3
Rojtersova vest objavljena na osnovu navodnog internog dokumenta Evropske unije u kojem se navodi da EU ne može da garantuje sigurno članstvo za šest balkanskih država, uključujući Srbiju, izazvala je pravu pometnju.
Naknadni demanti portparolke EU Ane Pisonero Ernandes doneo je navodno olakšanje. Mada nije jasno zbog čega, jer Srbija, stiče se utisak, ne radi gotovo ništa na ubzanju svog evropskog puta i na sprovođenju željenih reformi, što potvrđuje i gotovo godinu i po dana bez ijednog otvorenog poglavlja. Tocbi značilo da nije do Evrope, nego do nas samih, što potvrđuju i sagovornici portala Nova.rs.
Evropska unija, u strahu od političke reakcije u državama članicama, ne može više da garantuje sigurno članstvo u budućnosti za šest balkanskih država, kojima je svojevremeno to obećano, preneo je pre nekoliko dana Rojters reči četiri diplomate i tekst internog dokumenta.
Kako je pisao Rojters ćorsokak oko deklaracije za Samit EU i balkanskih lidera 6. oktobra je „najniža tačka“ strategije EU da pridruži Srbiju, BiH, Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju i Kosovo evropskom bloku. Dodaju da se to podudarilo sa aktuelnim tenzijama između Beograda i Prištine. S tim u vezi navedeno je da se bogatije države, poput Danske, Francuske i Holandije, plaše da se ne ponovi greška „brzog ulaska u Uniju“ kao što se to desilo sa Bugarskom i Rumunijom 2007, kao i neuspešna migracija radnika iz istočne Evrope u Veliku Britaniju, koja je mnoge Britance okrenula protiv EU.
Ubrzo je stigao demanti Evropske unije.
“Budućnost celog Zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji”, izjavila je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero Ernandes u pisanom odgovoru „Glasu Amerike“, a povodom teksta agencije Rojters u kojem se navodi da u EU ne postoji saglasnost o članstvu zapadnobalkanske šestorke.
Pisonero navodi i da je „politika proširenja strateška investicija u stabilnost i sigurnost Evrope“, kao i da su lideri EU više puta ponovili, uključujući i na poslednjem samitu u Zagrebu, da su nedvosmisleno posvećeni evropskoj perspektivi.
Ali da li je Srbija posvećena toj istoj perspektivi?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji nedavno je u Češkoj da bi Srbija volela da postane članica Evropske unije, ali da i ako ispuni sve potrebne uslove Unija je nikada neće prihvatiti kao punu članicu.
Zvuči baš ohrabrujuće za sve one građane Srbije koji bi voleli da se konačno nađu tamo gde pripadaju – u zajednici evropskih naroda.
Ohrabrujuće koliko i podatak da godinu i po dana nismo otvorili nijedno novo poglavlje.
Istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović za Nova.rs kaže da bi realno gledano, na neki način bilo bi dobro da su otvoreno rekli da ne mogu da garantuju novo proširenje EU.
“Nego da se nastavi ova šarada gde se države kandidati vuku za nos i gde Brisel ignoriše realne probleme na Balkanu. Ovo je jedan ozbiljan začarani krug, a za izlazak iz njega potrebno je rešavanje tri ključna problema. To su pod jedan da EU prvo dovede u red svoje dvorište, pod dva da zemlje Zapadnog Balkana urade isto, jer su mnoge pokazale da umesto napretka zapravo nazaduju, pogotovu po pitanju vladavine prava. Na kraju da se reše teritorijalni sporovi, tu pre svega mislim na kosovski spor”, kaže Vuksanović.
Problem je u tome, smatra on, što je zapravo jedini podsticaj za ove države da sprovedu neke reforme upravo mogućnost ulaska u EU.
“Bez toga, muslim da reformi i rešavanja sporova neće biti jer nemaju pozitivan podsticaj da to urade. Dugoročno, mislim da se vladajućoj eliti sviđa ideja o ulasku u EU, pre svega kako bi se priključili na njihove fondove. Vučić bi sasvim sigurno voleo da bude novi Viktor Orban u Evropi. Međutim, pristup EU je za njih jedan dugoročni cilj, tako da su trenutno fokusirani samo na one kratkoročne i srednjoročne ciljeve, a to je konsolidacija njihove unutrašnje vlasti”, navodi Vuksanović.
Analitičar Instituta za javne politike Srđan Cvijić misli da ovde postoje dva problema.
“Ali da se vratimo na tren na suštinu te Rojtersove vesti. Svaki samit između EU i Zapadnog Balkana prati neka vest koja je obično trač ili spin, kao na primer ova ili informacija da će Srbija biti skinuta sa liste za viznu liberalizaciju. Ništa od tih vesti nije se obistinilo. Ipak, ostaje činjenica da manji broj zemalja članica EU nije preterano entuzijastična po pitanju proširenja. Pre svega je tu Francuska, a zatim i Holandija i Danska. Definitivno imamo zastoj sa njihove strane, ali je mnogo problematičniji zastoj sa naše strane. Pritom se ta atmosfera u EU koristi kao opravdanje srpskih vlastodržaca u smislu da to nije njihova odgovornost, već je to volja same unije”, kaže Cvijić.
Činjenica je, međutim, da mi gotovo godinu i po dana nismo otvorili nijedno poglavlje.
“Zato što ne ispunjavamo najosnovnije kriterijume koji se pred nas postavljaju. U tom smislu ne treba da se poredimo sa Severnom Makedonijom koju na tom putu ima dodatnih poteškoća koje ne zavise od nje same, već recimo sa Crnom Gorom koja je na istom nivou pristupnih pregovora. Ne ide ni njima to baš brzo, ali su svakako daleko ispred nas. Osnovni problem je u stvari nedostatak volje da guramo napred po pitanju članstva u EU”, zaključuje Cvijić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
