Profesor Radonjić: Na ivici smo diktature, nisam optimista

Politika 22. apr. 202119:29 > 19:47
Podeli:
Ognjen Radonjić Foto:Ivan Dinić/Nova S

"Ima vremena za predizbore, ali to vreme curi i s obzirom na nesuglasice u opoziciji i njenoj nefunkcionalnosti, teško da će do njih doći. Nema organizovanog usklađivanja interesa, nema predanog rada na stavljanju po strani nesuglasica, barem privremeno, kako bi se izgradio minimalan nivo međusobnog poverenja koji bi im omogućio konstruktivno delovanje što je i ideja predizbora", kaže u razgovoru za Nova.rs profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Ognjen Radonjić.

Govoreći o ideji predizbora, Radonjić je istakao da bi oni mogli da posluže kao provera rejtinga partija koje su nasuprot vlasti, jer, kako kaže, opoziciji inače nedostaje kredibilno istraživanje javnog mnjenja.

On se osvrnuo i na sve prisutniji upliv vlasti u rad nezavisnih i obrazovnih institucija, navodeći da se algoritam funkcionisanja bilo koje diktature svodi na potpuno preuzimanje javne sfere i svih institucija.

„Martin Luter King je lepo rekao da „naš život počinje da se završava onog momenta kada zaćutimo u vezi stvari koje su važne'“, naveo je, između ostalog, naš sagovornik.

Pročitajte još...

Nedavno ste naveli da su predizbori način da se građani motivišu i politički angažuju. Verujete li da u opoziciji postoji dobra volja za takvu incijativu?

Čisto sumnjam. Oko nas se sve raspada, a lideri opozicije raspravljaju o tome koliko će predstavnika i koja bi struktura tih predstavnika za pregovore trebalo da bude. To su elementarne stvari. Drugo, da sam na njihovom mestu ne bih pridavao neki značaj tim pregovorima jer su fingirani. Vlast neće dati nikakve ustupke i šta misli o tim pregovorima najbolje kazuju njihovi delegirani predstavnici koji po javnosti i sa skupštinske govornice seju mržnju ponajviše protiv istih tih lidera opozicije. Nije mi jasno o čemu sa takvim ljudima možete da raspravljate. Tu rasprave nema, a kamoli nekakvog rešenja. Jeziva je činjenica da predstavnici vlasti funkcionišu po principu kadija te tuži kadija ti sudi. Doneli su nekakav skupštinski Kodeks o pravilima ponašanja koji nemilice krše i potom isti ti ljudi sebe oslobađaju odgovornosti. Kod nas je zakon mrtvo slovo na papiru, vlast nije servis građana, već batina kojom nas svakodnevno uteruju u red. Nažalost, u principu veoma uspešno velikim delom zato što je većina oportuno pristala na dobrovoljno ropstvo. Naše društvo stvara solidne pojedince, ali smo kao zajednica nesolidni. Posledično, solidni pojedinci ili ćute i gledaju svoja posla ili svoju budućnost traže negde drugde.

Da li je već kasno da se organizuju predizbori, imajući u vidu da su beogradski izbori veoma blizu?

Mislim da nije kasno. Ima vremena, ali to vreme curi i s obzirom na nesuglasice u opoziciji i njenoj nefunkcionalnosti do predizbora će teško doći. Nema organizovanog usklađivanja interesa, nema predanog rada na stavljanju po strani nesuglasica, barem privremeno, kako bi se izgradio minimalan nivo međusobnog poverenja koji bi im omogućio konstruktivno delovanje što je i ideja predizbora – da se akcenat sa nečega protiv čega smo premesti u sferu nečega za šta smo. Druga stvar koja je ovde ključna, ako se ima ideja izlaska na beogradske izbore je mobilizacija i trening potencijalnih kontrolora biračkih mesta. Bez toga ni predizbori, ni najbolja moguća saradnja među opozicionim strankama neće biti od koristi. Nisu problem centralne zone grada, ali jesu Barajevo, Mladenovac, Lazarevac, Obrenovac, Sopot, Surčin i Palilula.

Ukoliko bi se sprovela ta ideja, koga vidite kao pobednika, a ko bi bio gubitnik u trci za lidera opozicije?

Nemam predstavu jer ono što opoziciji inače nedostaje je kredibilno istraživanje javnog mnjenja. Pošto toga nema, tu ulogu bi mogli da obave predizbori. Ali tu valja biti oprezan, jer je sasvim izvesno masovno botovsko glasanje kako bi se iskrivila slika o realnom stanju u opoziciji. Dakle, jedna od ključnih tačaka organizacije predizbora je pronalazak rešenja za ovaj potencijalno veliki problem.

Kako komentarišete sve veći upliv vlasti u nezavisne i obrazovne institucije?

Algoritam funkcionisanja bilo koje diktature se svodi na potpuno preuzimanje javne sfere i svih institucija ne birajući sredstva da se do tog cilja dođe. Uzmite za primer Nacrt izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju koji je bio na javnoj raspravi do 17. aprila. Na velika vrata se ruši Ustav i autonomija univerziteta time što se jednom vanuniverzitetskom telu, kao što je SPC, daje moć da daje ili ne daje saglasnost studentima da upišu PBF i nastavnicima i saradnicima da konkurišu za posao ili da zasnuju radni odnos pri čemu SPC nije ni osnivač ni vlasnik ni poslodavac na ovom fakultetu. Proces koji je započet 2019. se svodio na usaglašavanje Statuta PBF sa Statutom UB, a sada imamo situaciju da će, po usvajanju ovih izmena i dopuna Zakona, UB biti primoran da usaglasi svoj Statut sa Statutom PBF.

Za mene je to nezamislivo i tako nešto, ukoliko se desi, će biti mrlja koju nikada nećemo moći da speremo. Ali, sa druge strane, svaka diktatura je u svojim namerama manje ili više uspešna u zavisnosti od otpora koji joj se pruža. Tako, na primer, dok je ovaj dokument bio na raspravi Univerzitet je ćutao, ali su ćutali, čast retkim izuzecima i njegovi profesori. O studentima da ne govorim. Rektorka je, poslednjeg dana javne rasprave izjavila da „Univerzitet u Beogradu i SPC imaju zajedničku odgovornost u obezbeđivanju optimalnih uslova rada Pravoslovnog bogoslovskog fakulteta. Ne znači nužno da ćemo uvek imati iste stavove kako ih treba obezbediti, ali verujem da smo kadri da se dogovorimo zarad dobrobiti Fakulteta…“

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Ova izjava je, blago rečeno, zabrinjavajuća jer ne vidim koja je to naša zajednička odgovornosti i o čemu mi treba da se dogovaramo. Stvar je ovde potpuno jasna: ili će PBF uskladiti svoj Statut sa UB ili rastanak. Postojanje lex specialis slučaja na UB nije moguć jer se time ruši Ustav i autonomija univerziteta. Takođe, ovaj lex specialis podrazumeva će svi studenti i zaposleni na PBF biti diskriminisani u odnosu na sve druge studente i zaposlene na UB. Isto tako, ne mogu jednu ovakvu izjavu da razumem s obzirom da su i Odbor za statutarna pitanja UB i Radna grupa koja je formirana radi usaglašavanja Statuta PBF sa Statutom UB konstatovale da se blagoslovom krši važeći Zakon o visokom obrazovanju i Statut UB.
Ili, ukoliko se dobro sećam, studenti FPN su najavlili neke proteste kako bi zaštitili svoju autonomiju. Nemam informaciju da je bilo nekih protesta, dok se ovim povodom, koliko znam, javnosti obratilo svega dva profesora ovog fakulteta. Dakle, ukoliko nismo voljni da zaštitimo sopstvene slobode, ili ako to radimo samo pro forme, niko nam neće i ne može pomoći.

Pročitajte još...

Kako od toga možemo da se odbranimo kao društvo? Šta nam tim potezima vlast poručuje?

Nažalost po ovom pitanju sam vrlo pesimističan. Nije dobro ako nismo u stanju da smenimo bilo koju, a ne samo ovu vlast. Nije nam nikakva uteha ukoliko se oni raspadnu sami od sebe ili ukoliko izgube pod pritiskom spolja. Kao što sam rekao, ako nismo voljni sami da se odbranimo, niko nam ne može pomoći. Sutra će se promeniti vlast, ali mehanizmi koje je ona izgradila će i dalje biti u funkciji. U tom slučaju ćemo zavisiti od dobre volje nove vlasti i njenih apetita da ove mehanizme zloupotrebljava. Preti nam scenario perpetuirane oportunosti i tu izlaza nema. Martin Luter King je lepo rekao da „naš život počinje da se završava onog momenta kada zaćutimo u vezi stvari koje su važne.“

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar