0
Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) izjavio je da očekuje da će u oktobru biti potpisan sporazum između svih aktera dijaloga o poboljšanju izbornih uslova uz posredovanje članova Evropskog parlamenta, ako taj papir bude zadovoljio sve strane.
Na pitanje N1 da li očekuje da u septembru dođe do pomaka u međustranačkom dijalogu pod posredstvom evroparlamentaraca, kao što je najavio predsednik parlamenta Ivica Dačić, Klačar je rekao da očekuje da ćemo u septembru imati određenu vrstu, ako ne finalne, a ono predfinalne verzije nacrta sporazuma koji bi trebalo da sadrži sve stvari koje bi bilo moguće unaprediti do narednih izbora.
„Ne bih rekao da ćemo u septembru imati finalni dogovor između aktera, računajući da će biti potrebno neko vreme da se taj dokument revidira i dođe se do finalne verzije, ali možemo očekivati u septembru da ćemo biti blizu jednog rešenja za sledeće izbore i da u oktobru možemo da svedočimo nekoj vrsti potpisivanja sporazuma između svih aktera ako taj papir bude zadovoljio sve strane kojih je je u dijalogu jako puno“, rekao je Klačar u Danu uživo.
On je rekao i da su mediji svakako najvažnija ili jedna od najvažnijih tema u razgovorima i da se čini da će se, ako se nađe neka vrsta zadovoljavajućeg rešenja na tu temu, da smo blizu postizanja dogovora. „Mediji na neki način boje čitave ove pregovore i dijalog i ako se nađe neki imenitelj u vezi s medijima možemo da računamo da smo bliže postizanju nekog dogovora“, istakao je Klačar.
Istakao je i da, objektivno govoreći, sada malo znamo o tome kakva su rešenja na stolu. „I to, na kraju krajeva, nije loše. Iskustva sa prethodnim dijalogom, onim iz 2019.godine pokazuju da je konstruktivnija atmosfera kada su kamere isključene“, rekao je Klačar.
Dodao je da smo posle sastanka održanog 9. jula mogli da saznamo da je atmosfera bila konstruktivna što pokazuje da možemo da svedočimo nekoj vrsti unapređenja političke komunikacije za koju su zaslužni ljudi iz EP koji su uspeli da amortizuju polarizaciju koja postoji na srpskoj političkoj sceni.
Na pitanje kako tumači izjavu Vladimira Orlića iz SNS da je ta grupa predložila da se na razgovore pozovu i predstavnici javnog servisa i REM-a, Klačar kaže da se taj predlog čini kao neka vrsta izlaska iz dogovorenog formata, pošto je on bio dogovoren tako da u njemu učestvuju političke organizacije.
„Iz našeg ugla taj format je najbolji“, rekao je Klačar i dodao da to ne znači da mediji ne treba da budu uključeni u razgovore, ali da bi sa njima pre trebalo ddržati bilateralne sastanke – sa evparlamentarcima ili sa predsednikom skupštine.
Klačar je naglasio da bi bilo dobro da iza sporazuma stanu akteri koji će na izborima da učestvuju, a da bi mediji i organizacije civilnog društva trebalo da budu konsultovani.
„Ali nisam siguran da im je mesto da budu u neposredni akteri međustranačkog dijaloga“, kaže.
Na pitanje da li će, ako dođe do predloga sporazuma u septembru biti dovoljno vremena za njegovu primenu do izbora, Klačar je rekao da bi, pre svega bilo dobro da bilo koje rešenje bude podržano javnom saglasnošću svih aktera koji su učestvovali u dijalogu, da ono bude javno garantovano od svih stranaka, kako u kasnijim fazama ne bi došlo do razlitičitih tumačenja.
Kaže i da je bolje dogovoriti se oko manjeg broja stvari a da iza toga jasno stanu svi politički akteri.
Što se samih rokova tiče, ističe da je teško pronaći optimalan rok da možemo da govorimo da su se poboljšali izborni uslovi. „Čini mi se da je dovoljno tih šest meseci“, rekao je Klačar i dodao da bi od toga tri ili četiri meseca bilo redovnog izveštavanja o aktivnosti stranaka, a da bi onda imali još dva i po meseca predizborne kampnaje.
„Ako pogledamo polaznu tačku od koje se krenulo – potpunog nedostatka političke komunikacije, bio bi veliki uspeh ako bi bio postignut dogovor i ako bi on bio potpisan u oktobru. To bi čini se, bilo dovoljno vremena da dobijemo izbore sa punom političkom kompeticijom i da dobijemo izbore posle kojih bi debata bila nastavljena u mirnijoj atmosferi“, rekao je Klačar.
Upitan da li vlast priznaje da uslovi moraju da budu bolji, rekao je da vlast učesćem u ovom i prethodnom dijalogu pokazala spremnost da razgovara o promenama u izbornom zakonodavstvu. Ovaj dijalog, ističe, pokazuje da i vlast i opozicija ima političkog interesa da se dođe do rezultata – SNS ima interes da dobije pluralistički parlament koji bi odražavao realnu sliku o političkom životu u Srbiji, a opozicija bi izašla iz teške situacije u kojoj se našla posle bojkota.
Ukazuje i da u svim međunarodnim izveštajima stoji da postoji ne mali prostor da se neke stvari unaprede u izbornom procesu u Srbiji, da su notirane kritične tačke i bilo bi dobro da se ti problemi otklone, pre svegaoni vezani s medijima i ulogom koju imaju funkcionrri tokom kampanje.
Na pitanje da li smatra da je postignut napredak u odnosu na prve razgovore održane na FPN-u 2019. godine, on je ocenio da su ti razgovori bili velika propuštena prilika, jer su trebali da se dese u domaćem okruženju bez posredovanja evroparlamentaraca, kao i da su bili započeti na vreme.
Ocenio je da se u odnosu na tu propuštenu priliku sadašnji razgovori razlikuju po spremnosti i političkog volji obe strane da se neke stvari promene.
To ga, kaže svrstava u grupu blagih optimista po pitanju uspeha dogovora pošto i jedna i druga strana imaju politiki motiv da razgovori uspeju.
BONUS VIDEO: Međustranacki dijalog uz posredovanje Evropskog parlamenta
