117
Dragan Marković Palma još jednom je uspeo da se upiše u istoriju besmisla novom antologijskom izjavom.
Naime, zauvek prvi čovek Jagodine rekao je juče da je najveći apsurd predložene Rezolucije o Srebrenici taj što ju je predložila Nemačka, koja je, Palma tvrdi, „genetski genocidna”. Osim što je u najmanju ruku fašistička, ova izjava je besmislena iz još jednog razloga (osim onog notornog da je izgovara čovek koji je bio najverniji Arkanov saradnik).
Čini se da je Palma zaboravio ili pak namerno ignorisao činjenicu da u Jagodini, gradu čiji je svojevremeno bio gradonačelnik, posluju nemačke kompanije kojima se ne tako davno zahvaljivao na dolasku i saradnji.
Rezolucija o genocidu u Srebrenici usvojena je u četvrtak, 23. maja, u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Po tom pitanju oglasili su se svi – od visokih državnih zvaničnika, preko opozicionih političara, pa sve do beogradskog muftije.
Oglasio se i Palma. Bolje da nije. Oglasio se, doduše, kako bi rekao da su Nemci “genetski genocidni” – a isti ti Nemci u Jagodini otvaraju kompanije, na kojima je Palma svojevremeno bio zahvalan.
Krajem prošle godine, nemačka kompanija “Šot” obeležila je, postavljanjem kapsule u kamen temeljac, početak izgradnje fabrike ambalaže u Jagodini, u kojoj će biti otvoreno 350 radnih mesta, a početak proizvodnje očekuje se već u ovoj godini. Ovom događaju prisustvovali su tadašnji ministar privrede Slobodan Cvetković, ministar trgovine Tomislav Momirović, ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad, predstavnici fabrike i predsednik Skupštine grada Jagodina – Palma. Ne samo da je prisustvovao, Palma je učestvovao u postavljanju kapsule u kamen temeljac.
PROČITAJTE JOŠ:
Tad je ambasadorka Konrad rekla da “ovom fabrikom u Jagodini Srbija postaje centar nemačke farmaceutske industrije” i zahvalila se gradu na podršci.
U junu 2021. nemačka kompanija “Fišer Automotiv” koja se bavi razvijenjim kinematičkih sistema za enterijer auotomobila otvorena je u Jagodini. Vlasnik grupacije “Fišer” tad je rekao da objekat u Jagodini zauzima 8.500 kvadrata, a da će broj zaposlenih u toj hali biti 400.
Pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, otvaranju je, podrazumeva se, prisustvovao Palma.
“Nije mala stvar da vas prizna Nemačka, najveća ekonomska sila u Evropi”, rekao je tada Palma i dodao:
“Ja sam vama zahvalan što zapošljavate 150 radnika, a kad stignu sve mašine biće ih i svih 400”.
I ne samo to, Palma je najavio da će vlasniku Klausu Fišeru grad Jagodina dodeliti titulu počasnog građanina.
Grad Jagodina potpisao je krajem 2016. godine ugovor s nemačkom kompanijom “Hidro veb” o izgradnji fabrike za proizvodnju opreme za medicinu, auto-industriju i građevinu.
“Ugovor s nemačkom kompanijom Hidro veb vredan je 20 miliona evra i nijedan dinar neće za izgadnju te fabrike u Jagodini ići iz Vlade Republike Srbije. Sve sami finansiraju, a grad Jagodina daje lokaciju u industrijskoj zoni, kao i infrastrukturu, što podrazumeva, struju, gas, vodu i put. Izgradnja ove fabrike počeće naredne godine, a biće veličine 4.000 kvadrata. U prvoj fazi biće zaposleno 50 radnika, a u drugoj još 50”, rekao je tada Palma.
Dve godine kasnije, Jagodina je odlučila da fabrici oduzme zemljište zbog toga što od potpisivanja ugovora „nije preduzela ništa“
Pre svega nekoliko meseci, u martu ove godine, Palma je prisustvovao otvaranju austrijske fabrike “Šibel”, a ovu priliku iskorstio je da se pohvali stranim investicijama u Jagodini.
“Ja sam samo do sada u Jagodinu doveo 13 stranih investitora, očekujemo već ove godine još četiri nemačke firme I jednu austrijsku”, rekao je Palma.
Iako nije fabrika, te zapošljava manje ljudi, treba spomenuti i popularni nemački lanac marketa, Lidl, koji je 2018. godine otvorio prodajni objekat i u Jagodini.
U startu je zaposleno 40 radnika. Palma, doduše, nije prisustvovao otvaranju, ali jeste tadašnja gradonačelnica Snežana Vukašinović, koja je simbolično presekla vrpcu.
Podsećamo, Rezolucija o genocidu o Srebrenici usvojena je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN). Za Rezoluciju, kojom je 11. jul proglašem Međunarodnim danom promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici, glasalo je 84 zemalja, protiv je bilo njih 19, a uzdržanih 68.
Rezoluciju o Srebrenici predložile su Nemačka i Ruanda, a motiv ove dve zemlje da predlože Rezoluciju, leži u sopstvenoj prošlosti.
Nemačka je posle više od 100 godina priznala da je počinila genocid u Namibiji, početkom 20. veka, kada su nemački kolonizatori ubili na desetine hiljada iz plemena Herera i Nama. Kada je Nemačka priznala da je počinila genocid, obavezala se i da će formirati program za razvoj Namibije, a u to ime napravljen fond od 1,1 milijarde evra. Formiran je dogovor, po kom će Nemačka novac isplaćivati tokom 30 godina, dok će isti biti uložen u infrastrukturu i zdravstvenu zaštitu Namibije.
BONUS VIDEO Da li Palma gubi izbore u Jagodini?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
