5
Od "lešinara i hijena", kojih se skupilo maksimalno 9.000 u nameri da izvrše obojenu revoluciju, vlast je definiciju protesta „Srbija protiv nasilja“ preformulisala u impozanantan skup sa zahtevima o kojima treba da se razgovara. Time je delimično promenjen narativ zbog toga što građani u desetinama hiljada izlaze u mirne šetnje. Sa druge strane, deo režima i dalje napada medije, glumce i organizatore protesta čime želi da ih uguši. Zbog toga je promena retorike samo delimična, a sve u cilju da se zaustavi kriza režima.
Sutra će biti održan peti protest „Srbija protiv nasilja“, za koji vlast od samog starta nije imala preveliki respekt. Naprotiv, pokušavala je da najpre da diskredituje broj građana koji dolaze, a organizatorima su stizale poruke da nemaju trunku dostojanstva jer koriste tragediju u „Ribnikaru“ za ličnu promociju i korist.
Odmah nakon prvog skupa, 8. maja ispred Narodne skupštine, predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je na protestu bilo najviše 9.000 građana i da je očekivao da će čuti neke ideje.
„Kažu da ispred Skupštine nije bilo ni 6.000 građana, a u šetnjji maksimalnih devet. Na kraju, od svih predloga sve se svelo na suvu politiku, o budućnosti naše dece nisu brinuli nijednog sekunda“, kazao je Vučić.
Dan nakon toga, u prajm tajmu na Hepiju kod Milomira Marića, Vučić je, gotovo u dahu govorio da je urednik „Tabloida“ Milovan Brkić vođa protesta, da poziva na nasilje, da je on simbol organizacije protesta.
Nakon toga su režimski mediji gotovo svakodnevno da je Brkić lider protesta, iako su se organizatori ogradili i od nasilja i Brkića.
Usledilo je licitiranje da je na drugom po redu skupu bilo ukupno 12.000 građana, a onda je usledila i „čuvena“ formulacija za lešinare i hijene.
„Oni kažu da smo se prepali… Dobro, mnogo smo se uplašili. Pitaju što ne zakažemo spontano za dan, pa zato što nismo hijene i lešinari da koristimo nečiju tragediju da bismo pozvali ljude. Ne pozivamo ljude da bismo iskazivali bes i da bi nekoga tukli na ulici, za razliku od njih mi pozivamo ljude da razgovaramo o modernu i pristojnu Srbiju, Srbiju budućnosti“, rekao je Vučić.
Nije predsednik jedini imao oštar narativ. U Skupštini su poslanici SNS Nebojša Bakarec i Milenko Jovanov predvodili napade na građane i deo opozicije, a vrhunac negativne kampanje vlast bila je fotošopirana objava predednice Vlade Ane Brnabić na kojoj su uz nju predsednik Vučić i ministar Mali puta tri.
Time je htela ironično da predstavi kako je lažan broj građana na Gazeli, te i njih devet umesto tri.
Kada je bilo jasno da građani ne odustaju od šetnje i mirnog protesta, usledila je delimična promena retorike: broj građana postao je impozantan, zahtevi su opravdani, bes građana razumljiv, a vrata za dijalog otvorena.
Ipak, promena je ostala delimična jer su poslanici i medijske perjanice vlasti nastavili da napadaju glumce koji podržavaju proteste i vređaju organizatore istih.
Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović smatra da je vlast odlučila da primeni sve metode kako bi u potpunosti ugušila građanske proteste. Sagovornik Nove nema dilemu da režim nema „čarobni štapić“ da prebrodi krizu, zbog čega pokušava na različite načine da kombinuje rešenja kako bi ugasio proteste.
„Vlast pokušava da isproba sve moguće taktike kako bi oslabili i na kraju ugušili proteste. Ono što je sigurno jeste da su iznenađeni upornošću i brojem ljudi koji izlaze iz nedelje u nedelju na protest. Nema incidenata, građani su disciplinovani i odlučni. To Vučića sigurno plaši jer kombinacija ljudi koji su besni, a nisu destruktivni, za njega je veliki problem. Na sve načine on pokušava da ih rasturi uključujući i slanjem tih pomešanih poruka“, kaže Popović za Novu.
Naš sagovornik objašnjava da su najviši funkcioneri SNS u nekoliko navrata poručili da su spremni za dijalog, dok sa druge strane režim aktivno radi na tome da podeli građane i opoziciju.
„Vlast sada ide sa formulacijom da su ovo narodni protesta, da ih opozicija zloupotrebljava. To je već viđen metod da bi se oslabili protesti, a na kraju imamo i ove njegove niže ešalone koji nastavljaju sa provociranjem sukoba. To recimo često radi Nebojša Bakarec. Zbog toga mislim da je ovo kombinacija svih mogućih taktika kako bi se rasturio protest. Čini mi se da on (Vučić) po prvi put nije siguran šta će da uradi sledeće“, naglašava direktor Centra za praktičnu politiku.
Sa druge strane, Popović ističe da je za režim od izuzetnog značaja da vlast nije ugrožena.
„U tom raskoraku imamo izbegavanje da se koriste teške reči za građane, ali za opoziciju su i dalje rezervisane uvrede. Nama to izgleda kao šizofrenija zato što se poruke šalju različitim ciljnim grupama. Poziv na dijalog upućen je nezadovoljnim ljudima, a borbenost se šalje Vučićevom biračkom telu. Podsećam da Vučićevo biračko telo nije čvrsto, dobar deo njegovih glasača je samo pre 10 godina glasao za Borisa Tadića. Ako osete da je Vučić ugrožen, vrlo lako bi prešli na drugu stranu“, tvrdi Popović.
Dok je na početku vlast gurala zahteve građana „pod tepih“, nakon toga prihvaćena je ostavka ministra Branka Ružića, a poslanici zasedaju u Skupštini na posebnoj sednici. Još uvek se čeka zeleno svetlo vlasti da se raspusti REM, oduzimanje frekvencije Pinku i Hepiju za vlast je neprihvatljivo, dok je Vučić već kategorički odbio zahtev da se smeni ministar policije Bratislav Gašić.
Ni politikolog Mladen Mrdalj nema dilemu da je promena načina percipiranja protesta deo taktike.
„Nakon poslednjeg Orlićevog nastupa na RTS u debati sa opozicijom videli smo pravo lice SNS. To je staro, radikalsko šešeljevsko gaženje svake kulture komunikacije. Ako bi se i moglo izmeriti smanjenje agresivnost od strane vlasti, to je samo manevar nakon koga sledi talas beskrupulozne agresije“, naglašava sagovornik Nove.
Mrdalj napominje da ublažavanje retorike ima za cilj da optužbe za agresivnost prebaci na opoziciju.
„Posebno bi te optužbe dobile na značaju ukoliko bi na protestima došlo do bilo kakvog incidenta. Stoga ne sumnjam da se vlast tome nada, ako ne i priprema“, zaključuje Mrdalj.
Poslanik „Ujedinjenih“ i predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović kaže da režim estetskim promenama pokušava da umanji bunt, ali da ništa ne radi na stvarno rešavanju problema.
„Vlast se po prvi put suočava sa protestima koji ne samo da mobilišu opozicione glasače, već u velikoj meri zadiru i u njihovo biračko telo. Zahtevi protesta su toliko očigledno opravdani da će ih podržati svako ko je iole dobronameran. Odbijanje od strane vlasti da se zaustavi medijsko trovanje društva koje pogađa sve ljude u Srbiji samo podcrtava njihovu odgovornost i dalje kruni njihov rejting. Estetskim merama oni pokušavaju da umanje bunt, ali ne rade ništa na stvarnom rešavanju problema. Verujem da je naše društvo dovoljno zrelo i da neće pristati na tu podvalu i da ćemo ostati dosledni u nameri da se zahtevi moraju ispuniti jer je to pitanje opstanka našeg društva“, naglašava Grbović.
Bonus video: Da li su Kosovo, desničari i Ribnikar recept za obesmišljavanje protesta „Srbija protiv nasilja“?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
