Šta opozicija i Proglas kažu o studentskom predlogu ekspertske vlade

Novosadski studenti su kao prvi kriterijum za ministra ekspertske Vlade naveli nepovezanost sa izvršnom i zakonodavnom vlašću, precizirajući da ministri moraju biti osobe koje nisu obavljale funkcije u izvršnoj ili zakonodavnoj vlasti, odnosno oni koji nisu bili na bilo kojoj političkoj funkciji.

Drugi kriterijum je nepovezanost sa političkim strankama i pokretima.

Ministri, smatraju studenti, ne smeju biti članovi političkih stranaka, niti delovati u okviru političkih pokreta koji su izlazili ili pokušali da izađu na izbore, kako bi se očuvala njihova nezavisnost u odlučivanju i sprečila bilo kakva politička manipulacija.

Kandidati za ministre moraju biti dokazani i priznati stručnjaci sa značajnim iskustvom i postignućima u svojoj oblasti, a njihovo znanje i kompetencije moraju biti potvrđeni kroz relevantne akademske, profesionalne i istraživačke aktivnosti.

Kao četvrti kriterijum za članove ekspertske Vlade studenti iz Novog Sada su naveli poznavanje rada državne uprave i upravljačkih veština.

“Iako kandidati ne smeju biti politički angažovani, oni bi morali imati dovoljno iskustva u radu sa državnom upravom ili sličnim institucijama, kako bi efektivno upravljali ministarstvima i preduzimali konkretne korake u rešavanju problema“, smatraju studenti u blokadi.

Kriterijum broj pet je da ministri moraju imati moralno ponašanje, visok etički integritet i jasan dokaz da se nisu upuštali u bilo koje oblike korupcije, malverzacija ili neetičkog ponašanja, a na mestu broj šest se navodi da moraju imati podršku među studentima, u akademskim krugovima i široj javnosti.

U predlogu koji je stigao s Univerziteta u Novom Sadu, stoji i da bi mandat ove Vlade bio oročen na osam do 12 meseci.

“Vlada će imati jasan vremenski okvir za delovanje, sa mandatom koji traje između osam i 12 meseci. Ovaj vremenski period biće dovoljno dug da se sprovedu ključne reforme i ostvare ciljevi, koji su postavljeni kao prioriteti, ali takođe dovoljno kratak da se izbegne potencijalno predugo zadržavanje na vlasti. Oročeni mandat omogućava da se Vlada fokusira isključivo na sprovođenje nužnih promena i izlazak iz trenutne političke i društvene krize, bez mogućnosti da preraste u dugoročni politički entitet“, naveli su studenti.

Oni predlažu da svi članovi nove Vlade budu u obavezi da daju pismenu garanciju da neće učestvovati u obavljanju političkih funkcija osam godina nakon završetka svog mandata.

Na dve tribine koje su održane ovim povodom, a koje su organizovali nedeljnici Radar i Vreme, o predlozima studenata oglasili su se predstavnici opozicije i Proglasa.

Veliki zajednički korpus

Predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš ocenio je da je “većina sada svesna da vreme ne radi za Srbiju i njene građane, za studente, prosvetne radnike kojima je egzistencija ugrožena i da moramo da pokažemo da smo spremni na dogovor, kompromis, ustupke, pre svega u okviru velikog korpusa koji sad traži velike promene”.

“Stvaranje uslova da imamo slobodne izbore je samo početak velikog posla koji nam predstoji. Moramo da budemo razumni i da shvatimo da je prelazna Vlada samo put ka slobodnim izborima na kojima bih voleo, a o tome smo i pričali unutar opozicije, da izađemo zajedno, da bismo bili sigurni da ćemo unormaliti zemlju. Da imamo jedan period normalnosti, da popravimo stvari, pa tek na sledećim izborima da idemo kuda-koji, u zavisnosti od ideoloških afiniteta”, rekao je Ponoš.

Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić istakla je da je potpuno nevažno kako bi se zvalo to telo – prelazna ili ekspertska vlada, već je važan cilj, a to su ispunjenje studentskih zahteva i priprema fer i demokratskih izbora.

To pre svega podrazumeva da se očisti birački spisak i oslobode mediji, a najpre RTS. Prema njenim rečima, to telo bi trebalo i da ispuni studentske zahteve i omogući uspostavljanje tužioca za visoku korupciju sa tužilačkom policijom.

Kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević ocenila je da je predlog ekspertske Vlade koji je potekao od dela studenata, krupna politička odluka, ali da bi o modalitetu trebalo još razgovarati.

“Studenti su stalno govorili da ne mogu sve sami. I mi kad smo iznosili svoj predlog prelazne vlade nismo rekli uzmite ili ostavite. U studentskom predlogu ima nelogičnosti i rigidnosti koje ne pružaju ruku ka drugim akterima, ali je sama ideja ona koju svi delimo i u tom smislu je korak u dobrom pravcu. Potrebno nam je više razgovora kako da to rešimo”, ocenila je Biljana Đorđević.

Aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva Predrag Voštinić takođe se založio za prelaznu Vladu, jer je to jedino za sada predloženo rešenje, koje je mirno.

Voštinić je rekao da smo svi svedoci da se društvo protestima studenata i građana značajno promenilo.

„Ako usvojimo činjenicu da sudimo po delima, a ne pripadnosti, to bi značilo da samo oni, koji nisu doprineli tome da je moralo doći do prelazne vlade, mogu da ostanu“, rekao je Voštinić.

Vlada anđela

Miodrag Jovanović iz ProGlasa se našalio i rekao da bi na osnovu zahteva studenata trebalo uvesti termin “Vlada anđela”.

“Kandidati se zamišljaju kao ljudi koji treba da u tu vladu uđu niotkuda, bez prethodnog političkog iskustva, da ostave za sobom sve što rade i da se onda povuku i više nikada se ne aktiviraju”, rekao je Jovanović i ocenio da to deluje prilično utopistički, a stvari su daleko kompleksnije.

“Prilična saglasnost postoji oko toga da je najvažnije da napokon imamo vrlo širok društveni front oko ideje prelazne vlade, čiji deo su i studenti”, rekao je Jovanović i objasnio da je ProGlas već organizovao niz okruglih stolova na kojima je ta ideja razmatrana sa stručnjacima, civilnim sektorom, sindikatima, akademskom zajednicom, pravosuđem, poljoprivrednicima i na kraju sa predstavnicima političkih organizacija, lokalnih grupa građana iz više od 40 gradova u Srbiji.

Kao glavno pitanje postavilo se kako ovu ideju realizovati, kako privoleti vlast da pristane na prelaznu vladu koja bi pripremila uslove za fer izbore.

Društveni pritisak

Učesnici ovih debata saglasni su da se pritisak studenata, građana i opozicije mora nastaviti.

Zamenik predsednika Demokratske stranke Nebojša Novaković kao primer je naveo ne tako davni primer pada vlade Miloša Vučevića.

“Vlada je pala kada je neko izračunao da je bolje da se to desi, nego da ispuni studentske zahteve. Između ta dva izabran je pad vlade, ne svojevoljno, nego zato što je to tako moralo. Sledeći put kad budu nešto morali da biraju, trebalo bi da zaključe da je bolja ekspertska – a ja bih voleo univerzitetska vlada – nego drugi scenario, zato što bi svaki drugi scenario za njih bio gori od toga. A kako gori? To zavisi od količine društvenog pritiska i sve one borbe koju smo do sada videli, od mesnih zajednica do najvišeg nivoa”, rekao je Novaković.

Predsednik Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović rekao je da su sve stranke opozicije pošle od konstatacije da se ovakve krize u normalnim društvima rešavaju poštenim i slobodnim izborima.

„Vučićev režim nije sposoban da takve izbore organizuje“, ukazao je Jovanović i dodao da je zato potreban „međucilj“ odnosno prelazna vlada i da je potrebno razmatrati ozbiljne oblike građanske neposlušnosti, jer se ovakav režim ne svrgava šetnjama.

„Mi treba kao građani, kao anti-SNS, kao demokratska, pristojna Srbija da dovedemo Vučića u stanje da nema izbora nego da prihvati prelaznu vladu“, naglasio je on.

Profesor Pravnog fakulteta Tanasije Marinković smatra da je primer Severne Makedonije najbliži primer prelazne vlade za Srbiju, jer je tamo kriza proistekla iz pravnog problema – nedozvoljenog prisluškivanja i reakcije javnosti.

„Opozicione političke stranke su iznele svoj predlog za razgovor, ProGlas je isto tako postupio, kao i studenti pojedinih fakulteta“, predočio je Marinković.

On je naglasio da „ulica sama po sebi nije dovoljna, jer Vučić vidi da njegov sistem i dalje funkcioniše“.

„Prelazna vlada je ozbiljan projekat koji treba da omogući negovo rušenje“, dodao je on i predvideo da prelazna vlada mora biti usvojena u Skupštini Srbije uz društveni pritisak.