Papandreu: Đinđić se borio za ideje, a ne za političku moć

"Nećemo zaboraviti prošlost, koja je prilično bolna. Međutim, ta prošlost mora biti lekcija za bolju budućnost, a ne za buduće ratove i sukobe. Mislim da je to poruka koju je Zoran Đinđić zaista razumeo kada je težio pomirenju," istakao je Papandreu."Bio je borac, idealista, ali i realista. Osoba koju zaista nikada neću zaboraviti", rekao je bivši šef grčke diplomatije i premijer."Kao prijatelj, obećavam ti, Zorane, da neću štedeti truda da pomognem da se ostvari tvoj san o ponovnom priključenju Srbije i regiona Evropi", kazao je Papandreu na Đinđićevoj sahrani 15. marta 2003. Međutim, 20 godina kasnije balkanski region još nije u potpunosti integrisan u EU. Papandreu smatra da svi snose odgovornost za to, uključujući i Evropsku uniju.U intervjuu za Radio slobodna Evropa Papandreu je odbacio kao neosnovane napade srpskih nacionalista protiv Zorana Đinđića, naročito nakon izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu."On svakako nije bio nacionalni izdajnik već se borio za svoju zemlju, voleo je i imao viziju", rekao je bivši šef grčke diplomatije i premijer podsećajući da su Đinđića zvali i "srpski Kenedi"."Morao je da donosi hrabre odluke. Znao je da su te odluke skopčane sa žrtvama, čak i ličnim. Iskreni političar želi da služi ne u cilju jačanja sopstvene moći, već zato što veruje da se stvari mogu promeniti na bolje za celu zemlju i građane kojima služi. Mislim da je Zoran Đinđić to činio i po tome će ostati upamćen", rekao je Papandreu.On je dodao da kada se iniciraju takve promene, postoje ljudi koji su protiv vas jer se menjaju ustaljeni mehanizmi i način na koji funkcioniše struktura."Dakle, borite se protiv često jakih sila – ne samo političkih, već i finansijskih, međunarodnih i tako dalje. Zbog toga ćete biti podrivani. Ali, Đinđić će biti upamćen po svojoj borbi za te principe", istakao je Jorgos Papandreu.

"Srpski Kenedi"

Papandreu se seća da je prvi put sreo Zorana "kada se borio za demokratiju u svojoj zemlji Jugoslaviji, odnosno Srbiji"."Stekao sam utisak da je reč o sasvim drugačijem tipu lidera, naravno prilično drugačijem nego Milošević. Otvoren, iskren, entuzijasta, idealista. Neki su ga zvali 'srpskim Kenedijem'", seća se Papandreu.Očigledno je, kaže, bio osoba koja će igrati ulogu u novom poglavlju istorije Srbije."Uvek je voleo svoju zemlju i imao viziju za nju. Bio je borac, idealista, ali i realista. Osoba koju zaista nikada neću zaboraviti", dodaje.

Prvi demokratski režim u Srbiji

RSE: Da li se sećate koje ste se godine sreli. Da li je tada već bio premijer?"Mislim da je to bilo 2000. godine, a onda, naravno, kasnije kada je postao premijer. Sreli smo se i prilično sarađivali u mnogim oblastima. Postao je premijer u veoma teškim okolnostima. Bio je to prvi demokratski režim u zemlji. On je znao da je uspostavljen nakon mnogo žrtava, ratova i patnji građana Srbije. Đinđić je shvatao da su pred njim veoma teški zadaci. Mnogi nisu verovali da će uspeti da održi vladu, da će se ubrzo raspasti jer je u njoj bilo mnogo partija – mislim 19 različitih stranaka. Međutim, on je bio u stanju da ih održi sve na okupu – snažno i uverljivo – sprovodeći mnoge važne reforme sa svojom neiscrpnom energijom i idealizmom", priča Papandreu.RSE: Srbija je u vreme dok je Đinđić bio premijer dobila podršku svih velikih međunarodnih organizacija. Ali, EU i SAD su takođe vršile pritisak na njega da sarađuju sa Haškim sudom za ratne zločine i učini više u borbi protiv organizovanog kriminala. Uz znatan politički rizik, izručio je Miloševića i četvoricu njegovih najbližih saradnika Hagu. On je otvoreno upozorio Tribunal, vlade SAD i EU da je njegova politička pozicija u Srbiji ugrožena nemilosrdnim međunarodnim pritiskom da se Hagu isporuči još jedna grupa osumnjičenih za ratne zločine, uključujući generala Ratka Mladića. Da li je ovaj međunarodni pritisak oslabio Đinđićevu poziciju u Srbiji jer je optuživan da je nacionalni izdajnik?"Zoran Đinđić svakako nije bio nacionalni izdajnik, već se borio za svoju zemlju. Hteo je da sprovede demokratske reforme tako da se omogući borba protiv organizovanog kriminala i paramilitarnih organizacija, da se uspostavi vladavina prava. Uviđao je i da je neophodno pomirenje između naroda bivše Jugoslavije, ali i na širem području Balkana. Verovao je da je to moguće uspostavljanjem sistema pravde. To nije bilo upereno protiv njegove zemlje već da bude u stanju da ostavi iza sebe negativne stvari iz prošlosti i okrene se budućnosti tako što će njeni građani biti oslobođeni tog tereta rata koji je bio užasan za ceo region", kaže sagovornik RSE.Papandreu je kazao i da ne smatra da je Đinđić izdao svoju zemlju."Već ga doživljavam kao ličnost koja se zaista borila za nju. Da, bio je pod pritiskom koja je možda bio žestok. On je to znao. Jedan od njegovim najbližih saradnika mi je kazao da im je Đinđić poručio: ‘Pustite mene da budem gromobran za probleme koje imamo. Ja ću biti gromobran i preuzeću glavni teret, tako da vi, moji saradnici, vlada, savetnici – možete da radite’. Na nesreću, on je primio glavni udar od ljudi koji nisu želeli promene, da njihova zemlja napreduje. Pokušan je atentat na njega neposredno uoči njegovog ubistva pre 20 godina", kazao je.I dodaje: "Sećam se da sam tada bio u Strazburu u svojstvu predsedavajućeg Evropskom unijom kao šef grčke diplomatije. Govorio sam u Evropskom parlamentu, rekavši da je to tragičan događaj, ali da moramo ostati posvećeni naporima u cilju osiguranja stabilnosti i evropske budućnosti ove zemlje (Srbije) i, naravno, Zapadnog Balkana".

Za Đinđića je pomirenje značilo prevazilaženje nepoverenja

RSE: Da li je međunarodna zajednica, bez obzira na podršku i uvažavanje Đinđićevih demokratskih reformi, na neki način i dalje bila sumnjičava u kojoj meri su on i njegovi saveznici zaista raskinuli sa Miloševićevom nacionalističkom politikom?"Mislim da je međunarodna zajednica uglavnom bila prepuna hvale, smatrajući veoma važnim promene (u Srbiji). Sa moje tačke gledišta, znate, i ja sam sa Balkana, poznajem istoriju Balkana, koliko je ona teška, koliko je propatio zbog posredničkih ratova koje su vodile velike sile, zbog njihovih pritisaka. Zoran Đinđić je zaista shvatao da pomirenje ne znači samo potiskivanje istorije u prošlost, već i prevazilaženje osećanja međusobnog nepoverenja. Naime, sve dok ne verujemo jedni drugima, onda tragamo za ‘velikom braćom’, za velikim silama koje će nas zaštiti od naših suseda. On je znao da to mora da okonča. Balkanska istorija sugeriše da mi, ujedinjeni, možemo biti veoma jaka, pozitivna sila za sve naše narode. Ta različitost može biti veoma lepa u kontekstu, naravno, osnovnog poštovanja vladavine prava, demokratije, transparentnosti, sa osećanjem da su zaštićena ljudska i manjinska prava. On je razumeo i verovao u to. Zato sam se zakleo na njegovoj sahrani da ću raditi na ostvarenju njegove vizije o uključivanju Zapadnog Balkana u Evropsku uniju", podseća Papandreu.Zato su, kaže, i organizovali samit u Solunu 2003. godine. „Obećali smo pomoć Zapadnom Balkanu. Od tada se borim za ostvarenje tog cilja – i dan danas – u Savetu Evrope, u Evropskoj uniji“, naglašava.

