Izvršni direktor Biora za društvena istraživanja (BIRODI), Zoran Gavrliović, predstavio je preporuke za održavanje fer i poštenih izbora u Srbiji u ime te organizacije. On je za Nova.rs naveo da postoji niz problema koje nepohodno rešiti pre usaglašavanja izbornih uslova, te da opozicija u svojim zahtevima nije obuhvatila sve probleme.
PROČITAJTE JOŠ...
Analizu izbornih uslova i preporuke koje je predstavio Gavrilović u ime BIRODI-a, prenosimo u celosti.
“Koristeći nalaze našeg istraživanja izbornog integriteta iz 2020. godine, izveštaj ODIHR-a, BIRODI analizu predloga stranka i Analize Mišljenja koje je izradila Radna grupa Vlada Srbije za praćenje i primenu ODIHR preporuka, BIRODI je izradio set preporuka koji treba da unaprede integritet izbornog procesa pre svega tako što će ojačati zakonitost izbornog procesa, a to znači primenu postojećih zakona, zatim postupanje postojećih institucija u skladu sa zakonom definisanim nadležnostima uz raspolaganje adekvatnim resursima i poštovanjem etičkih standarda struke i profesije.
Preporuke za unapređenje integriteta izbornog procesa su plod višegodišnjih istraživanja medija, a kroz medije i istraživanja institucionalnog i normativnog okvira koji na neposredan, ali i posredan način utiče na to da li Srbija ima ili nema fer i slobodne izbore. Čitav poduhvat ima tri komponente: teorijsku, istraživačku i praktičnu. Teorijska komponeta se bazira na konceptu Gnezda izbornog integriteta počiva na stavu da integritet izbornog procesa čine slamke (Agencije za sprečavanje korupcije, RIK, Repubički zavod za statistiku REM, regulatorna tela, pravosuđe, političke partije, NVO koje prate izbore, mediji, agencije za istraživanje javnog mnjenja, donatori i građani kao birači) i lepak, odnosno ono što uvezuje slamke kako bi sam integritet izbora bio što veći, a to su: normativni integritet (regulisanje zako Institucionalnosti (institucije postupaju u skladu i u svrhu ostvarivanjem zakonom propisanih nadležnosti), zakonitosti (poštovanje postojećih zakona i njihova revizija na način da se ne prave paralelne institucije), integriteta (regulisan sukob interesa, transparetnost, regulisana diskreciona ovlašćenja, kumukacija interesa, etičko upravljanje na nivou izbornog procesa i institucija koje su plod izbornog procesa), kažnjivosti (stvaranje uslova za sankcionisanje po postojeće propisanim kaznama i povećanje izvesnosti kažnjivosti i participatnosti (izbori su proces koji se tiče svih društvenih aktera, ne samo političkih partija).
Želim da naglasim da su dve naše preporuke koje se tiču merenja tonaliteta izveštavanja medija kao indikatora u REM metodologiji i korišćenje Zakona o uzbunjivačima kao instrumenta za sprečavanje i sankcionisanje pritisaka na birače i evidentiranje izbornih nepravilnosti su postali deo predloga koji su formulisali EU parlamentarci.
I pored toga što je ODIHR u svom izveštaju iz 2020. sa parlamentarnih izbora naglasio da je spajanje predsedničke funkcije predsednika Republike i političke stranke kršenje OSCE Dokumenta iz Kopenhagena iz 1990. godine stav 5.4. u nijednom javno dostupnom predlogu se ovaj problem ne naavodi kao zahtev za izborne uslove i traga za njegovim rešenjem. BIRODI u svom predlogu je predložio meru kojom se zahteva da se ovaj problem reši.
Povezano sa tim je i činjenica da se tokom izbornog procesa narušava izborni integritet mogućnošću da predsednika stranke predlaze kandidate za narodne poslanike što u slučaju da su ti isti predsednici stranka budući ili aktuelni predsednici Republike stvara sukob interes jer po Ustavu Srbije član 118 poslanici mogu da pokrenu postupak protiv predsednika Republike ako je prekršio zakon ili Ustav, što u ovom slučaju kada su predloženi od predsednika stranke koji je u predsednik Republike je manje verovatno.
Jedna od predloženih mera je izmena Zakona o sprečavanju korupcije član 50, što bi za posledicu trebalo da ima da se ovaj član odnosi i na predsednika Republike koji je prema aktulenom zakonskom rešenju izuzet od funkcionerske kampanje kao neporedno izabrani funkcioner, što je pseudo argument nastao 2010. godine kada je ovaj zakon donet pod imenom Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.
U svojim preporukama smo ukazali na potrebu da se preispita regularnost rada REM-a koji od 2014. godine je u upitno-pravnom statusu imajući u vidu da podzakonska akta REM-a nisu upodobljena sa novim Zakonom o elektronskim medijima što ozbiljno dovodi u pitanje intgritet REM-a kao institucije i izbornog procesa u kojem on ima jednu od ključnih uloga.
Kada je u pitanju nadzor nad primenom zakona i staranje o integritetu izbornog procesa, BIRODI je na stanovištu da je bolje reformisati postojeće insittucije, nego praviti privremene zasnovane na lex specijalisima. Iz tog razloga smo u svojim merama predložili reformu Nadzornog odbora koja se u pogledu sastava poklapa sa onim sto je predloženo u javno dostupnim predlozima. Isto tako smatramo da je nadzor nad RTS-om i RTV- moguće da sprovodi samo mehanizam sastavljen od strukovnih udruženja i to na prateći poštovanje Kodeksa novinara Srbije. Učešće poliričkih stranka bilo vlasti ili opozicije u mehanizmima monitoringa medija je urušavanje integriteta izbornog procesa. Takođe, izuzetno značajnim smatramo uvođenje unutarredakcijske evaluacije priloga koji se emituju u dnevnicima, vestima i političkim emisijma. U osnovi evalucije, koju bi radili novinari, predmet analize bi bila primena profesionalnih i etičkih standarda.
U merama se ukazuje na potrebu da se spreče tzv partijske kamere, odnosno praksa da se PR sadržaji napravljeni u izbornim štabovima emitiju u izbornoj hronici kao medijski sadržaj, što je do sada samo TV N1 prihvatila da ne radi na inicijativu BIRODI-a.
Od posebnog značaja je da se reguliše način prikaza istraživanja javnog mnjenja koja su postala instument političke promocije čine se ugrožava integritet istraživačke profesije, jer se u velikom broju slučajeva krše kodeksi koji regulišu profesionalno postupane istraživača (ESOMAR i WAPOR-a).
I za kraj, ukidanje fabrika botova koje su antipod slobodnoj i demokratskoj javnosti je jedan od ključnih preduslova za fer i slobodne izbore. Ovaj sistem ima za cilj da uguši dijalog i javnost u Srbiji, dve ključne pretpostavke za integritet izbornog procesa. BIRODI je izradio skicu zakona.
U svojim dokumentima ODIHR naglašava da su izbori instrument za ostvarivanje demokratije u kojima se građanima mora omogućiti da imaju relevatne informacije o svim izbornim takmacima i stanju u društvu kako slobodno i bez pritisaka izrazili svoj izbor ostvarujući svoje interes. Iz tog razloga ovom prikazom se obraćam javnosti Srbije da se o predloženom izjasni”, poručio je Gavrilović.
Dokument sa preporukama koje je izradio BIRODI možete pročitati na ovom linku.
BONUS VIDEO SAŠA JANKOVIĆ: Odbio sam da se sretnem sa Merkel zbog onoga što je uradila pred izbore
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare