1
“Brisanje” zemljišta i objekata iz poslovnih knjiga Beogradskog sajma i usklađivanje sa imovinom popisanom u katastru suštinski je dobra vest, jer to znači da budući kupac tog preduzeća neće postati vlasnik parcela na kojima se nalaze hale. Imajući u vidu da taj prostor nije obuhvaćen leks specijalisom, kompanija Beograd na vodi, koja će se izvesno širiti na zemljište na kojem se sada nalazi Sajam, morala bi da ga kupi po tržišnoj ceni.
Zaključkom Vlade Srbije, koji je usvojen 6. aprila 2023, naloženo je da Beogradski sajam izvrši usaglašavanje poslovnih knjiga sa činjeničnim stanjem u registru nepokretnosti. To znači da je Sajam iz svojih bilansa morao da izbriše vlasništvo nad zemljištem i objektima, koji po presudi Vrhovnog kasacionog suda pripadaju državi. Da je država vlasnik i hala i zemljišta piše i u napomenama finansijskih izveštaja tog preduzeća za 2021. i 2022, koji su objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre.
Sa druge strane, u katastru se Beogradski sajam čak ni ne pominje kao korisnik zemljišta i objekata.
Ovo usklađivanje poslovnih knjiga sa “stvarnim stanjem” mogao bi da znači i uvod u privatizaciju Beogradskog sajma, koja se već neko vreme najavljuje, ali i odvojenu prodaju zemljišta i to “Beogradu na vodi”. Baš toj kompaniji, jer je predviđeno da se upravo to “elitno” naselje proširi i na parcele na kojima se sada nalazi Sajam.
I dok je “Beograd na vodi” do ostalog zemljišta uz Savu došao besplatno zahvaljujući leks specijalisu, ovo bi morao da kupi. Naime, taj zakon, kao i tada važeći prostorni plan, nije predviđao širenje na parcele na kojima je Sajam.
Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu, kaže za “Novu” da je potez države da izuzme zemljište iz imovine Beogradskog sajma i odvojeno ga proda dobar, jer se time kupac navodi da plati tržišnu cenu zemljišta.
“Kupac, izvesno i logično ‘Beograd na vodi doo’, sada će platiti punu cenu zemljišta, kao što je to urađeno u slučaju parcele Jugopetrola u Radničkoj ulici, koja je koštala 27 miliona evra. Kao što je to urađeno u slučaju Beogradskog sajma, trebalo je uraditi i u slučaju IMR-a, IMT-a, Beogradske luke, Brodogradilišta, Nove livnice i drugih propalih firmi, a u najmanju ruku svi ti kupci tajkuni treba da plate konverziju vlasništva zemljišta do iznosa tržišne cene”, zaključuje Jovanović.
Površina građevinskog zemljišta Beogradskog sajma inače prelazi 24 hektara. Kako se navodi u napomenama finansijskih izveštaja, to preduzeće se prostire na 243.233 kvadrata građevinskog zemljišta.
2
36
5
Kako je ranije zvanično najavljeno, Sajam će biti preseljen u Surčin, pored budućeg Nacionalnog stadiona, u okviru manifestacije EKSPO 2027.
Može se očekivati da će, kada se to i dogodi, svi objekti na prostoru Sajma, biti srušeni, izuzev Hale 1, koja jee pod zaštitom države. Prema najavama, taj prostor biće pretvoren u kreativni centar.
BONUS VIDEO „Polako se spremajte, uskoro će selidba“: Da li Beogradski sajam menja lokaciju?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