Papandreuov govor na Đinđićevoj sahrani

RSE: Rekli ste tada, na Đinđićevoj sahrani: "Kao prijatelj, obećavam ti, Zorane, da neću štedeti truda da pomognem da se ostvari tvoj san o ponovnom priključenju Srbije i regiona Evropi". Međutim, 20 godina kasnije balkanski region još nije u potpunosti integrisan u EU, osim Hrvatske i Slovenije. Ko je za to kriv – EU ili nacionalističke i autoritarne snage koje i dalje dominiraju Balkanom dok su demokratske snage prilično slabe i u povoju?"Smatram da obe strane snose odgovornost. Ja sam kritičan prema Evropskoj uniji. Grčka i Severna Makedonija su nedavno, tek pre nekoliko godina postigle težak dogovor. Severna Makedonija je sa pravom čekala na zeleno svetlo na putu ka Evropskoj uniji, ali je bila zaustavljena. To je bio veoma negativan razvog događaja. Čini se da je situacija sada nešto bolja, iako i dalje postoje problemi u odnosima između Severne Makedonije i Bugarske. Jasno je da EU snosi odgovornost. Smatram da, imajući u vidu rat u Ukrajini, Evropska unija uviđa da nam je potrebno da integrišemo (balkanske) zemlje u ovu porodicu", izjavio je Papandreu.Prema njegovim rečima, integracija nije geografski već politički koncept da postanete deo porodice koja neguje određene vrednosti, zalaže za njih i koje su, dodaje, garancija naše bezbednosti, prava naših građana, manjina, suseda kao i dobrosusedskih odnosa."Garantuju nam da se okrenemo zajedničkoj budućnosti, čuvajući naš identitet ali u okviru zajedničkog sistema vrednosti. Mislim da Evropa sada shvatila potrebu dodatnog angažmana na Zapadnom Balkanu. Naravno, to podrazumeva i da mi na Balkanu napravimo otklon od zavodljivog nacionalizma, olakog igranja na kartu straha, pokušaja da se ponovo otvore rane, da se stavi so na stare rane iz prošlosti. Nećemo zaboraviti prošlost, koja je prilično bolna. Međutim, ta prošlost mora biti lekcija za bolju budućnost, a ne za buduće ratove i sukobe. Mislim da je to poruka koju je Zoran Đinđić zaista razumeo kada je težio pomirenju. Ne možemo biti žrtve posredničkih politika u ovom regionu. Treba da radimo zajedno", poručuje Papandreu.RSE: Uoči njegovog ubistva, Đinđić je tražio od Zapada rešenje u to vreme još nerešenog kosovskog pitanja, koje i dan danas nije u potpunosti rešeno. Njegov naslednik Boris Tadić nedavno je rekao da na Zapadu nisu dobro primljene Đinđićeve ideje. Kakve su Vaše informacije o tome?„On je pokušavao da pronađe način da se reši kosovsko pitanje. Smatram da sada treba da se okrenemo budućnosti. Možda smo na prekretnici sa osnovnim sporazumom Kosova i Srbije. Sledeći njihov sastanak je u Ohridu i nadajmo se da će se saglasiti o primeni tog sporazuma“, navodi.RSE: Ali, kakva je bila reakcija međunarodne zajednice i Vaša na Đinđićevu inicijativu iz 2002, ako se dobro sećam?„Ne sećam se detalja te ideje. Kao ministar inostranih poslova, koji je dolazio sa Balkana, u to vreme sam sarađivao ne samo sa Zoranom već i drugima, zatim sam bio u kontaktu sa takozvanom Kontakt grupom. Takođe smo pokrenuli širu balkansku, jugoistočnu saradnju. Međutim, ključ je bio u neophodnosti da jedni druge poštuju, a ne da se ponovo prekrajaju granice što bi pogodilo manjinske grupe, jer je to bio problem za Balkan, i ne samo za njega. Čak i u ratu u Ukrajini, Putin kaže da je zaštitnik određenog dela ukrajinskog stanovništva pa i cele zemlje. To neće proći i vodiće ka novim ratovima i sukobima“, predočava.Grčki političar smatra da nam je potrebna zaštita vrednosti.„Da se zalažemo za njih jer je svaka osoba ravnopravna bez obzira sa koje strane granice se nalazi. One mogu da čuvaju svoj identitet, osećanje pripadnosti određenoj etničkoj grupi, ali živeći u okruženju u kome se poštuju demokratski principi i vladavina prava“, kaže.

Đinđić težio pravednom rešenju za Kosovo

RSE: Da je Đinđić živ, da li bi kosovsko pitanje bilo rešeno, ili bi makar izgledalo drugačije nego što je danas?„Nadam se, jer je bio snažna i hrabra osoba. Mislim da je reč ‘hrabar’ veoma važna. Bio je izuzetno hrabar i nije politički kalkulisao. Očito je težio pravednom rešenju. Svi žele što je moguće pravednije rešenje za ovaj problem, ali to nije lako. Sećam se u vreme rata na Kosovu, kada sam bio šef diplomatije, Grčka nije bila uključena u vojne operacije. Mi smo u osnovi rekli da ćemo se angažovati u humanitarnoj pomoći i tražiti puteve za zajednički rad na pomirenju i obnovi. To smo i činili. Smatram da je on (Đinđić) imao viziju, snagu. Da kažem na ovaj način. Imam iskustva sa mnogim sukobima. Ovaj region je bio zahvaćen mnogim sukobima. Imamo kiparski problem, grčko-turske odnose koje sam ceo život nastojao da poboljšam. Znam da kada se pojave šanse, moraju da se iskoriste“, navodi.Kaže i da „ne postoje idealna rešenja za neke od ovih sukoba“.„Ali, moraju se iskoristiti prilike da bi se krenulo napred, što je u najboljem interesu budućih generacija. Stoga je moja poruka sada – ne propuštajte priliku koja se pruža. Vidim da je Evropska unija veoma spremna da pomogne na mnogo načina. Međunarodna zajednica je voljna da pomogne u teškim pregovorima koji predstoje u Ohridu. Međutim, verujem da ako postoji spremnost, to bi bilo u korist ne samo stanovnika Srbije i Kosova, već i celog Balkana a takođe i Evrope. Mislim da je to od velike važnosti“, rekao je Papandreu.Ceo intervju pročitajte na sajtu RSE.***BONUS VIDEO - 20 godina bez Đinđića: Da li je Srbija stala ili pala? – gosti Slobodan Milosavljević i Gorica Mojović

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=20godinabeziniadalijesrbijastalailipalagostislobodanmilosavljeviigoricamojovi-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5548691"]