"Obrisani Tviter nalozi SNS otvarani pre i u vreme protesta"

"Neki od naloga koje je Tviter ukinuo bili su stari i po deset godina. Međutim, većina ukinutih naloga otvorena je sredinom 2018. To se dogodilo u dva velika talasa – sredinom 2018. godine nešto malo pre početka protesta pod nazivom '1 od 5 miliona'. Drugi talas bio je sredinom 2019. godine", rekao je Buš za Glas Amerike (VoA).Na pitanje uz pomoć kojih alata se na Tviteru i drugim društvenim mrežama može sprovoditi kampanja zbog koje je ugašeno više od 8.500 Tviter naloga, Buš je rekao da je korišćen softver Castle.rs čija je svrha bila povezivanje tih naloga, ali da to nije jedini alat koji se može koristiti u te svrhe."Ima ih mnogo. Međutim, želim da istaknem da je u ovom slučaju slika nešto šira - da je veliki broj naloga dizajniran i vođen na način da ostavljaju utisak kao da se radi o običnim korisnicima Tvitera. U ovom slučaju članova SNS. Nije se radilo o takozvanim botovskim nalozima, već su bili dizajnirani da izgledaju kao da se radi o stvarnim ljudima", dodao je Buš čije je istraživanje objavljeno istovremeno kada je Tviter saopštio da je ukinuo više od 8.500 naloga sa kojih su aktivno podržavani SNS i Vučić.Upitan da li se to sprovodi po nekoj specifičnoj matrici, Buš je rekao da jedna od stvari koja se sa sigurnošću može reći jeste da su aktivnosti slične ovim u porastu u političkim sistemima u kojima ima mnogo napetosti i sukoba."Što se više politika premešta na internet i društvene mreže - ljudi će sve više biti u iskušenju da koriste ovakve i slične alate kako bi koristili platforme poput Tvitera. U slučaju Srbije, bili smo svedoci široke i sofisticirane upotrebe tih taktika i alata", rekao je.Upitan da li su osim pojedinaca, u tu kampanju bili uključeni i mediji ili zvanični Tviter nalozi nekih državnih institucija Srbije Buš je rekao da postoje dokazi da su neki od ugašenih naloga pripadali zvaničnicima Srpske napredne stranke."Nisam, međutim, siguran da li su neki od njih povezani i sa nekim od medija. Naravno, nekada nije lako utvrditi da li su nalozi za koje deluje da su ih otvorili zvaničnici - autentični. Sa njih nije bilo previše objava i nisu imali veliki broj pratilaca - tako da se nismo usredsredili na njih", naveo je.Jedan deo analize stenfordskog postdoktoranda odnosi se na nedavnu Minhensku bezbednosnu konferenciju na kojoj su učesnici bili i Aleksandar Vučić i Hašim Tači, predsednici Srbije i Кosova i glavni pregovarači u dijalogu Beograda i Prištine.Buš kaže da mu je ideja bila da istraži kako se reaguje na pojedinačni politički događaj u konkretnom slučaju, u poređenju sa trogodišnjim ili četvorogodišnjim vremenskim periodom."Manje-više, ponašali su se na isti način kao što su to činili u vezi sa događajima na domaćoj političkoj sceni. Davali su podršku objavama sa naloga predsednika Srbije, hvalili su način na koji se predsednik bavio temama o kojima se tamo govorilo. S druge strane, osim što su naloge koristili za napade na druge učesnike konferencije, obračunavali su se i sa neistomišljenicima na unutrašnjem planu. Napadali su neistomišljenike, protivnike, kao i druge učesnike konferencije", rekao je Buš.Po njegovom mišljenju zlupotrebe društvenih mreža mogu se preduprediti aktiviranjem nevladinog sektora i grupa koje istražuju objavljene sadržaje."Njihovim aktiviranjem, uočavanjem koordinacije i ukazivanjem platformama društvenih mreža. To bi u najvećem broju ovakvih slučajeva bilo najdelotvornije", rekao je Danijel Buš za VoA.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram