Evropska narodna partija (EPP), čiji je pridruženi član Srpska napredna stranka, u poslednjih pola godine sve otvorenije kritikuje vlast u Srbiji. Iz grupacije, koja je u Evropskom parlamentu godinama predstavljala bedem zaštite SNS i njene vlasti, sve se češće mogu čuti kritike zbog situacije u našoj zemlji, a kao okidač za promenu odnosa bila je odluka zvaničnog Beograda da ne uvede sankcije Moskvi.
Iz institucija Evropske unije, u prvom redu Evropskog parlamenta, godinama stižu kritike i upozorenja zbog ponašanja vlasti u Srbiji. Beogradu su zamerane afere (Krušik, Jovanjica, Telekom…) i pritisak na medije, isticalo se da je opozicija u podređenom položaju i da je izborni proces sporan, dok se o vladavini prava i slabljenju institucija govorilo kao ključnim problemima koji usporavaju Srbiju na putu ka EU.
Zamerke su se ponavljale iz godine u godini i praktično su svi evroparlamentarci govorili o ovim problemima.
Svi, izuzev predstavnika Evropske narodne partije.
Grupacija, čiji je pridruženi član Srpska napredna stranka, gotovo da je uvek imala razumevanje za nepočinstva svoje sestrinske partije i praktično u svakoj prilici nastojali da izmene ton rezolucija i izveštaje koje su predlagale njihove kolege Socijaldemokrate, Zeleni ili Liberali. Sa manje ili više uspeha, kritike iz Evropskog parlamenta su ipak stizale, ali uglavnom u ublaženom obliku.
Šta je udaljilo saveznike
Da će doći do promene odnosa prema SNS moglo se naslutiti već u martu 2021. godine, kad je stranka mađarskog premijera Viktora Orbana, Fides, isključena iz članstva EPP. Orbanova partija bila je veliki saveznik SNS unutar ove grupacije, a njenim izbacivanjem napredjaci su izgubili partnera preko kog su mogli da utiču na pojedine odluke unutar Evropskog parlamenta. Dodatno se pozicija SNS i njenog lidera Aleksandra Vučića pogoršala odlaskom Angele Merkel u političku penziju, nekadašnje kancelarke Nemačke i šefice Demohrišćanska stranke, koja je godinama bila stožer EPP.
Pročitajte još...
Merkel, koja je važila za najvećeg zaštitnika Aleksandra Vučića pred institucijama EU, svojim povlačenjem ostavila je predsednika Srbije bez realne podrške u Evropskom parlamentu.
Ipak, odluka vlasti SNS da se ne pridruži sankcijama Rusiji ispostavila se kao ključni razlog za oštriju retoriku iz EPP i značajno manji stepen tolerancije prema svojoj sestrinskoj partiji. I ne samo da evroposlanici najveće evropske partije prestali da koče izveštaje o Srbiji, već su neki od njihovih predstavnika predlagali amandmane koji ni malo nisu prijali naprednjacima.
Poslednje poruke koje su stigle iz EPP sugerišu da će njihov odnos prema vlastima u Srbiji biti veoma oštar i da će insistirati da Beograd uvede sankcije. Razumevanje za Vučića, poziciju njegove partije i njegovu popularnost u narodu – nisu pokazali.
„EU nije samo ekonomska unija – ona je unija zasnovana na vrednostima. Zemlje koje žele da budu deo bloka moraju da budu usklađene sa našim vrednostima. To se posebno odnosi na njihovu politiku prema Rusiji. Zemlje kandidati za članstvo u EU ne mogu da nastave da posluju kao i obično ili da usklađuju svoje spoljnopolitičke strategije sa ratnohuškačkim režimom“, poručili su poslanici Rasa Juknevičijene i Paulo Rangel iz Evropske narodne partije.
Dan kasnije iz Brisela je stigla vest da su poslanici EPP glasali i za izveštaj Evropskog parlamenta kojim se predlaže da dalji napredak Srbije ka članstvu u EU mora biti uslovljen uvođenjem sankcija Ruskoj Federaciji.
Saveznici naprednjaka nisu se libili ni da osude nameru vlasti da omogući rad Putinove propagandne televizije “Raša tudej” u Srbiji. Njihov predstavnik Mihael Galer istakao je da očigledno da u našoj državi postoje strukture koje su naklonjene Rusiji.
„Očigledno da postoje i one koje još uvek ne znaju gde joj je mesto. Veoma je žalosno što propagandno oruđe režima, koji vodi istinski fašistički agresorski rat protiv Ukrajine, koje je tamo poslednji put viđeno tokom agresorskog rata fašističke Nemačke, dobija tako propagandno uporište u Srbiji. Кome to služi“, upitao je on.
Poslanici Evropske narodne partije glasali su i za poslednji izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji, odnosno Rezoluciju kojom je se apelovalo na vlast u Beogradu da uvede sankcije Rusiji, ali se sugerisalo i da je neophodno rešiti probleme sa vladavinom prava i afere koje su obeležile vlast Srpske napredne stranke.
Pročitajte još...
I ne samo da je autor ovog izveštaja Vladimir Bilčik, inače član EPP, u svom predlogu izveštaja pokazao manju toleranciju prema ponašanju srpskih vlasti nego što je to bio slučaj ranije, već su i ostali evroposlanici iz najveće grupacije u parlamentu aktivno učestvovali u predlaganju amandmana koji su žuljali SNS.
Tako je letos osebnu pažnju privukao amandman u kom se pozivaju Srbija i Kosovo da postignu sporazum o normalizaciji odnosa “zasnovan na međusobnom priznanju. Amandman koji je zažuljao vlast u Srbiji, a koji se tiče Kosova, podneo je poslanik iz redova Evropske narodne partije, Lukas Mandl, čija je partija takođe, tokom razgovora o Rezoluciji, odbila zahtev SNS da da glasa protiv amandmana kojim se osuđuju veze huligana i policije, odnosno njihovo zajedničko delovanje u odbrani murala Ratka Mladića.
BONUS VIDEO Vučić spasilac: Od dece u snegu do dece u vrtiću
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare