Iza leđa građana Srbije, vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem je još u martu ove godine prodala deo zemljišta na kome se sada nalazi Beogradski sajam i to kompaniji Beograd na vodi u kojoj su Arapi većinski vlasnici. Kupoprodajni ugovor nije objavljen, te nije poznato pod kojim uslovima i po kojoj ceni su Arapi došli do zemljišta. Prema analizi “Nove”, morali su da plate najmanje 50 miliona evra.
Dok su mediji prošlog meseca pisali kako je “Beogradski sajam“ ostao bez svega što je decenijama koristio i bio prinuđen da to unese i u svoje poslovne knjige, cela priča oko možda i najskuplje lokacije u glavnom gradu bila je zapravo završena.
Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se tokom prezentacije Beograda 2027. osvrnuo i na lokaciju “starog Sajma”, i tek tako izneo detalje koji su mnoge šokirali.
Naime, kako se moglo videti na prezentaciji predsednika Srbije, prvo je osnovano posebno preduzeće u koje je država unela deo zemljišta kao svoj ulog, a potom je svoj udeo, odnosno zemljište, prodala “Beogradu na vodi”.
Tako sada kompanija u kojoj su Arapi većinski vlasnici (68%) poseduje deo imovine na Sajmu. Ugovor između Republike Srbije i Beograda na vodi potpisan je 16. marta 2023.
“Ovu halu ovde koja zauzima ukupno gotovo 10 odsto Republika Srbija zadržava u svom vlasništvu 100 posto, a što se se ovog drugog dela tiče, 62 posto su javne površine, a 38 odsto će biti za objekte. Tu ćemo negde da napravimo i onaj veliki točak, oko, ono što imaju svi veliki gradovi”, objašnjavao je Vučić dodatno kako će sve to da izgleda, a zapravo je najvažnije prećutao.
Informacije o novoosnovanom preduzeću i ceni po kojoj je otkupljena naša imovina Vučić nije saopštio. U ovom trenutku su tajna.
Imajući u vidu sve što je napisano, jasno je da je prodajom svog udela u novoformiranom preduzeću država prodala zemljište Beogradu na vodi, a da ga nije javno ni oglasila. Ne zna se ni koje je to preduzeće u kome je prodala svoj udeo, niti po kojoj ceni.
Promene u vlasničkoj strukturi zemljišta ne mogu se videti u katastru nepokretnosti, niti su na sajtu Agencije za privredne registre zabeležene neke promene kod preduzeća “Beograd na vodi”.
Portal i list “Nova” juče je redom slao pitanja i zahtev da nam se dostavi ugovor kabinetu premijerke, Ministarstvu finansija i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i Suzani Vasiljević, savetnici predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ista pitanja uputili smo i kompaniji Beograd na vodi, ali do zaključenja ovog broja odgovore nismo dobili.
Prodaja ugovorena bez primene domaćih zakona?
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, navodi na “Novu” da su informacije koje su objavljene na slajdovima za vreme Vučićeve konferencije dokaz da je Vlada Srbije ili možda Republička direkcija za imovinu, po nepoznatoj proceduri, netransparentno i bez predočavanja javnosti razloga za to, prodala deo javne imovine preduzeću „Beograd na vodi doo“. On ističe da ugovor, za koji se kaže da je zaključen između Republike Srbije i firme „Beograd na vodi doo“, nije objavljen među ugovorima koje je zaključila Vlada Srbije, a ne može se naći ni na sajtu Direkcije za imovinu.
“Na konferenciji je objavljeno da se osniva privredno društvo u koje će biti unet nenovčani ulog u vidu nepokretnosti na području beogradskog Sajma, koje su vlasništvo države Srbije. Ne kaže se, međutim, da li će država biti jedini osnivač tog novog preduzeća ili će i ono biti formirano u vidu javno – privatnog partnerstva i šta bi mogao biti ulog privatnog partnera. O javno-privatnom partnerstvu takođe nema traga na sajtu ni jedne državne institucije. Najzad, na konferenciji je prikazano da će Beograd na vodi doo kupiti udeo Republike Srbije u tom novom preduzeću, koje bi bilo vlasnik zemljišta beogradskog sajma, ali nema informacije po kojoj ceni, iako se može pretpostaviti da je i to već ugovoreno”, kaže Nenadić.
On navodi da je nejasno da li je ugovor koji je potpisan još u martu realizovan, odnosno da li je to zemljište još u svojini države.
“Trenutno je nepoznato da li je prodaja uopšte bila oglašena i po kom pravnom osnovu je vršena, pa se ne može jasno zaključiti ni da li su poštovane propisane procedure za takav oblik prodaje. Postoji, međutim, strepnja da je prodaja bila realizovana ili da će biti realizovana bez primene domaćih zakona, uz pozivanje na međudržavni sporazum između Srbije i UAE, kao što je učinjeno i kod osnovnog ugovora za ‘Beograd na vodi’”, smatra Nenadić i dodaje da odsustvo konkurencije po definiciji dovodi do štete i da ostaje samo da se vidi kolika će ta šteta da bude.
Inače, u zvaničnim papirima objavljenim na sajtu APR piše da jepovršina Beogradskog sajma 243.233 kvadrata ili nešto više od 24 hektara građevinskog zemljišta. Imajući u vidu da je cenu kvadrata parcele koja se nalazi u neposrednoj blizini, a koju je već kupio Beograd na vodi, može se zaključiti da vrednost celokupnog zemljišta iznosi oko 119,2 miliona evra.
Vrednost zemljišta ogromna
Ipak, predsednik Srbije je u svojoj prezentaciji naveo da će stambeni objekti zauzeti 12,1 hektar tog prostora, što znači da bi Beograd na vodi to zemljište morao da plati bar 50 miliona evra, ako se vodilo računa o tržišnoj ceni.
Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu zahteva da se objavi ugovor potpisan sa Beogradom na vodi, kako bi javnost bila razuverena da je plaćena tržišna cena za zemljište na kome je bio dosadašnji sajamski kompleks.
“Iako je Srbija delimični vlasnik ‘Beograda na vodi’, većinski vlasnik je arapski ‘Eagle Hills’ i nema razloga da se bilo šta poklanja tom stranom partneru, pogotovo što ovo zemljište nije obuhvaćenom prvobitnim leks specijalisom. Ima logike da se sajamski prostor izmesti na drugu veću lokaciju, ali bilo koji posao u vezi sa zemljištem na kome je do sada bio Sajam ne može biti na štetu državnog budžeta”, navodi Jovanović za Novu.
Skoro 40 odsto objekata, 6,3 procenta zelene površine
Na jednom od slajdova koji se odnose na lokaciju “starog Sajma”, tokom obraćanja Aleksandra Vučića, pisalo je da će 37,68 odsto tog prostora (12,1 hektar) zauzeti stambeni objekti, svega 6,3 odsto biće zelene površine, promenada će zauzeti 16,56 odsto tog prostora ili 5,3 hektara, 16,69 odsto (5,3 hektara) biće soabraćajnice, a Hala 1 zauzima 9,21 odsto. Navodi se da ceo taj prostor zauzima površinu od ukupno 33 hektara
BONUS VIDEO Dragomir Ristanović: Kakva je sudbina Beogradskog sajma?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare