Podeli
Foto: N1

Visoki savet sudstva bira svoje nove članove što bi trebalo da se završi do decembra, a da i dalje na dnevni red Skupštine Srbije nije stigla izmena Ustava kojom bi se onemogućilo da izvršna vlast utiče na pravosuđe. Tako opet postoji osnovana bojazan da će na ovako visoke pozicije u sudstvu biti postavljeni oni koji su pogodni prema mišljenju izvršne vlasti.

U Srbiji postoje ozbiljni nedostaci u oblasti javne uprave, pravosuđa i rada parlamenta. Ovim rečima je naša zemlja opisana u redovnom polugodišnjem izveštaju Evropske komisije (EK) o stanju vladavine prava u Srbiji.

Foto:EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Donet je zaključak da nije zabeležen nikakav napredak u oblasti pravosuđa u Srbiji, da je ustavna reforma obustavljena do posle izbora 2020. što je ozbiljno uticalo na usvajanje zakona koji treba da garantuju punu nezavisnost pravosuđa.

“Postoji ozbiljna zabrinutost zbog obima kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe koji omogućava sadašnje zakonodavstvo”, navodi se u izveštaju, dok je u nekim od ranijih izveštaja pisalo i sledeće:

“Vladini zvaničnici, neki na najvišem nivou, kao i članovi parlamenta i dalje redovno komentarišu javne rasprave ili sudske postupke koji su u toku, ili pojedine sudije i tužioce. Članci u tabloidnim novinama ciljaju i žele da diskredituju članove pravosuđa. U nekim slučajevima sudije su zatražile izuzeće iz presuda o slučajevima koji uključuju lokalne političare, pozivajući se na pritisak koji se vrši na njih i njihove porodice”.

Mrtvo slovo na papiru

I šta se tim povodom uradilo?

Za sada ništa.

Možda je bolje reći od 2017. godine ništa, jer se od tad stalno najavljuju, pa odlažu, ustavne reforme kojima bi se onemogućio politički uticaj na pravosuđe, te sudstvo konačno postalo efikasna treća grana vlasti.

U ovom trenutku Visoki savet sudstva bira nove članove, pre nego što su ustavne reforme došle na dnevni red Skupštine Srbije.

Pritisci izvršne vlasti postoje

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić tim povodom za portal Nova.rs kaže da su kandidati za Visoki savet sudstva jako bitni.

Miodrag Majić Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
Miodrag Majić Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

“Tu imamo ozbiljne političke pritiske, mada, moram da kažem da nije toliki problem u postojećem ustavnom okviru. Kada bi se on zaista poštovao, tih pritisaka možda ne bi bilo u toj meri. Ali ono što je činjenica jeste to da imamo konstantne bočne pritiske da se izaberu prigodni kandidati od strane izvršne vlasti”, navodi Majić.

Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u penziji Vesna Rakić Vodinelić kaže da je trebalo ići obrnutim redom, ali da u ovom trenutku nije moglo drugačije.

Profesorka u penziji Vesna Rakić Vodinelić Foto: N1; Vesna Rakić Vodinelić

“Naravno da je to trebalo da ide obrnutim redom, da se prvo usvoje ustavne promene, pa tek onda da se biraju nove sudije, ali tim ljudima je istekao mandat i prosto to je moralo da se uradi sada. Odgovornost za to što se ovako radi jeste na prethodnom sazivu Skupštine i Vlade Srbije, jer su amandmani bili u nacrtu još u prvoj polovini 2019. godine i trebalo je uveliko da počne procedura oko promena Ustava. Ništa od toga nisu ni započeli, iako su imali dovoljno vremena. Sada se sudije opet imenuju iz redova istaknutih stručnjaka, iako niko ne zna šta to tačno znači i opet će doći do uticaja izvršne vlasti na izbor sudija”, kaže Vodinelić.

Da li je postojala namera

Na pitanje da li misli da je postojala namera da se prvo postave sudije, a tek da onda na red dođu ustavne promene koje za cilj ima sprečavanje uticaja politike na kompletno sudstvo u Srbiji, Vodinelić kaže da ne može da govori o nameri.

“Ali ako postavimo pitanje da li im je krivo što je ovako ispalo, ne nije im krivo. Vrlo su zadovoljni što će prvo postavljati nove članove, pa tek onda izmenama Ustava uneti ograničenja u uticaj vlasti na izbor sudija”, navodi Vodinelić.

Problematičan i tekst ustavnih promena

Sudija Majić, međutim, smatra problematičnim i sam tekst promena Ustava koji se odnose na pravosuđe.

“Cela ta ustavna procedura kasni već dugo, iako je trebalo da bude usvojen po brzom postupku, ali je obustavljeno. Iako je primedbama na račun pravosuđa u Srbiji Evropska komisija upućivala i na kašnjenje ovih reformi. Mada smo mi imali velike rezerve prema tekstu tih izmena, u toj meri da mislim da je mnogo bolje na taj način ni ne menjati Ustav, jer bi to u stvari bio veliki korak unazad. Ostaje blaga nada da će se pre izmena Ustava pristupiti reviziji tog teksta koji je sad već star i ima brojne primedbe. Mislim da bi trebalo to pitanje prepustiti iskusnijim pravnicima, koji bi formirali radnu grupu stručnjaka. Ukoliko tekst ostane takav kakav se pojavio u Skupštini, onda može doći do pogoršanja ionako lošeg stanja”, zaključuje Majić.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar