Savet za Evropske integracije ne zaseda od 2011, a predsednik je i dalje Mirko Cvetković?

O čemu se radi? Savet za evropske integracije Vlade Republike Srbije obrazovan je 4. septembra 2002. kao savetodavno telo Vlade. Odlukom Vlade od 7. juna 2007. godine definisani su zadaci Saveta, a prema strategiji Rezoluciji Narodne skupština o ulozi NSRS u pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji iz 2013. pristupanje EU je definisano kao strateški nacionalni cilj. Svrha ovog tela ostaje upitna, kada se uzme u obzir da se nikada nije zvanično ugasilo, ali i da ne funkcioniše već 14 godina.

Prvobitna ideja ovog tela je, prema Vladimiru Međaku iz Evropskog pokreta, trebala da bude stvaranje najšireg konsnzusa o pristupanju EU putem dijaloga članstva koje čini široka grupa ljudi od značaja u društvu, poput episkopa, rektora univerziteta, članova Vlade i sindikata, poslodavaca itd. Ipak, to telo je već godinama neaktivno, a o njegovoj svrsi, ali i neaktivnosti najbolje govori spisak članova koji se može naći na sajtu Ministarstva za evropske integracije.

Široka je lista ljudi i značajnih pozicija. U ovom telu bi trebalo da sede članovi Vlade, ali pošto od 2011. nismo čuli baš ništa od ovog saveta, a sadašnji premijer Đuro Macut, kao ni mnogi pre njega se nisu oglašavali o ovom telu, pretpostavka stoji da je tu i dalje Mirko Cvetković. Ipak, pored članova Vlade, na listi su se našla i značajna imena od profesora, crkvenih poglavara, preko Đorđa Vukadinovića iz Nove srpske političke misli, koji je, prema sagovorniku Nove, evropskeptik, trebalo je da se napravi prostor za dijalog i raspravu o tom pitanju. Što je na kraju krajeva i u duhu EU. Velika većina članova nije više na toj poziciji, na kojoj se navodi da jesu, a “para oči” i činjenica da se na spisku nalaze i neki ljudi koji su preminuli.

Konkretno, režiser Miljenko Dereta, koji je tada bio član Građanske inicijative, preminuo je 2014. godine, inženjer Nikola Hajdin, koji je preminuo 2019. godine, kao i diplomata Živorad Kovačević, koji je preminuo 2011. godine

Na listi se takođe spominju i imena poput Miloša Bugarina, kao predsednika Privredne komore, koji je svoj mandat završio 2013. godine. Spominju se i imena poput Lasla Varge, kao predsednika Odbora za EI u Skupštini, koji je svoj mandat na toj poziciji završio 2012, kao i Jovan Ratković, koji nije više savetnik predsednika Republike. Ovakav savet više očigledno ne funkcioniše, ali nigde ne postoji zvanična odluka o njegovom ukidanju.

Vrtimo se u mestu

Ključ priče leži upravo u stajanju, pogotovo kada se uzmu reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz decembra prošle godine da očekuje da će u januaru ili februaru Srbija otvoriti Klaster 3. To se nije desilo.

Sasvim suprotno, Srbija je poslednje poglavlje otvorila decembra 2021. godine, kad je otvoren klaster 4. Za sada imamo samo dva od 35 poglavlja zatvorena, a za mnoga po proceni Evropske komisije se očekuje značajan napor. Koliko se promenilo za ovih 13 godina Srpske napredne stranke, odlično govori i ocena spremnosti Evrope, koja je Srbiji dala 2014. godine ocenu spremnosti od 2.88 da bi 2024. dobila ocenu od 3.11 (na skali 1-5).

Ovakvo jedno telo predstavlja bitnu kariku u onome što u Srbiji najviše trenutno nedostaje po pitanju članstva unutar Evropske unije, a to je dijalog, barem prema rečima Vladimira Međaka iz Evropskog pokreta za Novu. On objašnjava da ovo telo nema operativnu funkciju, već služi za stvaranje nacionalnog konsenzusa, prema dokumentu iz 2011. godine. Upravo zbog toga je i širok raspon članova tog tela.

“Njegova suština jeste pre svega političkog značaja, ne donosi nikakve operativne odluke, kako bi se napravio, kao što kaže tačka tri, predlaganje mera za uspostavljanje opšteg nacionalnog konsenzusa za pristup Evropskoj uniji. Nacionalnog konsenzusa ne može da bude bez saradnje, sa svima a od opozicije do civilnog društva. Kao što se može videti na sajtu Ministarstva ima sastav, pored predsednika Vlade i svih članova Vlade, tu ima nekih ljudi iz drugih branši, recimo episkopa bačkog Ignjatija. Bitne su funkcije tih ljudi koji sede u tom savetu. Ima predsednik SANU-a, imaju rektori tri univerziteta, predstavnici nevladinih organizacija, predstavnici sindikata i udruženja poslodavaca. Ima tu i oprečnih mišljenja, recimo Đorđe Vukadinović, koji je evroskeptik. Ideja je bila da se razmenjuju ideje i da se informišu ljudi o planovima, šta se radi”, objašnjava Međak.

Apsurdi i upiranje prstom

Ipak, trenutna vlast u Srbiji, prema Međaku, već 13 godina aktivno radi u suprotnosti sa idejama dijaloga koje ovo telo predstavlja. Naime, on objašnjava da je upiranje prstom u političke protivnike, ali i u civilno društvo, etiketirajući ih kao stranim plaćenicima vrlo kontradiktorno zvaničnoj politici pristupanja EU.

“Razlog zašto je podrška Evropskoj uniji tako mala je prvo, manjak bilo kakvog dijaloga. 13 godina je anti EU kampanja koju vodi vlast, preko svojih medija. Pritom, antagonizuješ sve ostale koji su ti prirodni saveznici, poput civilnog društva, koje je proevropski nastrojeno, ti ih označavaš kao izdajnike i strane plaćenike. Sve ljude koji hoće da urade to što se od nas zahteva ti proglašavaš izdajnicima, a ovamo se kao deklarišeš proevropski nastrojeno. To je zaista jedinstven primer u procesu pristupanja EU gde vlada države kandidata vodi anti EU kampanju. Sada se plasira priča da civilno društvo koči vladu za ispunjavanje uslova za otvaranje Klastera tri. To je cinično, netačno i vrlo pokvareno”, kaže Međak.

Sagovornik Nove objašnava na primeru koliko je aktuelna vlast u Srbiji zapravo nezainteresovana za pregovore sa Evropskom unijom. On spominje poglavlje 28, koje se bavi zaštitom potrošača i zaštitom zdravlja, koje vrlo izlazi iz rejona političkih pitanja. Kako Međak objašnjava, Vladi je trebalo preko pet godina da napišemo dokument od 30tak strana, odnosno da napiše pregovaračku poziciju. Prvi svetski rat je trajao kraće od toga. Međutim, ovo nije jedinstven primer.

“Srbija je jedina država koja je dobila merilo za otvaranje poglavlja 16 Oporezivanje, jedno od ova tri poglavlja u Klasteru tri, isključivo zato što vlast nije htela da uradi ono što je znala da mora da uradi, a to je eliminacija poreske diskriminacije robe iz Evropske unije i iz Srbije što nam je bila obaveza još po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) iz 2009. Znači od 2009. smo znali da nam je to obaveza, 2014 su nas podsetili a mi smo to uradili tek 2021. godine. To se znalo još na skriningu 2014. godine, rekli su nam da mi time kršimo SSP, ne pravila o ulasku u EU, nego sporazum koji smo već ratifikovali. I onda civilno društvo kvari sreću vlastima i usporava Srbiju na putu ka članstvu u EU. Besmislica”, zaključuje Međak.