preporodoti poljuljani energetski sektor, ali to je i dalje bledo obećanje i najava za koju ne znamo da li će se uopšte desiti. Umesto toga, ministarka je naučila sve rezone i manire aktuelne vlasti i postala još jedna udarna pesnica naprednjačkog režima. Upravo je to razlog što joj u ovom trenutku, umesto reformatora elektroenergetskog sektora, bliža tome da postane nova Ana Brnabić - sa upitnim rezultatima, ali bespogovornom lojalnošću.
Pre nešto manje od dve godine kao novi kadar u Vladi predstavljena je Dubravka Đedović, tada Negre, a sada Handanović. Sa oreolom stručnjaka sa znanjem prikupljenim u međunarodnim institucijama, koja je iskustvo “pekla” daleko od domaćih javnih preduzeća u kojima se manje vrednuje rezultat, a više lojalnost, postala je osoba koja je bila zadužena za energetiku i rudarstvo u izvršnoj vlasti.
Upravo energetika predstavlja sektor koji je baš pre dve godine doživeo kliničku smrt nakon što je EPS-om upravljao Milorad Mića Grčić, pa je ministarka već na startu imala „pune ruke posla“.
Iako je još uvek rano da se podvlači crta i evaluiraju rezultati njenog ministrovanja, za njenu političku karijeru već mogu da se izvuku određeni zaključci.
Iako formalno nije postala član SNS, Dubravka Đedović brzo je krčila gust politički put i pokušavala da nadomesti što nema bazu glasača koji baš nju podržavaju.
Ona nikada nije vodila nijedan odbor ili imala direktniji kontakt sa naprednjačkom bazom, ali je ipak morala da prođe kroz “inicijaciju” kao i većina kadrova pre nje.
Na početku svog mandata u Nemanjinoj 11, Dubravka Đedović nije išla “đonom” i napadala opozicionare, što je u međuvremenu promenila i ispravila ono što rade svi naprednjaci.
Da neće biti umnogome drugačija od onih koji su je izabrali za ovu poziciju dokazala je kada je u više navrata odbijala da odgovori na pitanja novinara, kao i na zahteve da se urade intervjui i da se odgovori i na one škakljive teme.
Već tu je nagovestila da neće biti izuzetak već pravilo u SNS, da bi u poslednjih nekoliko meseci i nedelja krenula sa napadima na opoziciju i aktiviste. Nedavno je na sednici Narodne skupštine, na kojoj se domininantno govorilo o litijuma gde je govorila da ljudi iz Gornjih Nedeljica dobrovoljno prodaju svoja imanja “poput kumova Dragana Đilasa ili Petkovića”.
Nije ministarka poštedela nije meštanina Gornjih Nedeljica Zlatka Kokanovića koji godinama protestuje i brani svoje ognjište od naleta Rio Tinta i ideje Vlade da se kopa litijum na zapadu Srbije.
Za njega ministarka napravila poseban “recept” – ima nelegalnu gradnju i želeo je da proda imanje.
“On je prvi ušao u određeni sporazum da proda svoje imanje, a kada se ispostavilo da njegovo imanje nije potrebno za istraživačke radove, onda je to imanje dao na poklon gospodinu Aleksandru Jovanoviću i počinje da se zalaže za životnu sredinu i ekologiju. Na tom imanju se i dalje nalazi nelegalni objekat koji bi trebalo da se sruši. Oni ne poštuju zakone ove zemlje, a pričaju o ekološkim standardima“, rekla je ona.
Na istoj sednici skupštine ponovo je govorila da je poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta želeo da se bavi gradnjom malih hidroelektrana, ali da mu to nije pošlo za rukom.
“On se 18. maja 2016. godine obratio ministarstvu, dostavio dokumentaciju za mini hidroelektranu na reci Temska. Da ga zanima životna sredina isto je toliko tačno kao što ga boli to što nije dobio dozvolu, pa je nakon toga krenuo da se bori protiv njih”, navela je Đedović i tako nastavila sa udarcima “ispod pojasa”.
Gotovo identičan put prošla je sadašnja predsednica Narodne skupštine koja je od anonimusa i osobe koja nije u stranci prešla put do partijskog vojnika na kojeg mogu da se oslone svi u stranci, uključujući i najmoćnijeg člana SNS Aleksandra Vučića.
Politički analitičar Dragomir Anđelković poručuje da je ministarka Đedović Handanović svesna da je njena tema trenutno u centru pažnje, zbog čega svakodnevno mora da se dokazuje da bi zadovoljila pretenzije i ambicije Aleksandra Vučića.
“Vučić u početku regrutuje kadrove koji imaju uporište i u ciljnim grupama koje nisu njegove, jer u tome vidi korist za sebe. Tako je i bilo sa Anom Brnabić, kao i sa sadašnjom ministarkom Dubravkom Đedović. Čim ih Vučić uvuče u svoju ekipu, očekuje da stalno demonstriraju lojalnost. Da bi opstali moraju da pokažu da su veći katolici od pape, odnosno da izvršavaju sve naloge šefa i rade stvari za koje veruju da mu se dopadaju”, objašnjava sagovornik Nove.
On dodaje da je kod Vučića najbitnija slepa poslušnost, te da mu nije bitno šta njegovi najbliži saradnici misle, već da “slepo” izvršavaju njegove želje i zahteve.
“Oni su samo izvršioci njegovi prilježne sluge. Znaju da su to pravila igre i da bi opstali moraju da čine sve što gospodar naloži. U toj strukturi svakako se nalazi i ministarka Dubravka Đedović, koja možda nije od početka bila svedena na taj nivo. Delovalo je da ima veću autonomiju, da ne prihvate u napred sve, ali kada se iskustveno u to uđe, onda političari potonu na dno i spremni su da budu Vučićeve sluge”, zaključuje Anđelković.
BONUS VIDEO: Jedno pitanje Žakline Tatalović otkrilo je koliko je Ana Brnabić napredovala u SNS „školi spinovanja“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare