Očajnički pokušaj Vučića da uguši otpor u unutrašnjosti: Udario je na najhrabrije opozicionare

Veliki protest na koji su studenti pozvali na Vidovdan označio je početak nove faze represeije koju sprovodi režim Aleksandra Vučića. Dva dana pred ovo okupljanje, pet režimskih televizija istovremeno je emitovalo specijalnu emisiju u kojoj su puštani prisluškivani razgvori opozicionara, uz optužbe da su pripremali rušenje ustavnog poretka.

Na jednom od prisluškivanih razgovora, kako su tvrdili režimski novinari, čuje se i Ivan Matović preduzetnik iz Kraljeva i opozicioni političar.

Ovaj razgovor je emitovan svega nekoliko sati pošto je Matović uhapšen u mestu Gugalj, na putu ka Požegi. U vozilu marke „škoda“ kojim je upravljao, u torbici je pronađen pištolj marke CZ 765, brušenog serijskog broja, sa okvirom u kojem se nalazilo 7 komada metaka i fabrička kutija sa 25 komada pripadajuće municije, tvrdio je MUP.

„Ivan Matović i drugi osumnjičeni planiraju da održavanje najavljenog protesta uz upotrebu nasilja iskoriste za svrgavanje najviših državnih organa sa posebnim akcentom na predsednika Srbije”, piše, između ostalog, u policijskoj prijavi od 21. juna.

Matović je osumnjičen da ruši ustavni poredak i jedini je zadržan u pritvoru.

U dokumentu sa Matovićevog saslušanja u koji je KRIK imao uvid, piše da je opozicionar iz Kraljeva rekao da iza njegovog hapšenja stoji ministar za javna ulaganja, inače predsednik Izvršenog odbora SNS Darko Glišić. To je potvrdila i Matovićeva suprgua Milica.

Ona je za medije ispričala da oni kao porodica preživljavaju "pakao" od kraja 2023, kada je njen suprug od Glišića dobio ponudu da sarađuje sa SNS i da će ako je prihvati biti obezbeđeni i oni, i njihova deca i unučići. Prema njenim rečima, on tu ponudu nije želeo ni da čuje.

"Predsednik jedne opštine je pozvao Ivana dok je sedeo sa Novicom Antićem i rekao mu da Darko Glišić ima ponudu za njega, ponudu koja se ne odbija, ali Ivan je takav da on tu ponudu nije hteo ni da čuje", navela je za N1.

Inače, Glišić je samo nekoliko dana uoči hapšenja javno prozvao Matovića, optužujući ga da je pomogao novinarima KRIK-a kada su istraživali nekretnine njegove bivše partnerke.

Podsetimo, KRIK je otkrio da je partnerka Darka Glišića kupila tri stana za četiri godine i to platom radnice Poštanske štedionice u Kraljevu

Talas privođenja političara

Nakon hapšenja Ivana Matovića, nastavljeno je privođenje opozicionih političara i u drugim gradovima.

Tako je u danima za nama uhapšen Radovan Novaković, advokat i predsednik odborničke grupe „Užička akcija“ u Gradskoj skupštini Užice. Policija je privela i Vladana Sinđića odbornika Zeleno levog fronta u Užicu.

Osim toga, pokrajinski poslanik Pokreta slobodnih građana, Radivoje Jovović uhapšen je na blokadi u Novom Sadu početkom jula.

Ispred Pravnog fakulteta u Beogradu privedena je i Biljana Stojković kada je više od 30 pripadnika žandarmerije krenulo na okupljene studente i građane, među kojima je bila i Stojković. Nekoliko dana kasnije, ona je saslušana u policiji zbog tvita o blokadama u Zemunu.

U Zrenjaninu je pred početak blokada priveden odbornik pokreta "Promene u fokusu" u Skupštini Zrenjanina Milan Pernat.

Temelji za hapšenja političara i odbornika u Srbiji postavljeni su zapravo još uoči velikog studentskog protesta koji se održao u Beogradu 15. marta, kada su po istom scenariju najpre na režimskim televizijama emitovani prisluškivani razgovori opozicionih aktivsita, nakon čega je njih nekoliko uhapšeno, a među njima i Marija Vasić, koja je u međuvremenu puštena, a čiji je slučaj izazvao najveću pažnju javnosti.

Nova faza represije

Komentarišući talas hapšenja opozicionara, Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku kaže za Novu da je po sredi nova faza represije vlasti.

"Represija se praktično povećava sve vreme. Sada imamo prilično ogoljeno hapšenje ljudi koje očigledno služi samo za demonstriranje sile jedne policijske autokratske države. Nema nikavkog drugo opravdanja za hapšenje ovih ljudi, a posebno nema opravdanja za određivanje pritvota", kaže Popović.

Dodaje da je to direktna posledica pritiska izvršne vlasti na tužilaštvo i sudove.

"Nažalost, kao što sam rekao ovo jeste nova faza, ali ne umem da predvidim da li je i poslednja. Mislim da možemo da očekujemo još goru represiju, ako sudimo po onome što je vlast radila u prethodnih osam meseci", navodi sagovornik Nove.

Na pitanje kome se šalje poruka hapšenjem političara, Popović kaže:

"Mislim da je to pre svega poruka građanima i to onom užem jezgru Srpske napredne stranke. Aleksandar Vučić je zaključio da mu je ozbiljno oštećen imidž 'hrabrog i jakog lidera' i on sada pokušava ogoljenom represijom da kaže da on još uvek drži stvari u svojim rukama i da on može da uhapsi bilo koga, da može silom da razbije blokadu. To mi deluje kao infatilno ponašanje jdnog povređenog čoveka", kaže Popović dodajući da je to zapravo iza njega kontraprouktivno.

Oči uprte u Evropsku komisiju

Od početka političko društvene krize u Srbiji, reakcije koje su stizale sa adrese Evropske unije ili Evropske komisije javnost u Srbiji pomno je pratila.

Međutim, one se uglavnom svode na jednolična saopštenja u kojima se navodi da se situacija pomno prati.

Glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović-Štiplija.kaže za Novu da se po pravilu Evropska komisija uzdržava od komentarisanja pojedinačnih slučajeva koji se vode pred nacionalnim institucijama, pozivajući se na nezavisnost policije.

"Međutim, nakon talasa hapšenja opozicionih aktivista, političara, studenata, postavlja se pitanje gde je granica između pojedinačnih slučajeva i sistemske represije. U danima koji su usledili posle 28. juna, zabeležen je niz reakcija evropskih institucija, uključujući komesarku za evropsko proširenje koji su jasno stavili do znanja da pažljivo prate razvoj događaja", kaže Štiplija, podvlačeći da ćutanje ne može biti politika proširenja, stoga EK mora da pronađe drugačiji način za komunikaciju u Srbiji.

Sagovornik Nove smatra da je vreme za sadržajniju rekaciju Evropske komisije i drugih institucije, zbog očiglednog trenda koji je vlast hapšenjem uspostavila 28. juna, a koji narušava osnovne demokratske standarde.

Novine Nova uputile su pitanja Evropskoj komisiji, tražeći reakciju na hapšenje opozicionih političara. Do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor.