1
Poslanici Skupštine AP Vojvodine usvojili su danas sa 90 glasova „za“ i osam protiv odluku o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, a najveća novina je da nosilac izborne liste ne mora da ima prebivalište na teritoriji Pokrajine.
Predlogom ove odluke propisani su način i postupak izbora poslanika u Skupštinu, sa ciljem ustanovljavanja veće transparentnosti i uređenosti postupka izbora, kao i unapređenja izbornih uslova, navedeno je u obrazloženju.
Predložena rešenja, kako se dalje navodi, podržavaju rešenja iz novog Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je rezultat međustranačkih dijaloga.
Odlukom su zadržana dosadašnja rešenja koja se mogu i smatrati osnovnim postulatima izbornog procesa, odnosno AP Vojvodina je jedna izborna jedinica, glasanje za izborne liste sa kojih se mandati poslanika dodeljuju kandidatima prema njihovom redosledu na listi, primena sistema najvećeg količnika prilikom raspodele mandata, izborni cenzus od tri odsto, a zadržava se i postojeća struktura izbornog procesa, a koja se odnosi na rokove za raspisivanje i održavanje izbora.
Položaj potencijalnih podnosilaca izbornih lista olakšan je u smislu da treba da predaju manje dokumentacije radi proglašenja izborne liste.
Dovoljno je prikupiti 4.000 overenih izjava birača, umesto 6.000, koliko je predviđeno prema važećoj Odluci, a značajno je olakšan i položaj manjinske izborne liste, za čije proglašenje bi, prema Predlogu te odluke, bilo dovoljno 2.000 overenih izjava birača, umesto 3.000, koliko zahteva trenutna odluka.
1
0
0
Predlog odluke donosi značajne novine u pogledu organizacije i rada organa za sprovođenje izbora, posebno u pogledu transparentnosti njihovog rada i šireg kruga subjekata iz političkog života koji učestvuju u njihovom radu, pa i imaju dodatna ovlašćenja u pogledu kontrole pravilnosti sprovođenja izbornog postupka.
Predlogom odluke uvode se određena rešenja koja su do sada bila sadržana u uputstvu koje je Pokrajinska izborna komisija donosila radi sprovođenja izbornog procesa, a koja su se pokazala kao primeri dobre prakse.
Poslanici Skupštine AP Vojvodine usvojili su danas sa 90 glasova „za“ i osam protiv odluku o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, a najveća novina je da nosilac izborne liste ne mora da ima prebivalište na teritoriji Pokrajine.
Predlogom ove odluke propisani su način i postupak izbora poslanika u Skupštinu, sa ciljem ustanovljavanja veće transparentnosti i uređenosti postupka izbora, kao i unapređenja izbornih uslova, navedeno je u obrazloženju.
Predložena rešenja, kako se dalje navodi, podržavaju rešenja iz novog Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je rezultat međustranačkih dijaloga.
Odlukom su zadržana dosadašnja rešenja koja se mogu i smatrati osnovnim postulatima izbornog procesa, odnosno AP Vojvodina je jedna izborna jedinica, glasanje za izborne liste sa kojih se mandati poslanika dodeljuju kandidatima prema njihovom redosledu na listi, primena sistema najvećeg količnika prilikom raspodele mandata, izborni cenzus od tri odsto, a zadržava se i postojeća struktura izbornog procesa, a koja se odnosi na rokove za raspisivanje i održavanje izbora.
Položaj potencijalnih podnosilaca izbornih lista olakšan je u smislu da treba da predaju manje dokumentacije radi proglašenja izborne liste.
Dovoljno je prikupiti 4.000 overenih izjava birača, umesto 6.000, koliko je predviđeno prema važećoj Odluci, a značajno je olakšan i položaj manjinske izborne liste, za čije proglašenje bi, prema Predlogu te odluke, bilo dovoljno 2.000 overenih izjava birača, umesto 3.000, koliko zahteva trenutna odluka.
Predlog odluke donosi značajne novine u pogledu organizacije i rada organa za sprovođenje izbora, posebno u pogledu transparentnosti njihovog rada i šireg kruga subjekata iz političkog života koji učestvuju u njihovom radu, pa i imaju dodatna ovlašćenja u pogledu kontrole pravilnosti sprovođenja izbornog postupka.
Predlogom odluke uvode se određena rešenja koja su do sada bila sadržana u uputstvu koje je Pokrajinska izborna komisija donosila radi sprovođenja izbornog procesa, a koja su se pokazala kao primeri dobre prakse.
U nadležnosti Pokrajinske izborne komisije ostaće isključivo tehnička pitanja, a produžavaju se dosadašnji rokovi za ulaganje pravnih sredstava protiv odluka ili propuštanja organa za sprovođenje izbora.
Ovim odredbama propisuju se organi za sprovođenje izbora, njihove nadležnosti i način obrazovanja Pokrajinske izborne komisije i biračkih odbora, kao i lokalnih izbornih komisija, pod određenim uslovom, dodaje se u obrazloženju.
Četvrtom glavom se propisuju pravila od značaja za određivanje biračkih mesta i prostorija u kojima se određuju biračka mesta i u odnosu na trenutno važeća rešenja, novine predstavljaju prenošenje nadležnosti za utvrđivanje biračkih mesta sa Pokrajinske izborne komisije na lokalne izborne komisije, kao i mogućnost da se biračka mesta odrede i za manje od 100 odnosno više od 2.500 birača, pod uslovima utvrđenim Predlogom odluke, uz saglasnost Pokrajinske izborne komisije.
Po pitanju subjekata ovlašćenih za podnošenje izbornih lista, izborne liste mogu da podnose registrovane političke stranke, koalicije registrovanih političkih stranaka i grupe građana, dok je izostavljena odredba o obrazovanju koalicija registrovanih političkih stranaka i grupe građana.
Predlogom odluke se, za razliku od važeće odluke, detaljno uređuju pitanja načina obrazovanja koalicija i grupe građana, preuzimajući rešenja iz višegodišnje prakse Pokrajinske izborne komisije, odnosno uputstva za sprovođenje izbora.
Predloženo je i da se grupa građana definiše kao grupa od najmanje 10 birača, koja se sporazumom udružuje radi učešća na izborima.
Iz Uputstva se preuzimaju i rešenja u pogledu propisivanja pravila o određivanju naziva izborne liste i naziva njenog podnosioca, posebno u slučaju koalicija i grupa građana.
Zatim se uređuje ko može biti nosilac liste, rok za podnošenje izborne liste i posebno se reguliše sadržaj izborne liste, na način na koji je to do sada bilo uređeno uputstvom Pokrajinske izborne komisije, zatim dokumentacija koja se dostavlja uz izbornu listu, pravila o prikupljanju potpisa birača.
Zadržava se postojeće rešenje da na izbornoj listi mora da bude najmanje 40 odsto kandidata manje zastupljenog pola na izbornoj listi, pri čemu se preciznije definiše način raspoređivanja kandidata na izbornoj listi prema polovima, tako što se jasno propisuje da se među svakih pet kandidata moraju naći tri kandidata jednog i dva kandidata drugog pola.
Predlaže se novi rok prema kojem je Pokrajinska izborna komisija dužna da o podnetoj izbornoj listi odluči u roku od 48 časova od njenog podnošenja, umesto dosadašnjeg rešenja od 24 časa.
BONUS VIDEO: Za šta ćemo sve glasati na vanrednim izborima