Sofija Mandić: Birački spisak postao još veći "kupus"

Sada, pred izbornu tišinu, jasno je ono na šta je nekolicina odmah upozoravala – jedinstveni birački spisak postao je još veći „kupus“, piše Sofija Mandić u tekstu na Peščaniku.

Dobili smo tumačenje vlasti prema kom se nemogućnost glasanja na novoj adresi ne odnosi na doseljenike iz Bosne i Hercegovine.

Deo kandidata neće moći da glasa na opštinama na kojima se kandiduje (već u prethodnom mestu prebivališta). Oni koji su zaista promenili prebivalište i zakonito borave u novom prebivalištu glasaće kao fantomi u prethodnom (čime su fantomi kao izborni koncept suštinski ozakonjeni).

Oni koji su se zakonito doselili u Beograd u poslednjih 11 meseci, ali kojima je poziv za glasanje ipak stigao na novu adresu se javno pitaju – da li krše zakon ako ipak izađu na izbore? Neverovatno. Stvarno prebivalište, kao jedini prihvatljiv osnov biračkog prava, izgubilo se u korist fikcije o biračevoj trenutnoj adresi. Za naprednjake – ne može biti bolje. Radi se konceptu koji su oni osmislili i patentirali i koji je sada dobio i zakonsku potvrdu.

Da se izmene zakona, koje su bile osnovni alibi za predaju lista i tvrdnju da su se izborni uslovi popravili, ne primenjuje, loše primenjuje ili sumnjivo primenjuje – čuli smo u prethodnih nekoliko dana od predstavnika stranaka koje borbeno izlaze na ove izbore. Oni čak najavljuju da od 2. juna nastavljaju borbu za izborne uslove. Ne kažu kada, kako i koga će to interesovati kada SNS proglasi pobedu pod njihovim uslovima.

Da primena zakona nije najbolja i da ne rešava osnovni problem sa biračkim spiskom čuli smo i od predstavnika civilnog društva – pre svega CRTE i Transparentnosti koje su svoje predstavnike imali u Radnoj grupi za unapređenje izbornih uslova (od izbora predsedavajućeg, te grupe do njene blokade prošlo je, prema medijskim izveštajima, čitavih 12 dana).

I šta sad? Pa izgleda ništa. Niko odgovoran za konfuziju koja je napravljena; niko da probuši naprednjački ružičasti balon o konsenzusu o izbornim uslovima (koji je već otišao u svet); niko da progovori gde su sada oni minimalni uslovi koji su fingirani upravo kroz izmene zakona. Dakle, nema medija, nema revizije biračkog spiska, nema ni svih lokalnih izbora u jednom danu.

Dosadna je priča koju slušamo – da autokrata nikada neće dati idealne izborne uslove. Idealne svakako neće, ali na skali od nula do idealnog, ali bliže nuli, nalazi se deo na kome piše – minimalno. To je do skoro bilo jasno, ali je nažalost izgubljeno u praznim obraćanjima i floskulama o ljubavi, borbi i neodustajanju. Naravno, i to neodustajanje je uslovno (postaje upitno ako vam ne proglase tek nekoliko lokalnih lista; onda to ipak postaje legitimni način borbe).

Međutim, sve su ovo trice u kučine u poređenju sa odlukom Višeg suda u Beogradu donetom u poslednjoj predizbornoj nedelji. Naime, birač B.S. (u daljem tekstu: birač), pokušao je da ospori odluku Gradske izbore komisije u Beogradu o ukupnom broju birača. Birač je uredno naveo razloge zbog kojih sumnja u zakonitost odluke o upisu 1 602 112 birača u beogradski birački spisak, navodeći da postoji ozbiljna nesrazmera u broju upisanih birača i javno dostupnih podataka o građanima Beograda (broju punoletnih građana Beograda, podataka o migracijama građana u prethodnih deset godina, podataka o natalitetu i mortalitetu).

Viši sud u Beogradu zauzeo je stav da birač nema pravo – ali ne u svojim navodima, već da uopšte nije ovlašćen da prigovori Odluci Gradske izborne komisije.

Sudsko veće, a zapravo troje sudija – Bojana Čogurić (predsednica Veća – još od decembra predsednica veća za tzv. specijalne sudske operacije), Maja Dabić i Nikola Mikić ovako zaključuju da su neosnovani navodi birača:

„Odluka koja se prigovorom pobija nije odluka kojom se odlučilo o pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu žalioca, već je u pitanju odluka kojom je objavljen ukupan broj birača u Gradu Beogradu, a na osnovu odluke nadležnog ministarstva koje je taj broj utvrdilo.“

Drugim rečima, Gradska izborna komisija, a zatim i sud (ili bar ono što se sudom zove), zaključili su da se broj birača u biračkom spisku ne može osporavati jer niko – pa ni birač – na to nije ovlašćen. Kažu, time se ne dira u naša prava i interese. Ustavno pravo na lokalnu samoupravu i zvanično ne postoji. Ono što piše u odluci ministarstva državne uprave – to je jedini mogući broj birača i oko toga nema dalje rasprave.

Pojednostavljeno, sud se saglasio da ministarstvo, bez ikakvog nadzora, samo utvrđuje koliki broj birača gde stanuje. Šta oni utvrde – tako nam je. Zato je nebitno šta piše u nekom zakonu, pa ni njegovoj dopuni od pre dve nedelje. Birački spisak nije pokriven sudskom zaštitom. Štite ga samo naprednjaci. Sudije žive mirno u svojoj anonimnosti i neodgovornosti.

Ako vam naprednjačka zaštita biračkog spiska ne uliva previše vere – u pravu ste. Zato preduzmite nešto; prva sledeća šansa je u nedelju. Kakva god da vam je izborna odluka, neka bude takva da čuvarima biračkog spiska pokažemo da smo tu i da ne pristajemo da u ovoj predstavi budemo ono što nam je namenjeno – niko i ništa.

***

BONUS VIDEO - Šta nam partije nude na lokalnim izborima i da li će biti dovoljno vremena da se sve poruke i obećanja pošalju do birača?