9
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Kada se 2018. godine urušio most “Morandi” u Đenovi i tom prilikom poginule 43 osobe, tužilaštvu je trebalo dve godine da podigne optužnicu. Na optuženičkoj klupi našlo se 59 osoba, a prvi među njima bio je direktor preduzeća koje je bilo nadležno za održavanje mosta, jer je istraga utvrdila da most godinama nije održavan. U slučaju urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu za sada je jedino ministar Goran Vesić podneo ostavku i, sudeći po kampanji koja se vodi u režimskim medijima, Vučić je spreman da žrtvuje i bivšeg ministra saobraćaja i aktuelnog ministra trgovine Tomislava Momirovića.
Javnost se uglavnom bavi uzrocima pada nadstrešnice a da skoro niko ne govori o tome da nadstrešnica nije održavana, iako je to zakonska obaveza upravljača železničkom infrastrukturom, odnosno javnog preduzeća Infrastruktura železnice Srbije. Na čelu ovog preduzeća nalazi se Jelena Tanasković, kadar koji je prema izvorima “Vremena” iz vladajuće stranke blizak ministru finansija Siniši Malom, piše „Vreme„.
Jelena Tanasković je na početku vladavine naprednjaka bila predmet krivičnog postupka koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu. Slovenačka NLB banka optužila ju je da je kao direktor kuće za faktoring zajedno sa nekoliko srpskih biznismena proneverila više od 50 miliona evra.
Navodno, Tanasković tada upoznaje Sinišu Malog, najuticajnijeg naprednjaka posle Vučića, i njen život kreće drugim tokom. U vreme njegovog mandata na čelu Beograda od 2014. do 2018. godine, ona je prvo bila nadležna za dečiju zaštitu u Beogradu, da bi potom postala gradska sekretarka za finansije.
Po odlasku Malog u Vladu Srbije Tanasković kreće za njim i postaje državna sekretarka u Ministarstvu finansija, da bi potom postala državna sekretarka u Ministarstvu životne sredine, što je deo upućene javnosti prepoznao kao pokušaj prvog potpredsednika Vlade da kontroliše ministarku Irenu Vujović.
Na iznenađenje mnogih u Srpskoj naprednoj stranci, Tanasković je u oktobru 2022. godine postala ministarka poljoprivrede. Otkud ona na tom mestu postalo je jasno kada se u narednih godinu dana budžet Ministarstva poljoprivede uvećao čak tri puta u odnosu na vreme kada je ministar bio njen prethodnik Branislav Nedimović. No, Tanasković ni sa takvim budžetom nije uspešno vodila ovaj resor, budući da su njen mandat obeležili brojni protesti poljoprivrednika. Način na koji se ona obračunavala sa poljoprivrednicima najbolje ilustruje slučaj iz Bavaništa, kada su lokalni naprednjaci jednom od nezadovoljnih poljoprivrednika blokirali kućni prag, čime su ga onemogućavali da bolesno dete odvede kod lekara.
Prilikom izbora nove Vlade u maju 2024. godine Tanasković ostaje bez funkcije ministarke poljoprivrede. Da je taj gubitak funkcije posledica unutarstranačkih borbi u SNS-u, potvrđuje izjava aktuelnog ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića, izrečena pre nekoliko meseci u debati u Narodnoj skupštini. Odgovarajući poslaniku Miroslavu Aleksiću ministar Martinović je optužio Tanasković da je produžila rok za prijavu za subvencije za poljoprivredne mašine kako bi Aleksić navodno dobio podsticaj za traktor.
U aktuelnim sukobima naprednjaka Tanasković svrstavaju u grupu Bratislava Gašića, kome se kanda sprema sudbina Nebojše Stefanovića. Da li je to tačno pokazaće vreme, a do tada je Jeleni Tanasković ministar Mali namenio utešno mesto na funkciji direktora Infrastrukture železnice Srbije. U naprednjačkoj, skoro pa feudalnoj hijerarhiji, smatra se da mesto direktora ovog preduzeća pripada Malom, čiji je kadar bio i Nebojša Šurlan, dugogodišnji direktor koji je otišao sa čela preduzeća jer su u javnost procureli snimljeni telefonski razgovori koje je vodio sa Malim i drugim državnim funkcionerima.
Infrastruktura železnice Srbije upravljala je železničkom stanicom u Novom Sadu. U toj stanici su sedeli šef stanice, otpravnici vozova, kao i zaposleni koji su je čistili i održavali i prodavali karte putnicima. Inače, Infrastruktura železnice Srbije upravlja sa oko 650 železničkih stanica i mnoge od njih, poput stanice Prokop, nemaju upotrebnu dozvolu.
Prema izvorima “Vremena” iz jednog od sindikata zaposlenih, ovo železničko preduzeće preuzimalo je zapisnikom svaku novu fazu završenih radova na Železničkoj stanici Novi Sad, a ista procedura je sprovedena i na Prokopu. Osim što je investitor neuspešne rekonstrukcije stanice u Novom Sadu, Infrastruktura železnice Srbije je kao upravljač bila u obavezi da proverava stanje objekta. Da to nisu radili govore izjave građana medijima posle tragedije, izjave u kojima su tvrdili da su prijavljivali da parčići betona padaju sa nadstrešnice. Niko iz Infrastrukture nije reagovao.
Ostatak teksta čitajte na portalu „Vreme„.
***
BONUS VIDEO – Obućina: Ko je odgovoran za nesreću, a još je na slobodi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
