Partija rizika sa Šešeljem u 10 maraka: Gde je bio Vučić dok su nas bombardovali i kad je rušen Generalštab

“Sećam se jedne partije rizika. Sa Šešeljem sam 1999. igrao riziko i neka bomba udari Generalštab, pukla je jako. Ništa nam nije bilo, ali su se stakla zatresla. Pošto sam već bio na korak od pobede, Šešelj je iskoristio udar i srušio riziko i kaže ne dam ti 10 maraka”, ispričao je jednom prilikom tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić, prisećajući se bombardovanja Srbije i rušenja zgrade koja je nedavno, uprkos protestima struke i građana data u zakup firmi Trampovog zeta.

Tog 24. marta 1999. godine Aleksandar Vučić bio je na poziciji ministra informisanja.

“Zločinački, teroristički, podmukli, kukavički napad NATO vojske na Srbiju i Jugoslaviju, dokaz je neonacističke politike sjedinjenih američkih država i njenih satelita. Srbija će se odbraniti od agresora i neprijatelja pobediti“, pisalo je u saopštenju koje je tad potpisao Vučić.

Godinu dana ranije kao ministar je potpisao je Uredbu, a potom i ozloglašeni Zakon o javnom informisanju. Ovim zakonom oduzeta je mogućnost reemitovanja i preuzimanja programa stranih medija, zabranjeno je širenje defetizma, pojedini mediji su ukinuti, a suđeno je po kratkom postupku čak i za citiranje izjava ili saopštenja koji nisu bili po meri vlasti.

Visine novčanih kazni su bile takve da su garantovale samo propast medija. Novinari su proglašavani izdajnicima, stranim plaćenicima, agentima stranih obaveštajnih službi…

Kad je počelo bombardovanje, otkazi i hapšenja novinara postali su deo svakodnevica, a uvedena je i obavezna cenzura.

Postoje brjna svedočenja novinara iz tog perioda, kako su svakog dana odlazili u beogradski hotel Metropol, gde je bila izmeštena kancelarija Ministarstva informisanja, i tu donosili na odobrenje svoja sutrašnja izdanja.

Trinaestog dana NATO bombardovanja, režimski dnevnik Politika ekspres objavio je tekst “Ćuruvija dočekao bombe”, u kom je ovaj novinar označen kao izdajnik. Isti tekst je, potom, čitan u dnevniku državne televizije. Nekoliko dana kasnije, Slavko Ćuruvija je ubijen.

Tema su i tada, a i danas bili stanovi koje su tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić i potpredsednik Vlade i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić u to vreme dobili.

Njemu četiri sobe, meni samo tri

Nikolić je krajem 1998. godine, kao potpredsednik vlade, dobio stan površine 186 kvadratnih metara u Novom Beogradu. Nikolić je u vreme dobijanja stana imao porodičnu kuću u rodnom Kragujevcu, koju je, kako je sam rekao, ponudio u zamenu za stan, ali tek pošto je dobio rešenje o naplati ekstraprofita. Kako kuća nije vredela kao stan, bio je, kako je objasnio, prinuđen da ga proda, da bi platio porez. Kasnije je u svom „funkcionerskom kartonu“, prema pisanju medija, prijavio da ima stan od 97 kvadrata na Novom Beogradu.

Istog dana kad i Nikolić, rešenje o dodeli stana dobio je i Aleksandar Vučić. Prema pisanju nedeljnika „Vreme“ iz januara 2004. i taj stan u Novom Beogradu od 117,48 kvadrata je kasnije otkupljen. Sam Vučić je, gostujući na B92, septembra 2004. rekao da je od države dobio 61 kvadrat, a da je ostatak otkupio sa ocem. Krajem 1998. godine stan od države je dobio i Dragan Todorović, tada takođe istaknuti član radikala.

Svojevremeno je u intervjuu za Nova.rs urednik dnevnog lista “Danas” Dragoljub Draža Petrović ispričao da je Aleksandar Vučić jednom pokušao da ga kontaktira baš zbog toga što je pisao o pomenutim stanovima.

“Jednom sam napisao kako su on i Toma Nikolić dobili uoči bombardovanja ’99. godine dva četvorosobna stana. Vučić je zvao tadašnjeg glavnog urednika “Kurira” i tražio moj broj, a kad sam to saznao ja sam ga pozvao da bi mi on rekao: “Gospodine Petroviću, ja sam dobio trosoban stan, a Toma je dobio četvorosoban”. Znači, njega je zabolela ta jedna soba više u tekstu. Tu se video njegov odnos prema pisanju o sebi, jer on se nije bunio zbog suštine tog čina – da je uoči bombardovanja od Vlade Srbije dobio stan, nego mu je bitno što je on dobio jednu sobu manje i misli da je zbog toga u čitavoj priči neviniji”, objasnio je u pomenutom intervjuu Petrović.

Kad je reč o zgradi Generalštaba i najavljenom protestu studenata, oni će najpre u koloni otići do Ustavnog suda u centru Beograda, gde će predati zahtev za ocenu ustavnosti odluke Vlade Srbije da zgradu Generalštaba skine sa status kulturnog dobra.

„Ovo nije samo borba za jednu zgradu, ovo je borba za očuvanje naše istorije, identiteta i prava na kulturno nasleđe", piše u objavi studenata u blokadi na Instagramu.

Podsetimo, uprkos protivljenjima nekih stručnjaka i predstavnika Zavoda za zaštitu spomenika, sredinom novembra 2024. godine, Vlada Srbije ukinula je zgradi Generalštaba i Ministarstva status kulturnog dobra. Na mestu gde je sada zgrada Generalštaba biće izgrađen luksuzni hotel i apartmansko naselje, koju će izgraditi firma Affinity Partners emiratskog milijardera Muhameda Alabara i Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa.