Srbija izdvojila za Kosovo 8,8 milijardi evra, ne zna se sudbina novca

Radonjić je pojasnio da je prošle godine Vučić izneo podatak da Srbija godišnje ulaže 800 miliona evra na Kosovo, a da nadležno ministarstvo nije odgovorilo na zahteve novinara da se dostave zvanični podaci o tome.„Sećam se iz devedesetih protesta Srba sa Kosova isped Predsedništva Republike iz razloga što se novac davao nekim ljudima tamo koji to zloupotrebljavaju. Tako da cela ta priča traje više od dve decenije, i ta cifra do koje smo mi došli je aproksimacija tog iznosa, jer ništa drugo i ne možete da dobijete. Postalo je opšte mesto da se poslovi, tenderi iplate dobijaju na osnovu verbalnih dogovora“, rekao je Radonjić za N1.Dodaje da je prilikom istraživanja posebno bilo zanimljivo doći do činjenica kako se dobijaju poslovi, koje firme dobijaju poslove, i šta se sa tim projektima na kraju desilo.„Ispostavilo se da velika većina nije završena, a da su neki od manjih pogona koji su započeti ostali su na temeljima. I to je pomenuo jedan od naših sagovornika, da za sve ove godine Srbija nije uspela da na prostoru Kosova, pre svega severnog dela, stvori jednu fabriku koja bi bilo šta proizvodila“, kazao je Radonjić.Prema njegovim rečima, najbolji primer za takve investicije je vodovod na severu, koji je nekoliko puta građen, otvaran, a i danas građani severne Mitrovice imaju isključenja vode. Međutim, ta isključenja dolaze iz južnog dela Mitrovice, što znači da voda ne dolazi iz vodovoda koji je već plaćen.

„Reč je o ogromnom novcu, o delu budžeta koji i daleko bogatija zemlja ne bi mogla da ga priušti, da ga tako baci u vetar. A cela stvar se tiče sistema koji je uspostavljen posle 2013. kada je SNS shvatila da sa nekakvim standardinim demokratskim poretkom u kome ljudi imaju prava da kažu da se sa nečim ne slažu – neće moći da sprovede onu politiku sa kojom je došla na vlast. To je sve ono što Boris Tadić nije prihvatio 2012. godine i ono što danas imamo na delu… A vlast nije nije spremna da kaže da radi to što radi“, istakao je Radonjić.Konstatuje da se ljudi na severu Kosova plaše da kažu ono što misle.„Nijedan oblik ljudskog prava, pa i prava na privatnost tamo ne funkcioniše. Na severu Kosova funkcioniše Telekom u vidu ćerke firme koja je takođe pod kontrolom iste te grupe ljudi koja ne odgovara nikome za svoje postupke. Ljudi mogu da budu prisluškivani u bilo kojoj situaciji i izbegavaju da pričaju o tome“, naveo je sagovornik N1.Ukazuje i da postoji grupa ljudi koja na Kosovu živi veoma luksuznim stilom, koja ima belike prihode, koji se mere možda desetinama hiljada evra mesečno, ali su to ljudi koji imaju mogućnost da na jedan poziv organizuju 200 ili 300 ljudi i da se pojave negde.„Reč je samo o odanosti i hijerarhiji. I zbog toga vi u tom društvu ne možete ništa da pokrenete. Čak i ako uložite novac, kao EU u Univerzitet u severnoj Mitrovici, taj projekat je podbijen, jer posao nije dobila prava firma“, ukazuje novinar NIN-a.BONUS VIDEO: Koliko je realna priča o deeskalaciji na severu KiM