Mesec dana od kako je Vučić "svirao kraj protestima": Pljeskavice se ohladile, narod nije

“U subotu, 15. marta, država će odsvirati kraj”, poruka je koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz dana u dan ponavljao uoči skupa u glavnom gradu Srbije, pokušavajući na taj način da obeshrabri pobunjene građane da dođu u Beograd.

Ovakve najave, koje su između ostalog služile Vučiću da prikrije sopstveni strah od naroda koji je protiv njega, nisu demotivisale ljude – naprotiv, prestonica Srbije je tog 15. marta svedočila najvećem protestnom skupu ikada.

Nije uspeo ni plan vlasti da veštački izazove incidente na protestu uprkos velikom broju ljudi u crnom koji su se tog dana okupili u nekadašnjem Pionirskom parku, a danas “Ćacilendu”.

Svesni njihovog prisustva, ali i namera, doneta je odluka da se centralni skup prvobitno planiran da se održi ispred Skupštine, pomeri na Slaviju. Na taj način “ćaciji” su ostali bez svrhe, a građani su osujetili režim u nameri da proteste prikaže kao nasilne.

Priterana uza zid, vlast je upotrebila poslednje raspoloživo (zvučno) oružje nameravajući tako da rastera demonstrante i izazove paniku.

Scene na kojima se vide prepune beogradske ulice, ali i snimak napada na građane ubrzo su krenule da se šire van granica Srbije, pa su tako u svet poslate dve slike – jedna na kojoj su ujedinjeni građani koji su ustali protiv korupcije i kriminala u državi i druga na kojoj je prikazana vlast koja je udarila na sopstveni narod.

Usledili su dani u kojima su predstavnici države pokušavali da ubede javnost da ne veruju svojim očima, govoreći kako “nikakav zvučni top” nije upotrebljen, dok je predsednik Vučić u prethodnih mesec dana u više navrata proglašavao “pobedu nad obojenom revolucijom”.

I pored svega - protesti su nastavljeni

Svi fakulteti, uprkos pritiscima koji se konstantno vrše na studente i profesore, i dalje su u blokadi. Širom Srbije održavaju se skupovi na kojima građani iznova izražavaju nezadovoljstvo stanjem u državi i vlašću koja gazi njihova elementarna ljudska prava, a primetno je i veće saglasje među opozicionim strankama.

Da Vučić apsolutno nije taj koji može da “svira kraj”, smatra u razgovoru za “Novu” Igor Avžner, stručnjak za medije i komunikacije.

“On je učesnik u čitavom ovom protestu, a sudija je narod i sudija će biti izbori do kojih mora doći. Ali ne izbori pod Vučićevim uslovima, već onima koje je dao ODIHR i koji su normalni u svim demokratskim državama sveta”, podvlači Avžner.

Prema njegovim rečima, predsednik Srbije u ovom trenutku pokušava da motiviše svoje centralno biračko telo koje se, kako ističe, sužava.

“Da sam na njegovom mestu, ne bih bio zadovoljan sa tim što postižem. Da li je on zadovoljan, ne znam. On svojom komunikacijom pokušava da homogenizuje to telo koje ga podržava, a s druge strane stvara dodatni motiv ljudima da se pobune – i to ne samo onima koji su protiv njega, već i apstinentima i onima koji su proteklom periodu bili bliži njegovoj opciji”, smatra Avžner.

Sunovrat nekada nedodirljivog vođe i krah pred svojima

U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao odgovor na 15. mart i najveći protest kom je Srbija ikada svedočila, pokušao je da odgovori svojim “Svenarodnim saborom”.

Centralne ulice u Beogradu zatvorene su na tri dana, a po završetku naprednjačke manifestacije ulice u neposrednoj blizini Skupštine ostale su neprohodne za saobraćaj.

Štaviše, “Ćacilend” je počeo da se širi iz Pionirskog parka ka državnom parlamentu – postavljeni su šatori na ulici, što je izazvalo revolt dela građana.

Na pitanje da li ovakvim potezima Vučić i njegova vlast dodatno motivišu i podižu borbenu gotovost pobunjenih građana, Avžner kaže da on zaista širi telo koje je nasuprot njemu.

“Ali to nije isto kao podizanje borbene gotovosti. Za nju je zadužena strana koja je protiv njega. On ih svojim postupcima motiviše da budu na drugoj strani, a za ‘pumpanje’ je zadužen neko drugi. Siguran sam da studenti nisu jedini koji bi to trebalo da rade i da je neophodno jedinstvo svih faktora koji su protiv ovakve korumpirane vlasti”, zaključuje Avžner.

A što se utisaka sa skupa tiče - ponovo je upregnut kompletan državni aparat kako bi se izvršio pritisak na zaposlene u javnom sektoru da “bukiraju” mesto u autobusu za Beograd, ograđena je prestonica, delile su se dnevnice, pretilo se onima koji razmišljaju da li da krenu na put, pekle su se pljeskavice i kobasice na ulici u smiraj vaskršnjeg posta, pisala su se pisma predsedniku.

Epilog: Ljudi su tražili izlaz – i bukvalno, izvan ograde. Napustili su skup pre nego što je predsednik Vučić završio govor. Dok je 15. marta Beograd odzvanjao od glasova slobodnih građana, na “saboru” vlasti ostale su samo prazne Terazije, hladne pljeskavice i transparenti koje više niko nije držao. Protesti su nastavljeni, a ugašen je samo požar na roštilju koji se rasplamsao tokom Vučićevog "svenarodnog skupa"