"Zdravstveni sistem ne možemo menjati sa Vučićem i Lončarom"

Rašković Ivić je na tribini Narodne stranke "Kako su nam zdravstveni radnici" rekla i da zdravstveni sistem ne može da se oporavi "posle dva dana", jer je to proces koji traje, za šta je potrebna promena zdravstvene politike."Zdravstvenu politiku ne možemo menjati sa Aleksandrom Vučićem i Zlatiborom Lončarom nego treba da dođu drugi ljudi koji bi potpuno promenili sve ono što je loše u zdravstvu", rekla je Rašković Ivić.Ona je rekla da se kao posledica organizacije zdravstvenog sistema tokom epidemije primećuje da je namerno ili slučajno, državno zdravstvo, a naročito dijagnostika, "elegantno" prebačeno u ruke privatnika."Sve je više manje rađeno privatno i to je nekako počelo da se podrazumeva. Nemam ništa protiv toga, ako bi privatna praksa i državno zdravstvo bili izjednačeni pošto se od ljudi uzima novac za zdravstvenu zaštitu, ali da onda da znaju zašto su ga dali", rekla je Rašković Ivić.Epidemiolog Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu Predrag Delić je rekao da "smo došli do zida", budući da poslednjih 15 godina važi zabrana dobijanja specijalizacija i teško je brzo stvoriti nove stručne kadrove u zdravstvu, kao i da oporavak zdravstvenog sistema nije nešto što može da se reši "u trenutku", ali da je potrebno spremati se za budućnost."Mislim da su najveću cenu loše postavljenog zdravstvenog sistema platili hronični pacijenti. Do te spoznaje ćemo doći kada se budu radile analize stopa smrtnosti od pojedinih bolesti. Naravno kovid je odneo svoj deo, ali su posledice nelečenja hroničnih bolesti i nepružanja ostale zdravstvene nege možda i tri puta veće nego od kovida", rekao je Delić.On je rekao da zdravstveni sistem "nije pukao" u vreme pandemije, jer su ljudi u zdravstvu svojim zalaganjem i entuzijazmom prevazilazili sve probleme.Sa tim se složio i anesteziolog iz kovid zone u KC Kragujevac Aleksandar Gavrilović koji je rekao da je tokom najjačih epidemijskih talasa postojao problem malog broja ljudi koji su radili u kovid zonama.Ukazao je na problem "veoma malog broja ljudi"."U trećem i četvrtom talasu dva doktora su u Urgentnom centru opskrbljivala 24 pacijenta, a na neurologiji je bilo toliko lekara na 32 pacijenta", rekao je Gavrilović.Prema njegovim rečima mnogo je medicinskih radnika koji su se razboleli od kovid-19, i osećaju posledice, teško rade i često su bolovanju.Gavrilović je naveo da je "pandemija bila ratno stanje za zdravstveni sistem", i da će se dugo lečiti posledice u zdravstvu.