Nejedinstven nastup srpske opozicije najviše odgovara autokratskom režimu Aleksandra Vučića, poručuje član Saveta Skupštine slobodne Srbije profesor Dušan Teodorović. U autorskom tekstu za Nova.rs, on se osvrnuo i na aktuelne pregovaračke platforme razjedinjene opozicije i uputio jasnu poruku stranačkim rukovodstvima.
Piše: Dušan Teodorović
Članovi i eksperti Skupštine slobodne Srbije su, zajedno sa predstavnicima stranaka koje su bojkotovale izbore, tokom nekoliko proteklih meseci pripremali platformu za pregovore o izbornim uslovima. Bojkot prošlih izbora je najveći rezultat koji je srpska opozicija postigla na političkoj sceni za vreme Vučićeve vladavine. Samo zbog bojkota i čvrstog stava stranaka koje su bojkotovale izbore režim je nevoljno primoran da pristupi pregovorima o izbornim uslovima pod patronatom Evropskog parlamenta.
Predstavnici Skupštine slobodne Srbije imaju veliko iskustvo i značajne profesionalne rezultate ostvarene u zdravstvu, pravosuđu, poljoprivredi, prosveti, nauci, novinarstvu i kulturi. S druge strane, relativno su neiskusni u političkim igrama na srpskoj političkoj sceni. Svedoci smo, u našim pokušajima da objedinimo srpsku opoziciju, nemogućnosti i nespremnosti dela srpske opozicije da sagleda jedini put kojim mora da se ide u ovom trenutku i koji se zove – jedinstvo srpske opozicije. Opozicione stranke koje su bojkotovale izbore, ne smeju da iznevere nade građana koji su danima demonstrirali u preko 100 gradova u Srbiji.
Postojanje više pregovaračkih platformi i nejedinstven nastup opozicije mogu da odgovaraju, u ovom trenutku, željama stranaka koje su pogazile reč datu narodu i kojima su uslovi na prethodnim izborima bili prihvatljivi. Svakako da nejedinstven nastup srpske opozicije najviše odgovara autokratskom režimu Aleksandra Vučića. Borba za veliki broj pregovarača može samo da znači nepoverenje u ostale pripadnike opozicije i želju da se do najstitnijih detalja kontroliše tok pregovora. Ne postoji nijedan matematički, logički ili politički dokaz da je bolje imati, na primer, dvadeset nego dva pregovarača. Stiče se utisak, voleo bih da je pogrešan, kao da su neki već odlučili da po svaku cenu i pod bilo kakvim uslovima izlaze na buduće izbore. Takav utisak proističe iz razmišljanja da bi eventualno postojanje samo dva pregovarača, koji bi neopterećeni stranačkom pripadnošću i stranačkim planovima mogli i da prekinu pregovore i pozovu građane ponovo na bojkot, možda ugrozilo već ranije donete stranačke odluke o obaveznom izlasku na izbore.
Najviše bih voleo da je ovo moje razmišljanje pogrešno. Vođstva pojedinih stranaka moraju da prihvate ideju da budući pregovori o izbornim uslovima nisu pregovori o ciljevima pojedinih stranaka, već pregovori o budućnosti građana Srbije. I upravo zbog toga su nam potrebna najviše dva nezavisna, moralno čvrsta pregovarača, koji moraju da se bore za interese građana Srbije, a ne za kratkoročne ili dugoročne interese političkih partija.
Tokom poslednjih trideset godina se u krvi raspala naša nekadašnja domovina Jugoslavija. Stotridesethiljada mrtvih, strašni ratni zločini, premeštanja stanovništva, iseljavanja, hiperinflacija, uništena privreda, bombardovanje Srbije, ekstremni pad nataliteta i odlazak najsposobnijih mladih ljudi u svet su užasni dokazi proročanstva Ante Markovića, poslednjeg jugoslovenskog premijera, da ćemo „zablude plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije Evrope“. Čini mi se da je aktuelni politički trenutak takav da pogrešno donete odluke mogu u nedogled da produže Vučićevu vladavinu i agoniju građana Srbije.
Nameću se svakako neka teška pitanja na koja moramo iskreno da odgovorimo. Da li možda samo želimo da učestvujemo na izborima, sa ciljem ulaska u skupštinu i obezbeđivanja državnog finansiranja stranke i pojedinaca? Da li želimo da ponovo iznedrimo novu generaciju mladih političara, po ugledu na oportunističke vođe studentskih protesta iz devedesetih, od kojih su neki danas okosnica Vučićevog režima? Koliko smo, kao ljudi koji žele da povedu građane i promene Srbiju sposobni i spremni da držimo zadatu reč? Da li iskreno želimo da promenimo srpsko društvo? Na kraju, ipak odbijam da verujem da je kod srpskih političkih partija nekakav partijski interes iznad ideje o jednoj drukčijoj Srbiji. Zbog toga, apelujem, još jednom, da se jedinstveni suprotstavimo režimu koji je u Srbiji ubio vladavinu prava, obesmislio izbore, skupštinu, tužilaštva, zaustavio evropske integracije, uništio zdravstvo, prosvetu i kulturu i oterao mladost iz Srbije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare