19
U narednom periodu predstavnici Evropskog parlamenta diskutovaće o nacrtu Rezolucije o Srbiji koju je predložio izvestilac za našu zemlju i evroposlanik, Vladimir Bilčik. Na Bilčikov tekst podneto je preko 400 amandana, a u nekima od njih poslanici otvoreno pozivaju da se Srbija žestoko kazni zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji i uskladi svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom.
Nacrt rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, predstavljen je u drugoj polovini aprila. U dokumentu se poziva naša država da uvede sankcije Rusiji, a izražena je i zabrinutost, između ostalog, zbog vladavine prava, zbog pritiska na pravosuđe, ograničene slobode medija, zastrašivanja i napada na novinare, ali i uticaja kineskih investicija na životnu sredinu.
Veliki deo evroparlamentaraca smatrao je, kako saznaje “Nova”, da je predlog rezolucije previše blago tretira situaciju u Srbiji, stoga je podneto više od 400 amandmana. To ne znači da će svi oni biti usvojeni. O tome koji će predlozi biti usvojeni u nerednim danima će pregovarati četiri vodeće poslaničke grupe u EP.
Pročitajte još...
Četiri vodeće poslaničke grupe u Evropskom parlamentu, od kojih će zavisiti sadržaj Rezolucije o Srbiji, čine S&D (socijalisti i demokrate), “Obnovimo Evropu”(liberali), Zeleni i Evropska narodna partija (EPP), čije pridruženi član Srpska napredna stranka.
Upravo iz EPP-a, najbrojnije grupacije u Evropskom parlamentu, stižu žestoke kritike na račun ponašanja naše zemlje.
Tako je, na primer, Lukas Mandl, poslanik ove koalicije, predložio u svom amandmanu da EU preispita obim finansijske pomoći koju pruža Srbiji u slučaju da naša država nastavi da pruža podršku antidemokratskim ideologijama i ukoliko nastavi da izbegava da se pridruži sankcijama te zajednice protiv Rusije.
U svojim amandmanima on je izrazio i žaljenje zbog nedostatka javne podrške u Srbiji za pristupanje Evropskoj uniji, a predložio je i da Evropski parlament uputi poziv novoizabranoj većini u Srbiji da se fokusirana na rešavanju problema sa nedostatkom vladavine prava, osnovnim pravima, slobodi izražavanja, borbi protiv korupcije i dezinformacija, funkcionisanju demokratskih institucija i javne uprave.
Podsetimo, nedavno je nemački Bundestag usvojio zaključak pod nazivom “Odbrana mira i slobode u Evropi – sveobuhvatna podrška Ukrajini”, u kom se indirektno poručuje Srbiji da mora da bira – sankcije Rusiji ili gubitak finanijske podrške.
U pomenutom dokumentu, Bundestag je pozvao Vladu Nemačke da unutar institucija EU predloži da se preispita pomoć iz pretpristupnih fondova za kandidate za članstvo u tu zajednicu koje izbegavaju da uvedu sankcije Rusiji. Imajući u vidu da je Srbija jedina zemlja kandidat koja nije uvela sankcije, jasno je da se ova odreba odnosi na našu zemlju i da je zvanični Berlin spreman da preduzme određene korake kako bi – ili kaznio Beograd zbog odbijanja da uvede sankcije ili ga naterao da to učini.
Kao najmoćniji parlament jedne države unutar EU, nadležnosti Bundestaga u procesu pridruživanja novih članica su veoma velike – za razliku od nekih država članica, gde o toku pregovora odlučuju vlade zemalja, u Nemačkoj se ovim temama bavi upravo parlament, odnosno Odbor za evropske poslove, a u slučaju regiona i Odbor za saradnju sa državama Zapadnog Balkana.
BONUS VIDEO: Vučić jedini zna ko će biti u Vladi Srbije
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
