Igor Žeželj, jedna karijera: Od studentske pobune 90-ih do pretnji studentima u eri SNS, preko milionskih aranžmana sa Telekomom

„Kurir“ je, da podsetimo, u nepotpisanom tekstu koji je juče objavljen na portalu tog tabloida, izrazio gnev zbog tročasovne studentske blokade Brankovog mosta, održane u sredu, 26. marta.

Naslov efektan: „Koga ste blokirali, kome ste zagročali život? Pojavili ste se pre 4 meseca u našim životima tvrdeći da ste oslobodioci, a sada odlazite nalik na poraženu vojsku“.

Zaključak opasan: „Da prevedemo za one sa jeftinijim karatama: zadržite ovu zimu u lepom sećanju, sačuvajte slike sa Instagrama, zalečite žuljeve od pešačenja… i koračajte dalje sa svešću da ste dali sve od sebe. Manite se maltretiranja građana. Moglo bi da se desi da na neku od narednih blokada mostova građani reaguju drugačije nego do sada. Da oni koji su verovali Jovi Bakiću zaplivaju u reci.“.

To nije savet, to je pretnja. Predsednik NUNS Željko Bodrožić najavio je i prijave na konto ovog ali i drugih tekstova Kurira.

"Parking servis" i "Zvezda"

Igor Žeželj, vlasnik "Kurira", ima koloritnu biografiju. Paradoksalno, počeo je kao jedan od organizatora Studentskog protesta 1996/7. Nakon protesta, bio je jedan od osnivača i lidera Studentskog političkog kluba (SPK), piše Istinomer. Ta organizacija ubrzo je postala deo Demokratske stranke, a tek posle promena iz oktobra 2000. godine, počinje ozbiljan Žeželjev uspon u državnom aparatu.

Počeo je, zapravo, od Parking servisa.

„Posle oktobarskih promena 2000, Žeželj postaje pomoćnik direktora u Parking servisu, gde je na mesto direktora postavljen Živorad Anđelković. Nakon što Košarkaški klub Crvena zvezda zapada u jednu od mnogobrojnih kriza u poslednjih tridesetak godina, moli Đinđića za pomoć. Tadašnji predsednik vlade u klub šalje Anđelkovića, Žeželja i Gorana Vesića sa ciljem da izvuku KK Crvena zvezda iz teške situacije – Anđelković postaje predsednik Upravnog odbora, a Žeželj direktor Zvezde.“, piše nedeljnik "Vreme".

U „Crvenoj zvezdi“ bio je do novembra 2008.

„Tokom 2010. isplivava informacija da je klub dužan 12 miliona evra, a da je rukovodstvo kluba tokom 2006. založilo grb kluba, kao i ostalu imovinu, uključujući blender, frižider i štampač. Vučić te 2010. izjavljuje da su košarkaški klub upropastili ‘politički mafijaši’, a zanimljivo je da se 2011, kada u praktično nepostojeći klub ulazi Nebojša Čović, Žeželj javlja kao jedan od poverilaca Zvezde.“, navodi se takođe u ranije citiranom tekstu.

Mediji i milioni iz avansa

Paralelno, rastao je i njegov medijski uticaj.

BIRN-ov Media Ownership Monitor navodi da je Žeželj u poslu digitalnih medija više od 15 godina, jer je vlasnik i direktor kompanije „Wirless media“ (WMG) posato u junu 2004. Nedeljnik „Vreme“ piše da Telekom Srbije u saradnji sa „Wireless Media“ te 2004. osniva prvi WAP portal – Mondo (koji je mogao da se čita na mobilnim telefonima). Odskočna daska bila je kupovina "Adria media group", kompanije koja je izdavač "Kurira". Pod kapu Žeželja tada dospeva preko 40 medija. 

O medijskom biznisu Igora Žeželja, Nova je pisala mnogo i sa pažnjom. Jasno je i zbog čega: javno, državno preduzeće "Telekom Srbija", čiji su akcionari građani ove zemlje, godinama unazad "šuruje" sa Žeželjevim WMG, i to na način koji, čini se, ne ide u korist nama, građanima ove zemlje.

Sumnje na te okolnosti najpre su počele 2019. godine, kada je "Mondo" kupio "Kurir", odnosno kompletnu grupu koja je bila izdavač ovog medija, a akvizicija je odjeknula u medijskim krugovima upravo zbog toga što je "Mondo" po svemu bio daleko manji medij od "Kurira". Objašnjenje: pre kupovine "Kurira", "Mondo" je dobio 10 miliona evra "kratkoročnog avansa". Godinu i po dana kasnije, Marinika Tepić otkrila je ugovor "Telekoma" i "Monda" u vrednosti od skoro 38 miliona evra, kojim državni telekomunikacioni operater od Žeželja otkupljuje "medijski sadržaj".

Usledila je analiza pravnika koji su ovaj ugovor nazvali "fiktivnim" i ukazali na "višak" od 10 miliona evra koji se pojavljuje u ugovoru. Da li je to onaj "avans" iz 2019?

Žeželj je bio šokiran optužbama, koje je demantovao. 

Beskrajni "Telekomov" krug i u njemu Žeželj

Šokantno ili ne, tek ove optužbe počele su da imaju više smisla u godinama koje su usledile. Tako je, recimo, 2023. godina bila u znaku izmene medijskih zakona, koje su otvorile vrata državi Srbiji da kupuje i osniva medije. Baš niko nije propustio da pomisli kako je to idealan scenario za "zaokruživanje" posla "Telekoma" i Žeželja, kroz kupovinu WMG.

Da se neke promene dešavaju, bilo je jasno još u martu 2024. godine. Tada je, 7. u mesecu, “Wireless Media” dobila još tri “sestre firme”. Konkretno, “Wireless Media” je razdelila imovinu, obaveze i potraživanaja novim, izdvojenim preduzećima. U pitanju su, inače, firme “WMG Media” (koja je vlasnik Kurira), “WMG Digital transformation” i “WMG Product & Services”.

Ove firme preuzele su i dugove “Wireless Medie”. Najgore je prošla “WMG Media” koja je registrovana kao firma koja se bavi “upravljanjem ekonomskim subjektom”. Na nju je prebačen dug težak čak 3,3 milijarde dinara, preneo je tada N1. To je više od 28 miliona evra. Upravo kroz taj dug, „Telekom“ bi mogao da uđe u vlasništvo Kurira.

Poslednje nove informacije o ovoj promeni vlasništva, Nova je objavila u avgustu prošle godine. Tada je firma Adria Media Magazine, čiji je krajni vlasnik Igor Žeželj, pripojena njegovoj firmi Mondo INC, koja je izdavač dnevnog lista Kurir i vlasnik istoimene televizije. Istovremeno je i obrisana iz Agencije za privredne registre. Liči na ukrupnjavanje pred prodaju.

Od novembra prošle godine, međutim, "država" i klika koja njom trenutno upravlja imaju druge probleme.

Odbrana i poslednji dani

Od pada nadstrešnice u Novom Sadu i protesta koji su potom usledili, čini se da je akcija preuzimanja WMG usporena ili odložena. Svi medijski resursi SNS angažovani su sada na odbranu vladajuče stranke i predsednika Vučića, u svetlu pre svega studentskih zahteva za otkrivanjem pozadine novosadskog zločina.

"Kurir" je prethodnih meseci zato na braniku stranke.

Poslednji u nizu nepotpisanih tekstova o prirodi i cilju studentskih i građanskih protesta prešao je određene granice i može se kvalifikovati kao pretnja. Prethodni su bili samo čista propaganda. Prošli petak je, recimo, bio jedan od onih dana u kom je "Kurir" - u samo nekoliko sati  - objavio devet tekstova u kojima nosioci vlasti izražavaju ili neslaganje sa protestima ili najavljuju njihovo „propadanje“ ili apele „zabrinutih građana“ da se sa protestima prekine.

Divan primer tog delovanja je nepotpisan tekst objavljen sredinom ove nedelje, pod naslovom: „Najnovija analiza službi bezbednosti i potpuno nov snimak! Ovo razbija mit o zvučnom topu, dobro pogledajte šta rade redari„, u kom se insinuira da su studenti inscenirali napad i izazvali paniku na velikom protestu minule subote. Naravno, brojni studenti su negirali ove tvrdnje, među njima i Siniša Cvetić, koji je o tome govorio u „Utisku nedelje“ prošlog vikenda.

Tek nekoliko dana kasnije, desio se kralj obrva, i desant na medijsku scenu provladinih portala, u kojem je i "Kurir" imao svoju ulogu. Tada je na dnevnom redu bila objava lažnog građanskog rata. Od lažnog građanskog rata do plivanja u reci prošlo je samo 5 dana.

Sledeće veliko okupljanje studenti najavljuju za sutra, ispred redakcije "Informera"...